COMMUNIQUÉ: NAJGORE IZ NAŠEG SOKAKA

Šta je novosadski? Nemam pojma i zabole me.

Pre nekoliko nedelja, a to se baš brzo menja, bile su popularne one internet forwarduše koje se sastoje iz nekoliko ilustracija, pa je na jednoj slika kako neko vidi nekog, kako taj vidi sebe, kako taj zaista izgleda i šta zaista radi. I onda se svi nasmejemo i kažemo: jao, stvarno je tako. Evo jedna takva fora sa Novim Sadom...

U Novom Sadu živim ceo svoj život i mislim da mogu da iznesem nekoliko zapažanja. Biće tu svega ali ono što ću prvo reći će biti najstrašnije. Ionako mi je dosadilo da me svi uglavnom tapšu po ramenu kad nešto napišem ovde. Vreme je da se pojača ono: Mani se ti ozbiljnih tema, kaži nešto smešno!

Moram vam ovo reći. Spremni? Evo: Novi Sad nije specijalan. Nije mnogo važan u svetskim, pa čak ni evropskim okvirima.

A dobra vest na ovo strašno saznanje glasi: To uopšte nije važno i ne umanjuje ono što Novi Sad znači nama koji živimo ovde ili onima koji u njega rado dolaze. Štaviše, bilo bi odlično kada bismo zauvek prestali da od svog grada pravimo svetsku prestonicu ovoga-ili-onoga i regionalni centar posebnosti, i okrenuli se malo redovnijoj ljubavi i brizi o njemu. 

Lokal-patriotizam je ipak samo još jedan patriotizam i treba ga uzimati u veoma malim dozama, jer toliko lako postane otrov da prosto ni ne primetiš to, a onda skidanje bude dugo i mučno. Na kraju krajeva, svaki takav rezon svodi se na potpuno iracionalnu ideju da je nešto najbolje na svetu samo zato što si ti rođen u tome ili živiš tamo. Mogli bismo da uvedemo nepisano pravilo da hvaljenje Novog Sada može da se obavlja tek u svakom trećem razgovoru o njemu. Dve grdnje i konstruktivne kritike pa jedna oda.  Tako ćemo uvek biti trezveni i budni. Postepeno, ovim putem, stići ćemo do dve ode i jedne grdnje a onda, jednog dana...

Prvo da ustanovimo pogubni uticaj dosadnog insistiranja na autentičnom novosadstvu. Dosta više, aman! Ko je stariji Novosađanin? Ko je imao kabinu na Štrandu leto pre nego što je Marija Terezija otvorila poslastičarnicu Liman 3 u centru Beča 1389. pre nove ere? To obavezno prethodi kuknjavi kako ništa nije kao što je bilo kad nas je ovde bilo 12 i svi smo se poznavali, ostavljali otključane stanove i išli da spavamo sa Isom i Bisom u parku, a ujutro bi nam sugrađani donosili princes-krofne i kafu. Interesantno je da će ovakve priče krenuti u nekom društvu koje sebe smatra jako progresivnim, građanskim, a kad im skreneš pažnju da im je žvaka desničarska i konzervativna do bola, jako se začude. Kako to kad su desničari i tradicionalisti oni što su tek posle došli? Jesu. I oni kad se razgaće krenu o neprevaziđenim divotama Rodnoga Kraja i moraš da se zapitaš što toliko pate ovde ako znaju gde je raj na zemlji. A te navodne divote se uglavnom sastoje od stvari koje trezan ne bi poželeo nikome u 21. veku.

I onda tako, svako u svom ćošku, hranite jedni drugima predrasude i produbljujete bunar pogrešnih shvatanja. Na svu sreću, tu su naši sugrađani Romi pa se lepo jedni i drugi ujedinite u mišljenju da ste zajedno bolji od njih.

Da li ovo znači da je Novi Sad rasistički grad? Ne. Da li znači da u Novom Sadu ima rasizma raznih vrsta? Da.

Rasizam donosi... jadnost. U nedostatku naučnijeg i elegantnijeg izraza. To insistiranje na razlikama koje se ne mogu prevazići jer su nastale rođenjem prvo stvori kaljugu na koju se nahvata žabokrečina a onda se stara da se nikad ne zatalasa.

Mogao bih, da me ne mrzi i da ne moram da pazim na gulaš koji se krčka dok ovo pišem, da vam izvedem kompletnu vezu između funkcionera, zemare iz zavičaja i rupa na kolovozu glavne ulice. Ili da prikažem kako je lovarni staaari Novosađanin, uz silnu brigu da dođoši ne preuzmu sve, pokrao boga oca i omogućio samo i jedino njemu da uživa u svom kraju.

Vežbe za dalje: Kad vidiš budalu kako pravi gluposti, probaj da se ne baviš budalinim poreklom i da glupost koju pravi posmatraš kao jedinstvenu stvar. Ako ne možeš odmah tako, završi svoj naučeni misaoni proces ali se onda seti budale tebi dragog porekla koja radi isto to. A ima ih, ih...

A reeeeci naaaaam, ipak, šta je po tebi novosadski?  

Novosadski je da odeš na novogodišnji koncert Đorđa Balaševića... Ali je novosadski i da za to vreme tvoja supruga uživa u strasnom zagrljaju komšije Bosanca.

Ja slikovitije ne umem!