COMMUNIQUÉ: PUMPAJ PRITISAK, NE DAJ DA PADNE

Pomeranje sa mrtve tačke je jedan jako težak posao...

Protesti protiv režima, koji su mi najčešća tema poslednjih meseci, dobili su novu formu. Novi život, takoreći. Tek kad napišem “protesti, proteklih nekoliko meseci” lepo vidim koliko to čudno deluje. Nije baš ni normalno da se protesti otegnu toliko. To znači da ne daju rezultate i da postaju sami sebi svrha te da im preti izumiranje, odumiranje...

Mnogo toga danas smo naučili da radimo na pogrešan način a bogami i iz pogrešnih pobuda. Društveni aktivizam dosta je propatio u savremenim uslovima i često se dovodi u pitanje njegova svrsishodnost. Cilj aktivizma nije da se aktivista dobro oseća. Kao što ni cilj bavljenja umetnošču ili sportom ne bi trebalo da bude slava i materijalna dobit. Lepo je kad se dese zajedno ali ne treba insistirati i ceo rad tome podrediti. Lepo je kad se aktivisti dobro osećaju ali samo ako je to osećanje posledica dobro i temeljno obavljenog posla. Jer aktivizam je na neki način posao. Ovde je posao da se sa čela naše države i svih njenih prebijenih i umorenih institucija skloni Aleksandar Vučić, istorijski džinovska štetočina, zar ne? Da ali i ne. Ne samo to! Protesti koji imaju za cilj samo da sklone jednog jedinog lika, makar to bio i ovaj demon i makar ga posmatrali i kao neku hobotnicu čije pipke čine fizički različite osobe, ne mogu biti dovoljni za pomoć ovom i ovakvom društvu.

Hajde da ovaj put ne zalazimo dublje u ovu temu nego da se posvetimo Situaciji na terenu. Protesti su, nakon meseci simboličnog tabananja, promenili i izgled i intenzitet. Bar se tako čini ovih dana. Demonstranti su upali u RTS, sukobili se sa policijom, stali pred Vučića na jednoj od njegovih beskonačnih prenemagajućih sesija i, generalo, rešili da stvar malo zašilje. Brojčano, protest je manji ali je žešći i pomera stvari više nego masovno šetanje. Videli smo da taj SNS monolit i nije baš monolit. U nekim trenucima delovalo je kao da može i da se prevrne. Opet, realno, ništa veliko nije postignuto. Nijedan od malih, prelaznih ciljeva protesta nije ispunjen ali jeste se desilo nešto značajno. Koliko god mi bilo apsoulutno odvratno da primetim da celu stvar predvodi najgori deo opozicije, sačinjen od mračnjaka i ideoloških saboraca samog Aleksandra Vučića, moram i da primetim da je ovaj tok protesta uspeo da probudi solidarnost kod ljudi, da animira mlade ljude i da u fokus, bar na par dana vrati pozitivne društvene vrednost. Pohapšeni prve noći su pušteni na slobodu jer su ljudi pokazali rešenost i jedinstvo da tako bude!

Vučić je bio primoran da napravi nekoliko glupih koraka koji su svojstveni autokratama i opet se pred svetom ogoli kao bedna prznica koja kinji slabije a na prvi znak tvrdog podvija rep i izbegava borbu. Hapšenje srednjoškolaca i ljudi koji nikakvu pravu pretnju nisu predstavljali daće novi zamah protestima.

Režim je odgovorio dosta nespretno i smešno. Sendvičarsko-klimoglavačka mreža odmah je alarmirana i ljudi koji su egzistencijalno vezani za SNS naterani su da brzo odglume performans odanosti vođi. Morbidno-blentavi amaterski snimci “Vučiću mi te volimo” napabirčeni su u kratkom roku i poslati centrali koju nije bilo blam da to javno pokazuje. Još bizarnije delovala su “spontana” okupljanja besnih članova SNS koji su “spremni da se odmah razračunaju sa opozicijom” pa mudro i miru sklono rukovodstvo Stranke mora da ih jedva nekako obuzda. How yes no...

Imao sam to perverzno zadovoljstvo da in vivo i sa nosom u celoj stvari posmatram novosadski ogranak SNS spontandžija. Nedelja popodne, najlepši dan u 2019. do sad. Sedamdesetak lumpena tupavo bleji ispred lokalne Esenesdžinice u Ilije Ognjanovića. Stoje tako, ne znaju što su tu i samo bi da se što pre raziđu. Na obodu skupa stoje i dvojica koji se međusobno poznaju i jedan od njih jeste ozbiljno revoltiran. Zato što ga je Damir (ili Davor?) navatao baš dok je u tazbini u Karlovcima završavao pečenje roštilja i rekao mu da se odmah nacrta ovde.

Tad mi je malo i bilo frka. Ja se ne bih tako lako upuštao u fajt sa čovekom kome je ćevap izvučen ispred usta koja su već bila vlažna od izlučene pljuvačke.

Ako imaju još ovakvih, možda im neće trebati odredi navijača namenjenih za pravu frku. Šteta bi bilo da poslovi oko trgovine narkoticima i privatne firme za obezbeđenje trpe zbog vanrednog batinanja građana ako može neko drugi to da obavi.

Idemo dalje, borba se nastavlja...