Četvoročlana porodica iz Novog Sada prinuđena da se iseli iz stana koji su uredno kupili i isplatili

Porodica Jakšić iz Novog Sada ostaće bez stana koji je regularno kupila od investitora – i to bez ikakve hipoteke, kredita i ostalih dugovanja.

Stan koji se nalazi na Bulevaru kralja Petra prvog broj 61 postao je predmet sudskog spora između vlasnika stana i investitora, a posle 13 godina dobio je svoj epilog, jer su Jakšićima javni izvršitelji pokucali na vrata.

Da stvar bude gora, Ljubomir Jakšić i njegova supruga Mirjana trenutno su nezaposleni, nemaju sredstava za podstanarstvo, a izdržavaju i dvoje dece – trinaestogodišnju ćerku i dvadesetjednogodišnjeg sina.

- Nismo ni znali da će naša agonija početi 2001. godine kada smo kupili stan u izgradnji od jednog investitora. Uplatili smo mu 90 odsto iznosa, a onih deset odsto trebalo je da platimo kada dobijemo ključeve od stana, a pošto smo prevareni, naravno da ovih deset posto nismo isplatili – priča za naš portal Ljubomir Jakšić i dodaje da je prodao svoj deo kuće koji je nasledio od roditelja kako bi obezbedio krov nad glavom sebi i porodici.

Prema njegovim rečima prvi šok usledio je kada su dobili ključeve od stana, ali ne onog za koji su potpisali kupoprodajnu ugovor, već stana koji se nalazio do njega.

- Investitor nam nije predao ključeve za stan koji smo kupili. Naime, prema ugovoru kupili smo stan broj 23, a useljeni smo u stan broj 24. Ni to ne bi bio problem da nam investitor nije uvalio manji stan od onog kupljenog. Naime, mi smo dali 33.000 evra za stan u izgradnji koji je 76 metara kvadratnih (dupleks), a dobili smo stan od 51 metar kvadratnih – veli Ljubomir uz opasku da, kad su se uselili u manji stan, on čak nije bio ni završen, odnosno – bio je pun rupa.

Shativši da su prevareni i izigrani, Jakšići su pokušali da razgovaraju sa investitorom na lep način, da ih useli u stan koji su kupili, a pošto je on ostao gluv na njihove vapaje, rešili su da presaviju tabak. U međuvremenu, od njihovog nesuđenog stana investitor je napravio dva, koja je nedugo zatim prodao.

Davne 2004. godine tužili su investitora za raskid ugovora, a 2006. godine sud je presudio u njihovu korist, a u presudi stoji da je investitor dužan da vrati sve pare 33.000 evra, jer su dobili manji stan.

I, sve bi ovo bilo u redu da je dotični investitor odmah isplatio novac po sudskoj presudi. Međum, on je brže-bolje te iste 2006. godine (dok je sudski process još trajao) legalizovao tavan koji je spojio uz stan od 51 metar kvadratni, u kojem žive Jakšići, i upisao ga u katastru na svoje ime.

- Novac po presudi neće da nam isplati, stan je na njegovom imenu, ali svi računi (struja, informatika) i porez stižu na moje ime. Pošto smo se žalili, Sud ponovo pokreće 2013. godine slučaj pod predmetom I-7096/13, a po predlogu obračuna iz 2004. godine, trebalo je da nam sa svim kamatama isplati 86.000 evra. Tada se na sudu pojavljuju još tri osobe koje se ne slažu sa tim izvršenjem, a ujedno je i sudija tri puta odlagao prodaju ovog stana – priča Jakišić i kaže da ih 2015. godine iz suda obaveštavaju da je ceo ovaj postupak obustavljen.

Ali, tu nije kraj drame porodice Jakšić. Na kućnu adresu im 2015. godine od investitora stiže krivična prijava za pokušaj prevare, gde im je naloženo da moraju da vrate stan broj 24, a ujedno dobijaju i i rešenje o izvršenju u Osnovnom sudu u Novom Sadu.

Međutim kako Jakšići tvrde, javni izvršitelj im nije dostavio rešenje o izvršenju, ali, bez obzira na to, izvršitelji su im pre dva dana pokucali na vrata i kako Jakšići navode, rekli su im da će u roku od osam dana morati da se isele iz stana koji su redovno kupili i platili.

- I, šta sad, gde je pravda pitam ja vas? Prodao sam svu svoju imovinu, posla nemamo ni supruga ni ja, socijalnu pomoć ne primamo, odbili su nas, pare nismo dobili iako je presuda išla u našu korist i sad još moramo da se selimo. Ništa drugo nam ne preostaje nego da kupimo šatore i preselimo se na livadu preko puta novosadskog suda – ogorčen je Ljubomir Jakšić.

Kako bismo čuli i drugu stranu ove priče, pokušali smo da dobijemo izjavu navedenog investitora, ali kad se javio na telefon i kad smo mu rekli zašto ga zovemo – spustio nam je slušalicu.  

Tekst: Ljiljana Natošević Milovanović