COMMUNIQUÉ: ОДБРАНИМО И САЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ

Нешто морамо да урадимо јер ситуација је језива и тужна

Волим ћирилицу. Мислим да ова реченица и нема нешто много тежине а ни смисла ако се из једначине избаци податак да сам по струци графички дизајнер. Ако (сад) то знате, онда лепо могу да вам појасним да волим како ћирилична слова изгледају. Типографија лепо служи ћирилицу и, ако већ није исплатива за штампање књига, онда бар остаје то да је лепа. Да, вероватно о томе нисте никад размишљали али ћирилична слова су у просеку доста шира од латиничних а веома учестало слово и заузима доста више места од i па текст зна да заузме и до 30% више места тј. хартије. Дакле, ћирилица испадне скупља за штампу. Можда мени и лепша од латинице. Ако могу још мало дизајнерски да закерам и појасним, прецизирао бих да ми ужасно лоше изгледају сва графемска решења која на српско-хрватску латиницу стављају проклете квачице! Како ме те квачице живцирају јер праве пакао у слогу при било каквом типографском решењу. Још, доврага, у сопственом имену имам слово са квачицом!

Нећу сад у детаље у добро познато, опште место о богатству и лепоти коју могућност да се писмено изразиш на свом језику на два алфабета доноси, само ћу се сложити са тим и додати да обожавам то. Уз све ово што сам вам рекао, сад треба да вам кажем да ја ћирилицу јако ретко користим да њоме заиста и пишем. Много се мучим док куцам ово. Грешим, гледам у тастатуру па се после сваког реда враћам да исправим све што сам зајебао а има тога...

Потписујем се латиницом иако мислим да лепше изгледа ћирилицом. Последњи пут сам неки текст руком исписао ћирилицом кад сам попуњавао меницу у банци а има томе деценија већ. Па, зашто је то тако?

Имао сам око 10 година кад се око мене почео рушити свет који сам знао и волео. Из септичких јама историје покуљали су најгори говнари да скроје нашу земљу по својој мери. Кројили су углавном ножевима. Преко ноћи су увели нова правила и мало је места и мира било за оне којима се нова правила нису свидела и који их нису хтели поштовати. Национално је постало најважније. Све се према томе мерило. Јако је важно постало бити најсрпскији могући Србин и то увек и свуда доказивати. А, како то показати? Може ли некако визуелно? Тако се ипак најбоље региструје. Одабрали су писмо за то. Азбуку. Ко пише ћирилицом тај је добар Србин. Ако и није Србин, може тако да покаже да је одан и можда га оставимо на миру. Док се не напијемо. У мени се врло брзо створио инат и отпор. Хтео сам да не изгледам као они. Хтео сам да нико никако ни за трен не помисли да сам са том екипом а екипа је тад била готово цео народ којем припадам. Панкерски, тинејџерски бунт доносио ми је макар ту малу задовољштину. Погрешио сам! Није требало тако. Нешто што волиш не препушташ душманима! Можда је сад и касно за то али ја бих ипак покушао. Покушао бих да одбраним и заштитим ћирилицу. Од националистичког олоша који ју је претворио у своје знамење а вечито кукумавчи о њеној угрожености. Као и о сопственој, иначе. То им је манир. Национализма нема без кукања о светској завери против нације.

Постоје неки симболи који нису своју каријеру почели као симболи зла. Неки нису имали ама баш никакве везе са злом. Старији су много од погане идеје која их је присвојила. Кукасти крст је ваљда најпознатији пример  заувек изгубљеног угледа симбола. Нико више кукастим крстовима не жели другима срећу и здравље, како су то радили у древној Индији.

Нећу да се то догоди српској, Вуковој и, на крају крајева, мојој ћирилици. Хоћу да се решим стечене нелагоде пред читање сваког ћириличног текста на нету услед слутње да ћу видети гомиле глупости о српској моћи и туђој злоћи, расизам, лудачке теорије завере или религиозну догму.

Бити против полуделе већине је морални императив. Лепо је видети најталентованије хрватске писце и списатељице како пишу ћирилицом у знак протеста против усташлука и као знак солидарности са Србима у Хрватској који су изложени нападима због избора писма. Е, иако то делује бизарно, изгледа да и ми у Србији треба да више пишемо ћирилицом и то текстове од које ће ови профи ћириличари добити инфаркте и шлогове.

Страх од нестанка ћирилице је ирационалан. Једино где је она већ нестала је под планину глупости и лажи оних који је наводно чувају.