COMMUNIQUÉ: LEPOTA BOJKOTA

U jednom trenutku, igrač šibicarske igre prestaje da bude žrtva i postaje saučesnik...

Krajem aprila dogodiće se izbori na svim nivoima. Biće na svim nivoima ali će, što je još važnije, biti ispod svakog nivoa. Biće toliko niski da se učestvovanje u njima može smatrati ili testom neinteligencije ili testom nitkovluka. Po ko zna koji put, pozivam se na Orvelovo "u ovim smutnim vremenima, dužnost je ponovo ukazivati i na potpuno očigledne stvari" pa hajde da analiziramo situaciju...

Izbori su ovaj put redovni. Dakle, retka situacija u kojoj nisu proizvod hira Vladaočevog. Mora ih, po ustavu, zakonu i kalendaru, biti tad za kad su ih raspisali. To što nam se čini da su možda i prečesto je zato što i jesu. Za osam godina vladavine, SNS je raspisivao često izbore, ne bi li posle trećine mandata osvojio još nove 4 godine. Ovaj saziv skupštine izgurao je ceo mandat. Kako to? Pa prvo je izgurao opoziciju iz skupštine. To je postignuto debilizacijom i obesmišljavanjem parlamenta kroz džiberske hajke i besmislene rasprave i amandmane, sve dok ovi nisu shvatili da su samo rekviziti i dekor, te napustili tu zajebanciju. I eto redovnih izbora...

Ja na njih nemam nameru da izlazim. Da vam ovo pišem pre 15 i kusur godina, dobili biste istu izjavu ali iz potpuno drugih pobuda. Tada bi mlađi i anarhističkiji ja opleo po nepravdi predstavničke demokratije i rekao vam kolika je to prevara u režiji vladajuće klase. I bio bi u pravu ali... Da se vratimo u trenutak sadašnji i pokušamo da igramo po pravilima te predstavničke demokratije ipak.

Na ove i ovakve izbore neću izaći jer su namešteni. Kratko i jasno. Valjda znamo da prepoznamo lažnjak kad ga malo čulima ispitamo. E, pa ovo je farsa kakvu ni kineska prodavnica bofl robe ne bi imala na rafovima. Sve na ovim izborima, kao i u ovoj zemlji, podređeno je pobedi SNS-a i autokratskoj vladavini Aleksandra Vučića. Ne može se učestvovati na izborima gde je jako veliki broj birača ucenjen i potkupljen da glasa za vladajuću stranku. Tu izbora nema! Ljudi koji imaju radnu obavezu da budu aktivisti i saučesnici u obesmišljavanju izbora čine većinu biračkog tela. Uslovljeni realnim strahom od gubitka posla ili potkupljeni sredstvima za goli ostanak u životu, koje ne mogu sebi da kupe, oni nisu slobodni da biraju koga žele. Na to sve, nemaju ni prilike da se informišu o drugim političkim opcijama. Iz istog razloga zbog kojeg se nikad ne odazovem pozivu šibicara da pogađam gde je kuglica, ne izlazim ni na ove pseudo-izbore. Ovo nije prvi put da nas SNS šibicari gnjave da igramo. Ko se deseti put odazove, stvarno je zaslužio da ga namagarče i ogaće (da li se i u vašem kvartu ovako zvalo kada vas neko u potpunosti ostavi bez klikera? Skine vas do gaća, takoreći). Taj više nije žrtva nego saučesnik u borbi protiv sebe samoga.

Bojkot ovih izbora je svojevrsna pobuna protiv čitave političke klase ove zemlje. Nema veze što ću, bojkotom, možda učiniti ono što trenutno želi neki Đilas ili čak Obradović. Na bojkot se ne odlučujem jer su i oni za to, nego zato što smatram i vidim da sve ukupno ne valja i da se mora resetovati. Želim da ovakvom sistemu oduzmem legitimitet. Svestan sam da izbori uspevaju u svakom slučaju, ma koliko ljudi izašlo na njih ali je valjda jasno da nije isto kada svi znamo da je to igranka u kojoj učestvuje jako malo njih. Tada imamo pravo da menjamo metod borbe jer ta predstavnička demokratija zaista ne predstavlja veliku većinu nas.

A istina je da ih bojkot brine. Da nije tako, ne bi se dali u toliki posao smanjivanja istog. Od potkupljivanja opozicionara do kreiranja svojih paravan-lista na lokalu. Njima ipak treba naš izborni pristanak da nam rade to što nam rade. Možemo da im ga ne damo, za početak.

Slede dva meseca psina i ljigavština a ja ću se potruditi da se na ovom mestu pozabavim makar delom njih. Ove naše, novosadske, bar dobro poznajem...