COMMUNIQUÉ: ARHITEKTOFOBIJA

Morao sam da izmislim reč da bih objasnio svoje strahove.

Koga jogurt ujede, taj i u guštera duva – kaže naš narod. Tako nešto, otprilike… Ja stvarno ne znam šta mi ovo treba ali mi neki đavo opet ne da mira pa ću morati ponovo malo o gradnji, urbanizmu, stilu i funkciji. O arhitekturi u koju se razumem onoliko koliko se može razumeti neko ko je podmitio profesora flašom jako dobrog i jakog vina, koju je sa njim popio i dobio solidnu osmicu u index. Dakle, ima da me se sluša jer zračim autoritetom oblasti!

Povod za novu zebnju je izjava Stadtsführera Vučevića da se ima opet malo urbanisati i džentrifikovati po Novom Sadu. Ovaj put je zabo svoj halavi pijuk devastacije baš meni u dušu. Kineska četvrt je na redu. Na redu je ona odavno ali sad su konačno priznali zašto su je mučki silovali, mučili i na kraju ubili. Oh, kako smo bili srećni u svojoj maloj komuni koja je slala srećne vibracije do neba i svojim postojanjem prkosila i dokazivala da je socijalizam u praksi moguć. Umetnici, aktivisti, sirotinja i kreativa. Od Kebre do Kebe (ali bez njih dvojice konkretno) tamo je imalo svoj (alternativni) dom. Složno i vredno, gradili smo svoju sredinu i uređivali je po svojim pravilima. Pravila su bila tu da bi poništila pravila velikog sveta izvan Kineske četvrti. Ali nije moglo da potraje jer pogani kravataši i dosadni šupci u lila džemperima od konca ispod kojih vire one košulje na taaaanke plave linijice, u čijem džepu je članska karta Napredikalske Sekte, odlučili su da to tako ne može i da njihov prosek mora i time da zavlada. Nikog nije preterano zanimalo ni to da je ekipa koja je tamo uspostavila i održavala Društveni Centar čak i na sudu dobila i grad i državu i pravno imala potvrdu da mogu da rade to što su radili. Vatra je ipak jača od kljakavog pravnog sistema ove septičke jame od države. DC a sa njim i cela Kineska četvrt su pali, nestali i ostalo je samo da bageri sve iznivelišu i da se pod bednim izgovorom Evropske Prestonice Kulture krene u ubiranje milionskog profita.

Kako bre, da se od onoga naprave milioni? Pa, to je bio niz baraka u kojima je živeo samo onaj ko mora a ostali su tu pravili planove za svetsku revoluciju i super se zajebavali, ne dajući ni dinar ugostiteljskom kartelu! Tačno, ali taj niz baraka je bio baš uz lepi plavi Dunav i to na mestu koje divno opcrtava rukavac i jako je lepo biti tamo. E, pošto je to tako i pošto postoje ljudi koji ne umeju ni u čemu da uživaju ako nisu jedini i ako nisu drugima zabranili prilaz, onda oni to žele da otmu i privatizuju. Da to što je tako lepo još malo ulepšaju ali po svom ukusu a to uvek znači totalno upropaštavanje svega što je bila duša tog nečeg. Hoće tu svoj mali bogataški geto. Novi Sad na vodi. Luksuzne stanove sa pogledom na reku i sve pripadajuće objekte i infrastrukturu.

Dakle, imamo ovde rečničku definiciju džentrifikacije. Procesa pretvaranja urbanih prostora javne namene u privatne zabrane sa ciljem istiskivanja nepoželjnih društvenih klasa. Govnarski socijalni inženjering pizdi koje su večito zabrinute da im džip bude blizu spavaće sobe, dete u najboljoj školi i da sve bude zaključano i sterilno. Lokalni političarski klimoglavci i marionete su tu da im to omoguće. Po što nižoj ceni. U toku je sad kratka međufaza zvana Novi Sad – Evropska Prestonica Kulture u kojoj ih EU gađa lovom za besmislene projekte fingiranja kulture u ovoj palanci. Otvaranje raznih Svilara u kojima će podobni i oni koji ne talasaju moći da umetničare, guslaju, šire istinu o srpskom narodu i dočekuju 9498980749274. godinu po paleosrpskom kalendaru… Nakon toga, privremeno Umetničko naselje na grobu Kineke četvrti zauvek postaje bogataški kvart.

Ali, jbg, nije da se baš puno ljudi potreslo. Znate kako znam? Tako što im je uspelo. Jednostavno je. Sve što je gadovima uspelo, uspelo im je jer nismo uradili dovoljno da ih sprečimo. A žao mi je, jer oni su ipak kukavice i sa relativno malo pokazivanja zuba možemo ih oterati.