Da li je opstanak futoškog kupusa doveden u pitanje?

Futoškog kupusa će, prema procenama domaćina, ove godine zbog suše i grada biti duplo manje. Više cene đubriva, nedostatak radne snage, neizvestan plasman i prerada uslovili su da se broj proizvođača pod kapom ovog brenda smanji skoro dvostruko.

– Osamdeset dinara futoški, najteža glavica 4,5 kilograma. Proizvodim jutro futoškog, jutro brava – kaže Zoran Jerković iz Futoga i dodaje da se ne isplati proizvodnja futoškog kupusa, jer duplo manje je roda.

Dragan Aćimović je od 2013. godine sertifikovani proizvođač organskog kupusa. Kaže da bi tržište prepoznavalo njegov proizvod još više kada bi imali mogućnost da plate tu cenu, koja je trenutno 120 dinara.

Udruženje proizvođača "Futoški kupus" je geografsku zaštitu imena porekla dobilo 2008. godine. Dve godine kasnije oko brenda se okupljaju prvi domaćini, a od 2012. proizvodnja je strogo kontrolisana i sertifikovana.

– Naši proizvođači imaju specifične cerade sa logom udruženja ime i prezime, adresa, redni broj pod kojim je kontrola vršena, tj. sertifikacija i pakovanje u koje se futoški kupus spakuje je obeleženo oznakama udruženja – objašnjava Miroljub Janković, predsednik Udruženja "Futoški kupus".

U poslednje, tri decenije od 5.000 hektara zaštićenih oranica industrijalizovano je najmanje 500. Jedno je sigurno ovogodišnja manifestacija "Futoška kupusijada" održaće se 5. novembra.

Ceo tekst pročitajte na sajtu RTS-a.