Da li znate kada je pošta stigla u Novi Sad?

Najraniji poznati kartografski prikaz današnjeg Novog Sada potiče iz 1698. godine. O prelibertacionom periodu grada znamo malo, zbog nedostatka podataka i samo analizom kartografske građe iz vremena oskudnog podacima možemo u nekom stepenu sagledati urbano formiranje Novog Sada. Na svim prvim mapama je uglavnom ispod mostobrana prikazan prostor na kome je nastajao današnji Novi Sad, isplepeten rukavcima, ostrvima i poluostrvima. Te prve mape nam daju dosta novih i nepoznatih informacija o starom Novom Sadu.

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Jedna od tih novih stvari koju čitamo iz starih mapa, je oznaka i natpis za prvu poštu u Novom Sadu. Mape koje sam odabrao prikazuju Petrovaradinsku tvrđavu sa okolinom. Na mapi se nalazi skica mesta označenog sa “Ratzenstatt”, i nalazimo prikaz ulica, kuća, važnih objekata i njihov raspored u prostoru. Ovaj rani i delimični prikaz mesta iz 1698. godine pokazuje nam postojanje mosta na mestu današnje Dunavske ulice, zatim, put koji desno vodi od mosta za Futog, između dva reda kuća, a to je današnja Zmaj Jovina ulica. Kuće su građene na razmak, sa okućnicama u zaleđu. Negde pri kraju ulice vododerina preseca put i niz kuća. Na kraju ovog niza još nije formiran budući centar sa katoličkom crkvom. Ali meni ova dva kartografska prikaza otkrivaju jednu novinu, koja je dugo u našoj prošlosti bila netačno prezentovana...ili zanemarena.

Izgleda da sa prvom poštom u Novom Sadu stvari postaju malo nejasne, jer neka moja istraživanja po tom pitanju se ne slažu sa zvaničnim i do sada objavljenim. Ona se odnose još na vreme samog nastanka grada i dosežu do 1698. godine, gde sam na jednoj staroj mapi pronašao sasvim jasno ucrtan znak (duvački rog, označen crvenim) pošte (levo od natpisa Ratzen statt).

Pošto sam se i dalje dvoumio i nisam bio sasvim siguran u moje otkriće, nastavio sam dalje da istražujem stare karte i mape Novog Sada (Petrovaradinskog Šanca) i došao sam do sasvim sigurnog i tačnog otkrića.

Prva pošta u Petrovaradinskom Šancu, kasnije Novom Sadu, je otvrena ipak mnogo ranije nego što se to do sada mislilo, tačan podatak nemam, ali je definitivno da se ona tu nalazi još od 1698. godine, jer vidimo da se ona nalazi van Brukšanca i da nije vojni objekat nego civilni.

Na ovoj mapi se vidi jasno napisano POST (označeno crvenim).

Kako se meni čini, izgleda da je pošta postojala mnogo ranije u Novom Sadu, ali je ko zna iz kojih je (verovatno objektivnih) razloga bila premeštena u Petrovaradin (česte poplave ili je uništena u bombardovanju ili ko zna još šta…)

Ali da vidimo šta je stara štampa pisala o nastanku prve pošte u Novom Sadu.

Iako je ukazom Marije Terezije, Novi Sad postao “slobodan grad” još 1748. godine, njegovi žitelji su morli da čekaju više od jednog veka, dok su najzad uspeli da i njihov grad dobije svoju poštu. A na spisku od pedesetak pošti, koliko je bilo početkom XIX veka na teritoriji današnje Vojvodine, Novi Sad se nalazio na poslednjem mestu. Prvu poštu dobio je Zrenjanin još 1737. godine, Temerin 1756. godine, a novosađani su morali da čekaju do 1853. godine. U tim starim vremenima, sve do početka XIX veka, u ovim krajevima je radila i “mesarska pošta”, koja je naziv dobila po tome što su privatnu poštu raznosili i mesari.

“Mesari su obično prikačili za kola, namenjena prevozu kupljene stoke, prikolice u kojima su bile smeštene poštanske pošiljke”, zapisano je o tome. Ovi mesari su putovali po celoj zemlji, ponekad prelazili i u druge države, raznoseći tako poštu i u najudaljenije krajeve.

Stari Novosađani su svoje poštanske pošiljke morali da šalju preko Petrovaradina, koji je imao poštu još od 1753. godine. A kad su novosadski trgovci imali da pošalju pismo u drugo mesto, morali su da pešače po kiši, snegu ili blatu do Petrovaradina, iza Tvrđave do Majura, gde se nalazila pošta. Pokrenuta je bila akcija već tada da i Novi Sad dobije svoju poštu, ali je odluka o tome odgađana više od jednog veka.

