COMMUNIQUÉ: OG(R)AĐIVANJE (OD) POLITIKE

Reći da tebe politika ne zanima je jedna veoma politička izjava.

“I odmah da naglasimo da naša inicijativa nije politička i da ovo nije politički skup” je rečenica koju sa toliko važnosti i toliko ponosa izgovara skoro svako koga neko (Javnost) upita zašto se to-i-to dešava i koji je cilj. Isto kao što malo šta treba da dočara nečije poštenje i iskrenost u nekom angažmanu kao izjava “Nisam član nijedne stranke” i ako još može da se doda “Niti sam ikad bio”.
Kako je moguće da je politika toliko zlo, bruka i sramota, a da je opet svuda i da gospodari našim životima?

Prosta definicija politike je: proces donošenja odluka koje utiču na članove grupe.
Kad se stvari ovako pojednostave, vidimo da nije moguće biti van politike. Biti izvan politike znači izmestiti se iz svakog donošenja odluka. Politika kao lični izbori i kao ono između ljudi. Biti do te mere pasivni primalac odluka koje su drugi doneli? Da li je to dobro i da li tako želimo da živimo? Čak i naši kućni ljubimci umeju da pokažu da žele da učestvuju u donošenju odluka koje se tiču njih. Mi mačkari to možda najbolje znamo. A ovdašnji čovek odricanje od odlučivanja smatra kvalitetom!

Nije nikakva teorija zavere ustvrditi da su ljudi koji se politikom bave profesionalno, tzv. političari, glavni krivci za to što nećemo da se bavimo istim sportom kao oni. Oni to svesno žele! Mistifikacija posla jedan je od perfidnih načina da se posao bolje naplati a onaj koji posao naručuje drži podalje od zahteva i proveravanja urađenog. Ostavi ti meni moj posao a ti se bavi tvojim, tamo... Što bi bilo OK da se radi o pilotiranju avionom ili malterisanju. Podela rada jedan je od uslova napretka. Međutim, sposobnost da se odlučuje o tome šta u svojim životima želimo a šta ne, ne spada u specijalne zanatske veštine i tu nema ovakvog izgovora. Drugi, mračniji, deo njihove veštine je da te ubede da im prepustiš da umesto tebe donesu odluku potpuno suprotnu od one koja je dobra za tebe.

Držimo građane podalje od politike – mogao bi da bude zajednički slogan svih političkih stranaka u zemlji. Političke stranke jesu civilizacijska tekovina ali su stigle u stadijum da su same sebi svrha a nas neučlanjene vide kao puku smetnju njihovom nezasitom grabljenju moći. I odatle zapravo onaj ponos i zadovoljstvo u izjavi da nemaš ništa ni sa njima ni sam poslom kojim se oni bave tj. politikom.

U Novom Sadu smo nedavno videli fenomenalan pomak na drugu, dobru stranu! Videli smo građane koji su došli da pokažu želju da upravljaju svojom okolinom i to u leglo obesmišljavanja politike na lokalu. U Gradsku skupštinu. I videli smo kako vlasti nemaju pojma kako da se nose sa tim. Smotano su se sakrivali iza floskula i fraza a zatim bezobrazno priznali da će jednostavno iskoristiti svoju moć i sprovesti svoju volju, suprotnu građanskoj. Ima u toj demonstraciji moći nečeg iskonski nemoćnog i to ohrabruje!

Kada kažeš “Mene politika ne interesuje” iskazao si politički stav. Stav koji kaže: slobodno me guzite kako ‘oćete - a to je vraćanje političkog točka vekovima unazad jer veći deo istorije je zvanična politika svuda na svetu bila ta da moćni guze pa rasturaju a raja trpi i blentavo gleda u sunce. A dovoljno si političan da dobro znaš ko je i šta je vlast a ko je i šta je raja. 

Stranačka politika tek je jedan od vidova političke borbe i naravno da si u pravu ako misliš da je taj metod u krizi usled korumpiranja. To ne sme da te spreči da se baviš politikom!

Realno, verovatno nećeš za života odlučivati o svetskoj ceni sirove nafte niti razmeštati nuklearne projektile po planeti ali ne smeš odustati od onog na šta itekako možeš da utičeš. Nađi vremena i energiju i sa ostalima se udruži i ne daj gadovima da ti zabetoniraju sve oko tebe. Oni gaze dok ne stanu na bodlje. Budi bodlja! To je politika i to ne da nije sramota, nego je dužnost.