COMMUNIQUÉ: TREBO TI VOZ KOJI TE DONO

... A voza ne, a voza nema nema. A voza ne! A voza nema nema nema!

Da li si to upravo iskoristio stihove pesme faking Tijane Dapčević da bi nam nešto poručio? Jesam i time vam jasno stavio do znanja da je situacija krajne ozbiljna i da je đavo bio i svima ostavio poruku da je šala odnešena od strane njega. Nema vozova!

Ajmo redom. Moja intimna priča o vozovima počinje dosta davno. Kao malog, zbog blizine Železničke stanice, često su me vodili da tamo šećkam i utoljavam svoju ljubopitljivost. Vozovi su jednostavno magični i impozantni kad si mali. Metalne grdosije koje vuku vagone, cela pružna mreža i prateći objekti. Uniformisano osoblje... Sve me je to fasciniralo. Jao, sreće kad mi je mašinovođa, zvao se Radivoje i to pamtim i danas, dozvolio da malo procunjam po kabini lokomotive! A sećam se i mog ćaleta koji mi je tad prvi put delovao kao dete dok mi je prepričavao kako je kao mali želeo da upravlja vozom. Bilo je lepo i pogodno živeti pored Stanice. Rano sam počeo i da koristim te vozove i da njima, sa svojim pankerskim društvom idem po svim krajevima naše tek osakaćene domovine, često kartu plaćajući gutljajima rakije rumenim kondukterima. Znali smo kako izgledaju železničke stanice mesta i sela za koje normalni nisu ni čuli. I nismo znali ni kad ćemo krenuti a još manje kad ćemo se vratiti jer red vožnje poštovao se manje čak i od Ustava.

Onda jedno vreme nisam koristio vozove. Nakon što sam prošpartao svim stavkama sa žute tabele Staničnog reda vožnje, uključujući i mađarska mesta i završio studije u Beogradu, nisam video enterijer voza godinama. Još sam to smatrao znakom svog odlepljivanja od ekonomskog dna, konačno! Nije da nisam bio u pravu jer putovanje železnicom kod nas nije bilo kao u Normalnim zemljama. Ovde je voz bio nešto na šta si prinuđen ako nemaš love a imaš vremena. Trebalo mi je da spoznam tačnost i udobnost nemačke Die Bahn ili francuske železnice da vidim kako je voz jedna milina i prednost. To se u Srbiji desilo, donekle ali ipak dovoljno, tek kad je naša Železnica kupila nove i lepe švajcarske vozove Štedler. Odlučio sam da se opet odam železnici i nisam pogrešio. Po našim sranje prugama ipak su išli najbrže što može a bili su čisti, udobni i lepi. Ljudi su ih čuvali. To me je možda najviše i oduševilo. A onda je Srbijom zavladao Ovaj...

Malo i samom sebi delujem kao da preterujem ali Naprednjaština je zaista ozbiljno krenula da se obračunava sa železnicom od dana zajahavanja na vlast. Mislio sam da će, kao narocka partija koja se obraća sirotilji, čuvati i možda malo i nabudžiti pruge i vozove. Hoće kurac!

Naprednjačka elita železnicu je videla kao nešto čime dronjavi i siroti dolaze u velike gradove u kojima više nema mesta jer su ih oni već popunili i tu sebi zidaju kule od slonovače i neće da gledaju bedu koju stvaraju po zemlji. Nek beda sedi u svom mestu i klanja se lokalnom napredenjačkom malom bogu! Ne mogu svi u Beograd Na Vodi sad kad smo ga mi već popunili! Pa, jel tako? Tako je! Nego kako je!

Prvo su glavnom gradu jednostavno oduzeli železničku stanicu. Pobune 0. Odlično! Teretni vozovi kojima stiže roba Zvonkovima, Zeljama, Bakijima, Canetima i ostalim Andrejima i dalje mogu da saobraćaju i staju na ranžirne stanice a ljudi nek se snađu. Ajde bre, auto izmišljen pre 130 godina a oni bi voz. Jebo ih Tito!

Kad je to lepo i glatko prošlo, prelazi se na fazu 2. Ukidanje vozova između mesta u Vojvodini i Beograda. Ne, nije u pitanju pakleni separatistički plan Partije Najvovođanskijih Starih Vojvođana Vojvodine nego bezobrazluk bande u Beogradu sa eskpoziturama svuda. Nema pruga, nema vozova. Sikter, baba! Sikter, studenti! Sikter, radnici! Pobune 0. Odlično!

Mi pravimo svoj Rich white ghetto u lepim delovima Beograda a vi tiho i dostojanstveno izvolite pocrkati u svojim budžacima. Ana će vam za koji mesec pokazati da statistika jasno kaže da napredujemo munjevitom brzinom. Borba protiv siromaštva počinje istrebljenjem ili bar sklanjanjem smrdljive sirotinje. Patak Dača kao Robih Hud dobio je posao eksperta i savetnika u vladi Srbije. Došo iz LDP-a.

Oni kažu da je to privremeno i da će se vozovi vratiti, brži i lepši no ikad, za nekoliko godina. A ko sam ja da ne verujem ekipi koja je zaršila sve što je počela? Mislim na etnička čišćenja, pljačku i rasturanje zemlje. To su uporni ljudi.

Gledajmo to sa vedrije strane! Koliko života će biti spašeno jer će pružni prelazi biti 100% bezbedni zato što nema vozova!