COMMUNIQUÉ: LICENCIRANI PROSJACI

Ništa mi nije teško da uradim, samo da bih izbegao nešto da uradim

Često naše kuknjave i lamenti počinju sa “Ne, mi smo stvarno jedini koji...” i onda uglavnom sledi nešto u čemu smo apsolutno “mi ovde” isti kao i “oni bilo gde drugde”.

Ipak, postoje i stvari u kojima jesmo drugačiji u odnosu na neke ljude, nekih drugih, daljih podneblja. Naš talenat i volja za izbegavanje obavljanja posla je neverovatan. Skoro vredan divljenja. Nije to samo ono kad se polomimo da ne budemo u grupi koja će uhvatiti lopatu ili čak olovku. Mene je uvek više fascinirala duhovna logistika celoj toj stvari. Ta drevna i fina veština smišljanja moralno-filozofskih izgovora i opravdanja da nešto ne uradimo ili da uradimo suprotno od ispravnog.

Mislim da sam jubilarni 100. put prisustvovao sceni u kojoj prosjak, odrastao čovek koji nije imao vidljive fizičke nedostatke, obavlja svoju prosjačku delatnost po ugostiteljskom objektu, a gosti mu uglavnom ne daju novac i pritom osećaju obavezu da svoju odluku obrazlože svetu a valjda i sebi. “Potrošiće pare na alkohol ili drogu” rekao je jedan svojoj pratilji. “To su sve lažni prosjaci” izjavio je drugi svom kumu. Opet sam jedva izdržao da ne kažem šta mislim nego sam otišao kući i seo za računar i evo sad sam moralna gromada!

Potrošiće pare na alkohol! Pa, što da ne potroši! Nisam primetio da je nudio neki ugovor a čak ni uvid u plan trošenja eventualne zarade. Čovek iska pare za ono u čemu oskudeva. Da li bi bilo OK da izađe na tender pa ako mu se ono što želi i ono što ti misliš da je prioritet poklopi, da se da u prosjačenje?

To su sve lažni prosjaci! E, ovo mi je omiljeno kad se radi o prosjačenju odraslih. Dakle, prosjak radi bez prosjačke licence što jasno govori da nema ni prosjački kurs a kamoli prosjačku školu. Lažni prosjak! Neću da mu dam siću, neće mi posle ostati za pravog prosjaka. Voli naš čovek da vidi bar neku amputaciju ili tako nešto konkretno pa da investira koji dinar. Ja sam druga škola. Ako si ispružio ruku i tražiš neko materijalno dobro, a za uzvrat ne nudiš robu ili usluge, ti si za mene pravi, autentični, original prosjak i daću ti ako sam i koliko sam u mogućnosti. Ako nisam, obećavam da nećeš slušati nikakva obrazloženja. Vreme je novac a obojica ga, kao što vidiš, nemamo.

Deca prosjaci, uglavnom Romi, kod mojih sugrađana izazivaju jedan sofisticiraniji set izgovora. Na primer: “Oni to sve daju nekom kriminalcu koji ih je tu i poslao” čuo sam mnogo više puta nego što sam u večernjem izlasku čuo: “Očarana sam tobom, Daško! Hajmo stupiti u snošaj iako si se tek predstavio.”

Tako je. U pravu ste. Verovatno ih je tu poslao neki šljam koji posle svu lovu uzme sebi. A da li znate šta bude ako mu klinac ili klinka ne donesu lovu koju im je razrezao kao dnevnu normu? Da li imate volje, snage i hrabrosti da sa mnom odete da tog lika iskrivimo od batina i tu decu spasimo ropstva? Nemate? A i ja baš žurim na partiju bridža. Onda nam, za sad, ostaje samo da detetu pomognemo tako što ćemo mu dati koji dinar da namiri tlačitelja. Volim te sistemske rešavače problema što, ako ne mogu odmah da isprave sva zla na svetu, neće da se bakću pojedinostima. To su, otprilike, isti oni što se upljuju da objasne da nije normalno pomagati životinjama dokle god su i ljudi ugroženi negde. Ili da nije u redu pomagati Estoncu dokle god ima Srba u nevolji. Ili da nije u redu pomagati Srbinu kojeg on ne poznaje kad ima jedan što ga on poznaje a teško mu je.
To su oni što pomažu jedino i samo sebi i imaju knjigu od 48 tomova punu kenjaža za ovakve prilike.

Nastaviće se. Itekako!