COMMUNIQUÉ: TRŽNI EPICENTAR KATASTROFE

Stigli smo do toga da treba da budemo srećni ako niko ne nastrada

Šta je uopšte grad? Namerno neću sad da zavirujem u enciklopedijsku definiciju nego bih da se malo poetski razmahnem. Sve ono gde su ljudi spustili pinkle i odlučili da se zadrže, naziva se naseljem. Grad je vrsta naselja ali nije svako naselje grad. Grad bi trebalo da bude najrazvijenija i najsloženija forma naselja. Grad je ono kad naselje ima mali milion raznih odlika, kad se ukrupni i postane komplikovano a opet funkcioniše kao organizam. Grad se jasno detektuje očima i ušima. Oseća se na određeni način. Novi Sad je zaista to bio. I naravno da me peče, boli i ljuti što neko tako predano radi da ga opet ražaluje i vrati u formu zvanu Gomila ljudi na nekoliko kvadratnih kilometara se komeša i tumara.

Koliko sam samo bio ponosan da upotrebim onu frazu Grad po meri čoveka jer Novi Sad to i jeste (bio). Da smo to napisali na one lepe plavkaste, uspravne i duguljaste table na ulazima, ne bismo bili prozaični i ne bismo obmanjivali one što u naš grad dolaze. Ali, iz najcrnjih dubina političkog ponora, izronili su ljudi kojima je uništavanje manje-više ceo politički program. Upoznali smo ih pod imenom Srpska Radikalna Stranka i poverili im da nam vode grad. Tu počinje ozbiljna razgradnja grada. Najezda skakavaca biblijskih razmera. Ono što su uradili državi, uradili su i gradovima koji je čine a ni ono između gradova nije prošlo bolje jer to su ljudi koji i kamen pokvare ako im se pruži prilika.

Petnaestog novembra otvara se Tržni centar Promenada u Novom Sadu. Do sad sam tu reč vezivao za užasnu emisiju Milorada Crnjanina (takođe Radikal) na TVNS ali poslednjih godina ima novo, opasno značenje. Bespotrebna i ružna grdosija zauzela je površinu na glavnoj našoj ulici i otad nam samo pravi probleme. Nikada pre nisam bio ovako iskreno zabrinut zbog nekog neoradikalskog hepeninga. U zemlji u kojoj se sve predstavlja kao delo vladajuće stranke i Živog boga na njenom čelu i gde se blentavi statisti vodaju tamo-vamo da glume oduševljenu masu, čovek mora da se uplaši ako zna gde ih ovaj put vode. Promenada, sudeći po ukletosti, kao da je sagrađena na indijanskom groblju. Uzima nam pijaću vodu i prosipa je u kanalizaciju brzinom od 100 litara u sekundi, time potkopava tlo i ugrožava ostale zgrade a samu funkciju kanalizacije da nas brani od padavina takođe... baca u kanalizaciju. Čemu je uopšte služila "polemika" koja se u javnosti oko toga čak i povela? Da se investitor, umesto da popravi to što mora, zapravo natera da plati veći reket ako misli da nastavi da posluje?

Sranja koja će nam prirediti tek predstoje. Već na prvi pogled deluje zdrljačeno i isfuširano i iskreno žalim zombije koji će prvi morati da se provozaju pokretnim stepenicama koje su već jednom pale u borbi za džiberskiji Novi Sad. Nadam se da neće dovesti iste one SNS veterane koji se nisu snašli na eskalatoru prilikom prvog velikog mitinga u Beogradu, dok se još osvajala vlast. U Promenadi bi to mogao biti recept za ozbiljnu katastrofu i ne, nisam sarkastičan!

Mi sve manjkavosti znamo. Ljudi kojima je to posao a koji su sprečeni da ga obavljaju, na vreme nas upozoravaju koliko brzo jašemo ka zapaljenoj štali. Želja da se uzme brza kinta toliko je jaka da se više i ne smišljaju izgovori. Gaulajter gradski je rekao 15. i biće 15.! Upotrebna dozvola biće izdata ili će se otvarati bez nje, koga zabole! Tamo će biti par hiljada ljudi koji vide ono što im se kaže da vide. Nagledali su se otvaranja stelt fabrika ili mostova koji tek treba da se završe, tako da im blještava svetla Promenade moraju delovati iskreno predivno.

Uz sve Majine i Igorove autobuske stanice, Dodikovske palate i razne fantomske projekte za koje je bolje da se nadamo da će ostati samo krađa love, bez čak i pokušaja realizacije, jer su tako manja šteta, dobijamo grad kojeg odlično predstavljaju Čobanove kućice na Trgu slobode. Tužnu ljušturu iz koje su bahate neznalice sve isisale i sad nam podriguju u facu i smeju se.