BUKOVAC: Učesnici iz Evrope i SAD dolaze na takmičenje u mauntinbordu

BUKOVAC: Učesnici iz Evrope i SAD dolaze na takmičenje u mauntinbordu

ATB park Bukovac ove godine slavi deset godina postojanja, a tim povodom od petka do subote će nadomak Novog Sada biti organizovano takmičenje u planinskom skejtbordu.

U petak, 31. avgusta, voziće se kvalifikacije, a u subotu, 1. septembra, na programu su eliminacione trke. Program oba dana počinje u 12 sati. Na takmičenje ove godine dolazi oko 40 takmičara iz većine evropskih zemalja koji se bave ovim sportom, kao i iz SAD.

A o tome kako je sve počelo, kako je staza iznad Bukovca postala jedna od najbržih i najatraktivnijih, te kako su učesnicima u pomoć pritekli traktori sa prikolicom, za naš portal otkriva Predrag Marcikić iz Kluba planinskog skejtborda “ATB”.



Kada je održano prvo takmičenje i kako ste došli na ideju da lokacija bude staza iznad Bukovca?

- Prvo takmičenje u planinskom skejtbordu, mauntainbordu, održano je 2007. godine na stazi kod Bešenovačkog prnjavora, i tada su se malobrojni članovi Sportskog udruženja "ATB" zaljubili u ovaj vid trkanja – border kros. Kada smo ponovili takmičenje sledeće godine, shvatili smo da nam treba bolji teren, veća i duža padina, i nešto što je bliže Novom Sadu. Odluka je pala na Bukovac i, uz pomoć Mesne zajednice, pronašli smo lokaciju i odmah krenuli sa izgradnjom staze. U oktobru te 2008. godine smo napravili prvo takmičenje na novoj bukovačkoj stazi i od tada je svake godine staza sve više rasla i unapređivala se i polako postajala pravi ATB park.


Kako su tekle pripreme za prvo takmičenje i osposobljavanje staze?

- U početku je bilo vrlo teško napraviti stazu na vrlo neprisutpačnom terenu u Bukovcu, ali želja je bila velika i nije bilo tog žbuna i trnja koje nas je moglo zaustaviti. Angažovali smo bager za probijanje trase, a sve ostalo se radilo ručno. Tada još nismo znali kako se pravi staza za border kros, ali uz kreativnost i rad, postepeno smo učili i napredovali i staza je bivala sve bolje i uzbudljivija. Preko interneta smo pozvali prijatelje iz drugih zemalja da dođu i probaju našu stazu, obezbedili medalje i nagrade za najuspešnije i to je bilo dovoljno za početak.



Koliko ekipa je bilo na prvom takmičenju i kako su oni reagovali na stazu i mesto održavanja takmičenja?

- Na prvo takmičenje u Bukovcu su nam došle ekipe iz Rumunije, Bugarske, Češke i Poljske, i svi su bili oduševljeni stazom, kao i samim border krosom, jer u to vreme je bilo jako malo staza i retko ko je imao priliku da ih vozi. Nakon takmičenja svi su nam obećali da će se vratiti i sledeće godine, i to se i desilo - dovodeći sa sobom još prijatelja da isprobaju bukovačku prašinu.


Šta se promenilo od perioda kada ste počinjali do sada ?

- Otkako smo počeli pa do sada, bilo je mnogo promena – staza je postala svetski poznata kao najbrža i najuzbudljivija, mauntinbord porodica je rasla sve više i više i, zahvaljujući nama, probuđena je zajednica iz nekog polusna, i ljudi su polako počeli da idu na takmičenja u druge države , počeli su sve više da se druže i da postaju narazdvojni. Kvalitet vožnje i veština su napredovali, što zbog češćeg voženja, što zbog razmene iskustava među takmičarima, gde zavist uopšte ne postoji. I naposletku - mi smo organizovali prvo svetsko prvenstvo u border krosu i začeli taj trend da se svake godine organizuju ta prvenstva i pokrenu ljudi širom sveta, a sve u cilju daljeg razvoja i popularizacije ovog sporta. 


Vremenom je staza iznad Bukovca postala jedna od najboljih ali i najbržih. Šta je uticalo na to da ona ima sve te karakteristike?

- Bukovačka staza je postala jedna od najboljih i najbržih, a po rečima gostiju iz inostranstva i najuzbudljivijih, a sve je to rezultat predanog rada i velike želje članova "ATB" kluba da naprave nešto nesvakidašnje i nešto što će se pamtiti. Trudili smo se da je napravimo što zahtevniju, sa teškim preprekama koje se moraju savladati u velikim brzinama, jer nije isto hodati po žici na 20cm i na 3 metra. Postavili smo visoke standarde i trudili se da napravimo nešto što u početku uteruje strah u kosti, ali kako se staza vozi i uvežbava, tako strah nestaje i počinje neizmerno zadovoljstvo. To je pravi razlog zašto je ova staza svetski poznata.


