BRAĆA KRSTIĆ – novosadski tandem sa gitarama

BRAĆA KRSTIĆ – novosadski tandem sa gitarama

Oni pišu, komponuju i sviraju, a na svojim klupskim nastupima uvek su pozitivni i nasmejani, zbog čega ih Novosađani prepoznaju i vole. Pravi su bratski tandem, koji svojoj publici nudi mnogo više od muzike. Kako kažu, odlazili su iz Novog Sada, ali se u svoj grad uvek vraćaju.

Dragan Krstić rođen je 1986, a njegov brat Dušan 1987. godine u Novom Sadu Odrasli su u Sremskoj Kamenici, uz roditelje koji su bili asistenti režije. Oba brata završila su menadžment u medijima na FTN – u. Pre deceniju počeli su zajedno da rade emisiju "Sve stranci" na RTV Vojvodina i to je trajalo pet sezona, nakon čega je Dragan prešao na Jutarnji program u istoj medijskoj kući, što radi i danas. Dušan na radiju ima emisije za decu "Kad si dete, misli lete", a već dugo se bavi foto i video produkcijom, piše poeziju, te ima i svoj kanal sa pesmama.


Krstići u familiji imaju dosta muzičara, a muzika im je uvek bila u vrhu interesovanja. Završili su i Muzičku školu, gde su savladali klasiku, ali su se vrlo brzo prebacili na rokenrol. Odrastali su uz pesme Bajage, Parnog valjka, Riblje čorbe, Balaševića... Žanrovski vole i pokrivaju sve, a sem toga što sviraju, oni i pišu i komponuju. Pre tri godine osnovali su i udruženje Kumek, nazvano po špic nametu Krstića

Od 2006. godine sviraju po lokalima, a najverniji su "London Pabu", gde okupljaju ljubitelje dobrih svirki već 14 godina, a duže vreme tamo muziciraju svakog četvrtka.

S početka su koristili naziv Duo Kroš, potom Burazers, ali su na kraju odlučili da se predstavljaju onako kako su ih svi spontano i zvali – Braća Krstić.


Imali smo razne sastave i bendove, ali smo se nas dvojica najbolje uklopili. Iako se u ovom poslu malo spava i puno kreće, mi u tom pokretu punimo baterije i tu vidimo izvor te neke lepe energije – kaže Dušan.

Svoje svirke počinju izvođenjem stranih kompozicija, a potom se prebacuju na domaće. Žanrovski su vrlo široki – od bluza, roka, popa, do panka, starogradskih i tamburaških pesama. Često ih angažuju i za privatne proslave, kao što su krštenja, svadbe, devojačke i momačke večeri...

Svirajući, upoznali smo jako puno ljudi svih generacija i to je ono najlepše, neprocenjivo iskustvo. Sad je publika sve mlađa, ali je lepo što se uvek provlače i oni koji su dolazili pre desetak godina – slažu se novosadska braća.

Sviraju i po drugim vojvođanskim gradovima, najčešće vikendom, a svoje umeće imali su prilike da predstave i u inostranstvu.


Pre 11 godina smo bili u Americi, na programu Work & travel, pa smo i tamo svirali celo leto. Uglavnom su to bili instrumentali, pošto su gosti bili stranci, ali smo im svirali i instrumentale naših pesama, pa su mnoge od njih zavoleli, prepoznavali i tražili. U Njujorku smo ubacili i domaći repertoar, jer je to već bila srpska kafana – opisuje Dragan.

Njihov optimizam i dobra energija su primetni, a publika posebno voli njihov domaćinski, prijateljski pristup i neposrednost.

I kad kiša pada napolju, najvažnije je da ljudi imaju neki vedar i osunčan momenat u sebi i onda ništa nije problem – tvrdi Dušan.


Kažu da su ceo život negovali kosmopolitski duh i širinu, što su im usadili roditelji, a usmereni su i ka sportu. Dugo su trenirali košarku, a sada se zajedno bave veslanjem, jer je reka inače njihov kutak za mir.

U Novom Sadu smo rođeni, tu smo i ostali i izvlačimo maksimum od svega što naš grad pruža, a ima sve što je čoveku potrebno za život: ima reku, ravan je i prostran, ima i Frušku goru, prelepo staro jezgro grada – nabraja Dragan.

Njegov brat smatra da se Novi Sad kroz istoriju plasirao visoko na lestvici kulture.

Ima možda previše negativnih uticaja koji postaju sve dominantniji, ali mislim da će to morati da se preokrene kad tad. Sve počinje od kuće, ulice i kvarta, od svog mikrokosmosa. Bitno je i gde se krećeš, među kakvim ljudima, koje medije biraš da pratiš, sve to nas na neki način oblikuje. Svako mora da selektuje sadržaj za sebe, a u Novom Sadu i dalje ima ljudi sa kojima vredi sesti, popričati i čuti nešto pametno – nadopunjuju ova dva momka jedan drugog.


Za Novosađane kažu da mogu da budu mirna, ali isto tako i vatrena publika i da mnogo toga zavisi od mesta do mesta.

Kada Novosađani dođu na svirku, najčešće nam traže Ateiste, Ritam nereda, Amajliju i ostale lokalne bendove, po tome ih odmah prepoznajemo – slažu se braća.

S obzirom na to da su obojica talentovana i za pisanje, snimaju i autorske pesme, pri čemu su izgradili neki sopstveni stil, a u vezi sa snimanjima novih su im i neki dalji planovi, što u njihovoj solo režiji, što sa nekim drugim muzičarima, a najavljuju zanimljiv muzički miks različitih žanrova.

Oceni vest:
26
2

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan