Da li vanredno stanje štiti zaposlene od otkaza?

Uvođenje vanrednog stanja i prestanak rada pojedinih, prvenstveno uslužnih delatnosti, kao i smanjeni obim posla u drugim sektorima već je uslovio i prve otkaze zaposlenih u Srbiji.

– Ništa se ne menja uvođenjem vanrednog stanja, otpuštanja i smanjenja plata mogu da se dese pod istim uslovima kao i do sada, prema važećem Zakonu o radu, kaže za portal Nova ekonomija Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo.  

I pre nego što je uvedeno vanredno stanje pojedini hoteli su stavili ključ u bravu i počeli da otpuštaju zaposlene jer su ostali bez gostiju. Istim putem mogli bi da krenu i u ostatku uslužnog sektora, ali i u drugim delatnostima koje ne mogu da organizuju rad od kuće. 

Poseban problem je i siva zona ekonomije. U Srbiji prema podacima NALED-a skoro 20% preduzeća posluje u sivoj zoni. 

– Najugroženiji u ovom slučaju su upravo oni kojima ističu ugovori na određeno ili rade na crno, oni sada moraju da biraju egzistencija ili zdravlje – kaže Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs kome se poslednjih dana sve češće javljaju ljudi koji su ostali bez posla. 

Novonastala situacija ne može da bude rešena bez solidarnosti države, poslodavaca i zaposlenih, dodaje Reljanović, ali to se još ne dešava u praksi. 

Istog mišljenja je i Vučković koji kaže da će se bez pomoći države, poslodavci naći u situaciji u kojoj će često birati između otkaza ili smanjenja zarada zaposlenima. 

– Privatni sektor zavisi od toga šta će poslodavac da odluči. Apeli države da poslodavci ne otpuštaju radnike ne znače mnogo i u ovakvoj situaciji potrebno je da dođe do kompromisa Vlade, poslodavaca i sindikata – jasan je Vučković. 

Privrednici od države zahtevaju pomoć kako ne bi morali da otpuštaju radnike, a među predlozima koji su se od njih mogli čuti prethodnih dana su otpis i reprogram dugova ili subvencionisanje plata. 

– Poslodavac može, recimo, u ovoj situaciji da uvede miminalac za sve, od direktora do radnika i da tako smanji troškove, a održi zaposlene. Ili da za posao koji bi radio jedan radnik, rade dva sa nepunim radnim vremenom što bi podrazumevalo i manje plate, ali ne i otpuštanja – objašnjava Reljanović. 

Procena stručnjaka je da bi bez pomoći države poslodavci mogli da izdrže najviše dva do tri meseca u ovakvoj situaciji. 

Zakon o radu propisuje da radnik ima pravo na naknadu zarade u visini od 60% prosečne zarade, za vreme prekida rada ili smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog. Ta zarada ne može biti manja od minimalne, a ovo pravo zaposlenog moguće je najduže 45 dana u jednoj kalendarskoj godini. Zakon navodi i da u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada, poslodavac može uputiti zaposlenog na duže odsustvo od 45 dana, uz saglasnost ministra. 

Izvor: novaekonomija.rs