COMMUNIQUÉ: NAROD U SENCI

Ceo ovaj tekst mogao bi se napisati od slogana pogodnih za grafite i majice...

Dugo, toplo leto stiglo je i u Novi Sad. Opada interesovanje za društveno-političke teme, a raste ono za kako uteći bilo gde i što duže. Toplota jednostavno iz čoveka izvlači mogućnost da se bavi bilo čim što nije hendlovanje toplote. Postoje oni koji ovo znaju i dovoljno su disciplinovani da baš tad pojačaju intenzitet svojih nečasnih aktivnosti, ispravno računajući na smanjeni otpor i volju za ukazivanje na njihov nitkovluk.

Svako leto nam se kao nekakvo maglovito opravdanje i nadomeštenje za našu inertnost pominje “vruća jesen” koja će nastupiti. Imam skoro 36 godina i pamtim svega dve vruće jeseni. Onako, umereno vruće. Jedna, 1988. godine, bila je dovoljno vruća da spali sve što je iole valjalo, a ona 2000. je bila neko mlako mešanje pomija koje i dalje kusamo.

Imam skoro 36 godina i ne pamtim vladavinu gorih. Bilo je raznog  zla u i oko vlasti, ali ovo deluje kao da neko stoji na vratima kluba i u njega propušta samo dokazano zle i nesposobne. Kao da iz zajebancije neko testira svakog, pronalazi mu najgore ljudske osobine a onda, prema stepenu neznanja  i vrsti poganosti, upućuje pokvarenjaka na poziciju na kojoj može da napravi najviše štete.

Sedeći u kaljuzi, jer to je valjda u prirodi svih nas prirodno nedepresivnih,  tražim ono dobro i ono za šta ću se držati u periodu koji sledi. Nalazim. Solidarnost. Bez želje da je proglasim jačom i većom nego što ona (trenutno) jeste – vidim je jasno. Svetli u mraku.

Godine otimačine i dresiranja čoveka da bude vuk drugom čoveku ostavile su nas gologuze i moralno bankrotirane ali, posle nekoliko krugova koje zlo okreće, javlja se i nada.

Znate kako partija koja izduva na izborima napravi kabinet svoje vlade u senci i iz opozicije pljucka na vlast i tvrdi kako bi oni to sve bolje i brže? Meni se čini da mi formiramo neku vrstu Naroda U Senci. Postoji njihova stvarnost, njihova porcija naroda i njihove crknute institucije. Oni jesu zvanični. Oni jesu i legalni i legitimni. Postoje i polu-njihovi politički pajaci koji sa njima tvore privilegovani sloj. Političku klasu.

A postojimo i mi kojima polako dolazi iz dupeta u glavu i organizujemo se bez njihovih struktura. Trenutno smo u senci ali tako mora jer je stvarno jako vruće. Jako je teško ne biti cinik jer smo otrovani razočarenjima i prodajama naših ideala predugo. Moramo nastaviti da razvijamo svoje, tek začete, kanale uzajmne pomoći, informisanja i odbrane.

Ako sam previše apstraktan, konkretizovaću!

Svaki put kad stanemo uz komšiju kojeg njihovi sudovi izbacuju na ulicu da bi njihov ratni profiter kupio ledinu i na nju natakario novu prevaru. Svaki put kad oteramo partijsku bandu u uniformi Komunalne policije i sprečimo je da maltretira bakicu koja prodaje visibabe. Svaki put kad isteramo istinu nasuprot njihovih monumentalnih laži koje plasiraju velikim medijskim sistemima koje mi plaćamo. Svaki put kad ih podsećamo da su samo banda marodera i jedva zalečenih fašista – mi uzvraćamo udarac i jačamo svoje gaženo dostojanstvo.

Mi ih moramo nervirati i zajebavati. Oni se itekako primaju i to ih peče. To je korak u pravom smeru. Održavajmo zdrav razum i borbenu gotovost. Pazimo jedni na druge i zbijajmo redove. To je laka gimnastika i to možemo i na 36 stepeni, bez klime.