COMMUNIQUÉ: FORMA TRAŽI ZADOVOLJAVANJE

Stalno. Deluje prilično nezasito...

Koliko ja volim izraz Budženje. Mislim da se ne može prevesti na engleski. Bar ne u svom grandioznom, originalnom obliku koji ti prosto izobliči facu dok ga izgovaraš. U širem smislu to je jeste improvisation ali je improvizacija tako mala i nemoćna i nepotpuna u odnosu na njegovo veličanstvo Budženje. Budženje je pokušaj trijumfa želje nad mogućnostima i okolnostima. Kako bismo uopšte definisali budženje? Glagoska imenica koja znači pokušaj nadomeštavanja predmeta ili postupka koje, zbog određenih okolnosti, nije moguće izvesti po pravilima i adekvatnim sredstvima. Pa, može da posluži. Recimo da sam je nabudžio. Budženje se ionako ne izvodi sa iluzijom trajnosti. Ono je tu da posluži do konačnog, pravog rešenje ali zapravo najčešće samo do novog budženja.

Još prostija definicija budženja, kraća svakako, bila bi: To je zadovoljavanje forme. Kad nešto budžiš, cilj ti je da to što budžiš što više oda utisak onog što nemaš i zbog čega si prinuđen da se odaješ budženju. Kad se ovako sagleda, budženje prestaje da mi bude simpatično i shvatam da ima svoju naopaku, skoro pa pokvarenu stranu. Jer... Mi živimo jedno večno Zadovoljavanje Forme. Ovaj deo “da odaje utisak” je tu ključan. Po tome se vidi prava namera budžitelja.

Nama vladaju budžitelji. Šta je drugo sve ono što Aleksandar Vučić i svi njegovi nespretni klonovi stalno rade ako ne jedno beskrajno, tužno i providno budženje? Pa i sami ti njegovi gaulajteri su budževina njega samog. Budženi Vučići jer ovaj još nije pronašao način da bude lično više osoba odjednom.

Skarabudženi autoputevi, otvarani na parče a pojedina parčad po nekoliko puta svečano otvarana. Budženi komadići železničkih pruga koji treba da predstavljaju pravu prugu, koji rđaju zaboravljeni u travi visokoj jedan metar a koje je Vrhovni Budžitelj Aleksandar pomepezno lupao krampom ili im spojnice zavrtao onim velikim ključem. Gradilišta koja jedva da su odmakla dalje od, opet, spektakularnih kamena temeljaca koje je, opet, On lično lopatao u prisustvu kojekavih belosvetskih prevaranata. Povećanja plata i penzija od par posto nakon brutalnih smanjenja od mnogo posto. Vađenje deda-profesora iz penzije i zahtevanje da svoje radove za sitnu lovu pripiše Beogradskom univerzitetu umesto onom u Rijadu, koji je rad finansirao i omogućio.

Omladniska prestonica Evrope u gradu koji mrzi i sputava omladinu kao da pokušava da obori neki svetski rekord  u tome. Evropska prestonica kulture u istom tom gradu, koji je sa Evropom a i sa kulturom raskrstio Jogurt revoluciom a posle tu svoju odluku potrvrdio gde god i kad god je stigao. Svi ovi prelepi primeri zadovoljavanja forme i poseravanja po suštini mogu se lepo poslati niz Dunav čamcem Joko Ono, samo kad i on sam ne bi čamio u visokoj travi, tamo gde su ga istovarili Budžitelji.

98% vremena se bezočno laže da je sve u najboljem redu a onda se ipak Vođa seti da ima još nekoliko sitnica koje ga muče i ljute i ne daju mu mira, jer on živi za našu sreću i progres, i koje treba popraviti. Onda se pristupa budženju i zadovoljavanju forme. Dođe se na mesto budženja (fabrika, livada, stratište, škola, kasarna...) i krene se sa obećanjima u skladu sa prirodom lokacije. Nekad se i to zanemari pa se lagarija o novim radnim mestima iskenja po mestu gde su stradale hiljade pre 20, 80 ili više godina ili se Ne Da Kosovo dok se otvara početak radova na novom, neophodnom šoping molu u Somboru.

Jesmo li u formi? Nego šta smo! Ali nismo u suštini.