Jedno vreme, početkom XIX veka, neki dovitljivi trgovački kalfa primio se da bude poverenik i on je donosio i odnosio poštanske pošiljke za Novi Sad. Prvi ekspeditor pošte, Jovanović, primao je pored plate i društvenog stana, još “tri hvata drva i 50 funti sveća godišnje”.

U XVIII veku poštu je nosila diližansa, a postojali su i konjanici. Do Bune 1848. godine, Novi Sad nije imao svoju poštu nego se služio onom u Petrovaradinu. Poštanskih maraka u to vreme nije bilo, nego su taksu za pisma plaćali i pošaljilac i primalac, svako po pola. Pisma su se morala predavati pošti otvorena. Pošta je u Petrovaradin stizala dva puta nedeljno, utorkom i petkom, pa su Novosađani mogli sami dva puta nedeljno predavati i primati pisma u Petrovaradinu. Promet između Novog Sada i Petrovaradina počeo se obavljati 1698. godine preko pontonskog mosta, koji se za vreme prolaska lađi i dereglija razdvajao. Sve je to ometalo normalan razvoj grada, pa su novosadske novine često pisale o tom nenormalnom stanju ogorčeno negodujući.

”Srbski Dnevnik” od 26. avgusta. 1853. godine piše: ”Ima već duže vremena kako se u Novom Sadu jednako traži pošta. Pošte na dan današnji ovde nema. Naša varoš plaća badava kvartir, pokraj toga da bi što pre poštu u svojoj sredini imala ustupila je g. Aleksiću, na njegovo zahtevanje, da dođe s poštom iz Varadina u Novi Sad, 20 lanaca zemlje za užitak. Što pošte Novi Sad nema, to pate ne samo naši građani već i država štetuje, jer mnogi bi više korenšpodirali da im je pošta u mestu, a ovako ko da u Varadin ide, pismo predaje i marku kupuje. Novine često neuredno dolaze, a to je zato što se često događa da je ćuprija otvorena ili za parobrod i šlepove ili za druge lađe, te se neki puta čeka i od 2 do 3 sata. Po zakonu pismo se pod pečatom nositi ne sme, no to nama ovde mora biti dozvoljeno, jer pošte nemamo…

U čitavom carstvu, ovako velike varoši nema bez pošte…Varoš će naša opet prinuždena biti obratiti se na visoko popečiteljstvo trgovine da moli da se pošta ovde ustanovi, jer i trgovini to mnogo škodi i baca je u nazad…”

Najzad, tek posle Bune i mnogo ogorčenih protesta i nastojanja novosađana putem pretstavki i štampe da se u varoši otvori pošta, piše u “Srbskom Dnevniku” od 1. oktobra 1853. godine i ovo: ”Danas je u varoši našoj pošta otvorena…odsad nam novine naše zbog ovoga ili onoga neće izostajati.”

Ne može se tačno utvrditi gde je, u kojoj je zgradi bila smeštena prva pošta, mada iz priče i nekih mojih istraživanja i razgovora sa raznim hroničarima i istoričarima dolazim do saznanja da se prva pošta u Novom Sadu posle Bune nalazila na prostoru Temerinske ulice (što mi donekle ima logike jer je Temerinska ulica u to vreme bila glavna saobraćajnica varoši, tzv. Carski drum za Carigrad).

Međutim sedamdesetih godina XIX veka, pošta je radila u tadašnjoj Varmeđskoj ulici (danas Šafarikova), ta jedna od prvih poštanskih zgrada u Novom Sadu, porušena je da bi ustupila mesto produženju bulevara, kada je rušen čitav niz kuća. Odavde se pošta preselila osamdesetih godina XIX veka, u Železničku ulicu broj 5, a 1899. godine bila je preseljena u  zgradu stare pošte Novi Sad 1. na Lenjinovom trgu, u kojoj je pre toga bio poznati novosadski hotel “Central”.

Posle prvog svetskog rata (1927. godine), na ovu zgradu je dograđen jedan sprat i u to vreme smatralo se da je Novi Sad najzad dobio savremeno uređenu i organizovanu poštansku službu. Poštu u Novom Sadu u početku vodio je ugovorni poštar, a krajem XIX veka ona je postala državna ustanova.

Izvori: Enciklopedije Novog Sada, “Srbski dnevnik”, “Novi Sad” – Matica srpska, Urbana istorija Novog Sada

Fotografije: Iz digitalne kolekcije autora