Na stazu su do sada dolazili vozači iz svih krajeva sveta, pa čak i gosti iz Paname, Brazila, Amerike i drugih dalekih zemalja, te na koji način su se oni informisali o turniru ?

Na našim takmičenjima smo imali goste iz čitavog sveta, od cele Evrope, pa do takmičara iz Afrike, Severne i Južne Amerike, koji su rado dolazili na naša takmičenja, iako to nimalo nije lako jer je ovo mlad sport i bez većih sponzora, te sva putovanja takmičari snose sami za sebe. Zahvaljujući internetu i Fejsbuk stranici Mountainboarding Serbia, poznanstva širom sveta su uspostavljena i ako se na vreme krene sa organizacijom takmičenja, mnogo je lakše dovesti ljude iz udaljenih krajeva sveta u Srbiju.



Na jednom od turnira, učesnike takmičenja je od kraja do početka staze prevozio traktor u manjoj prikolici, što su takmičari prihvatili sa oduševljenje. Kako ste došli na takvu ideju?

- Budući da je planinski skejt vrlo sličan snoubordu, stilovi i takmičenja su skoro isti, samo što za planinski skejt ne treba sneg. Još jedna od značajnih razlika je što se kod snouborda prevoz na vrh brda obavlja žičarom, a toga nema u planinskom skejtbordu i uzbrdo se ide peške. To zna biti dosta naporno, a pogotovo nakon trke koja zahteva dosta snage i napora, pa smo došli na ideju da unajmimo meštane koji imaju traktore i da prikolicom izvlače takmičare na vrh, kako bi se što bolje mogli spremiti za sledeći spust.


Ko brine o stazi i na koji način?

- O stazi brinu isključivo članovi kluba i to tako što se svake godine bore sa podivljalom vegetacijom na bukovačkim padinama i sređivanjem i oblikovanjem staze. Na ideju Banović Slobodana ceo taj park je pretvoren u jedno aktivno izletište, koje, pored vožnji, pruža priliku i za kvalitetan odmor u prirodi, druženje i zanimljiv poligon za decu koja sve teže borave van kuće i bez električnih uređaja.


Gde treniraju takmičari iz Srbije, da li je to staza iznad Bukovca ili ima još negde sličnih staza?

Takmičari iz Srbije treniraju isključivo u ATB parku Bukovac, koji služi kao odlična priprema za takmičenje na toj, ali i drugim lokacijama, a što se tiče obuke novih članova i rekreativnog spuštanja, tu se koriste i travnate nizbrdice Petrovaradinske tvrđave.



Koliko u Novom Sadu i Srbiji ima takmičara i koliko nagrada imaju iza sebe?

- U Srbiji trenutno ima tri takmičara u muškoj, tri u ženskoj, kao i dva takmičara u veteranskoj kategoriji, sa težnjom da se taj broj uveća, i na našim vratovima je visilo dosta medalja na različitim takmičenjima, ali svakako najveći uspeh je dvostruka titula svetskog šampiona, koju je osvojila naša takmičarka Senka Bajić.


Koliko dugo se vi bavite tom vrstom sporta i iz kog razloga?

- Oduvek sam voleo daske i vožnju na njima. Skejt sam počeo da vozim '85- godine, snoubord '91-e, a planinski skejt sam doveo u Srbiju 2005-e godine i od tada se trudim da ga razvijam, popularizujem, ali i da uživam u vožnji ovih dasaka koje se naprosto podvuku pod kožu.


Koji su dalji planovi organizatora turnira ?

- Naši dalji planovi su svakako nastavak razvijanja ovog sporta, dovođenje novih članova, dalje unapređivanje ATB parka, kao i nova organizacija svetskog prvenstva na bukovačkim ledinama.


Razgovarala:
Slađana Aničić
Foto: Klub planinskog skejtborda “ATB”,  privatna arhiva Predraga Marcikića

Oceni vest:
5
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

jp sportski i poslovni centar vojvodina novosadska policija novorođenčad Republički hidrometeorološki zavod novi sad Spens bez grejanja JKP Vodovod i kanalizacija vremenska prognoza Vreme u Novom Sadu isključenje vode servisne informacije novi sad elektrovojvodina Elektrodistribucija Novi Sad epidemija gripa bebe novosađani gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević Isključenje struje novosadsko porodilište bez vode Vreme u Srbiji jkp novosadska toplana bez struje zdravlje betanija vremenska prognoza novi sad isključenja struje isključenje grejanja klinika za ginekologiju i akušerstvo