Dado Topić: Ne umemo više ni na fotografiji da se nasmejemo

Dado Topić: Ne umemo više ni na fotografiji da se nasmejemo

Dado Topić, jedan od najlegendarnijih muzičara sa prostora bivše Jugoslavije, u svojoj bezmalo pola veka dugoj karijeri upisao se u sve napisane i nenapisane antologije ovdašnje muzičke scene, a da njegovo vreme još nije prošlo Novosađani su se mogli uveriti i za vikend, kada je sa bendom "Time After Time" nastupio u "Firchie Think Tank" Studiju, kod nadaleko poznatog bubnjara Ivana Fecea Firčija.

U dvočasovnom nastupu, Dado je publiku, mahom onu "starijeg kova", provozao kroz svoj više no glasovit repertoar, ali i kroz jedno vreme koje je zauvek za nama ostalo. Kroz vreme u kom mu, da bi u Novom Sadu nastupio, nije bio potreban pasoš. No, bez obzira na sve to, ili možda upravo zahvaljujući tome, Dadi je, kako nam priča u kratkom razgovoru neposredno pred koncert, Novi Sad uvek ostao kao jedna od svetlih tačaka nekadašnje "imperije zvane Juga".

 - Kroz Novi Sad prolazim s vremena na vreme, i gotovo nikada ne prepoznajem ovaj deo koji je malo izvan centra. Novi Sad mi je zapravo stalno nov. Kad god dođem, on je drugačiji i noviji u odnosu na onaj koji sam prošli put video. Uz to, ono što mi je u vezi sa ovim gradom bitno je to da on ima svoja velika imena, pre svega kada govorimo o muzici. Istina je da su i Beograd, i Sarajevo, i drugi gradovi bivše Jugoslavije imali svoju specifičnu školu, ali je ova novosadska nekako ipak drugačija. Tu je bilo užasno mnogo bendova, strašno mnogo kreativaca. Za čoveka koji to gleda sa strane, fascinantan je podatak da se u ovom gradu napravilo i dogodilo toliko toga kvalitetnog. Ne znam da li novije generacije to priznaju, ali ja to svakako znam i poštujem - priča Dado za portal mojnovisad.com.

A kakav ti je osećaj kada gostuješ i sviraš po drugim gradovima bivše Jugoslavije, doživljavaš li ih kao da si u "inostranstvu"?

- Ne osećam se kao da sam u inostranstvu, bilo gde u Jugi. Ja više ne doživljavam ta mesta kao skupinu nekih prostora koji su na neki način getoizirani, da ovde živi jedan narod, onde drugi, tamo treći. Ja ne mogu da prihvatim tu činjenicu, jer sam rođen i živeo na jednom prostoru koji je uvek bio slobodan i otvoren. Tako da ja nemam tih problema i nigde se ne osećam kao stranac. Još uvek se ponašam kao u ono vreme.

To si ti, i tvoja publika. Ali čini se da je to, nažalost, manjina. Šta je sa onima drugima kojima sve ovo vreme nije bilo dovoljno da nastave da žive i da prestanu da mrze? Dvadeset i kusur godina je prošlo...

- U biti, mi imamo kolektivno jedan stravičan problem. Imamo problem jednog brutalnog trenutka sa jednim imperativom gubitka identiteta, koji nije bio naša odluka. Nakon tog šoka, nakon te traume, sad moramo da stvorimo jedan novi identitet. To je proces koji ne može da traje 10, 20, 30 godina, već je to jedan užasno dugotrajan proces. To je jednostavno život koji nam se događa. I tu nema sklada, nema harmonije, pogotovo kada imamo u vidu činjenicu da živimo na planeti koja je tehnološki globalizovana. S jedne strane imamo stvari koje nas povezuju i čine sve da kontakt bude jednostavniji. A s druge strane, mi imamo procese koji razdvajaju ljude na sve moguće načine, kako taj kontakt ne bi bio lak, to jest kako bi bio praktično nemoguć. Sad u svemu tome treba pogledati listu tih nekih kulturnjaka, te mentalne i intelektualne elite, pa ih pozvati da se ponovo ujedine i objedine na svim aspektima života. Ima sad reklama za jedno pivo koja kaže "vreme je da se ponovo okupljamo". To je fantastičan slogan, ne samo za one koji piju pivo, već za sve nas. Možda se jednog dana takvo nešto dogodi, možda se dogodi jedan ponovni dodir ta dva strašno razdvojena sveta. Mi živimo u nekom paradoksu vremena, u jednoj paraleli sa nečim što jeste, što egzistira, ali u svemu tome mi smo totalna margina. Da nema tih nekih poznatih ljudi u sportu ili negde drugde, ne bi se čulo za nas. Mi jednostavno ne nalazimo okvir za sliku na kojoj smo zadovoljni i nasmešeni. Ne umemo više ni na fotografiji da se nasmejemo. Fakat, imamo problem.

Tebe često "optužuju" da si jugonostalgičar. Misliš li da je to tvoj ili njihov problem?

- Taj koji je izmislio termin "jugonostalgičar", to je pokvaren čovek. Verovatno medijski kupljen, čovek koji je po zadatku pronašao formu za neprijatelja. Jer, ako ti na određen način stvraš jednu formu, normalno je da ti druge forme smetaju. Da bi imao čistu arhitekturu jednog projekta, ti moraš sve što tom projektu smeta maknuti u stranu. Nama se dogodio taj paradoks da je neko u jednom trenutku izmislio jugonostalgiju ili jugonostalgičare, kao državne neprijatelje. Jer, da bi oni drugi imali svoj format, ove treba potpuno dez-formirati, dezintegrirati. Samim tim, kad mu kažeš jugonostalgičar, on te proglašava neprijateljem, neprijateljem države, neprijateljem naroda, neprijateljem nacije, po principu "on se jednostavno ne uklapa u naš koncept i njega ćemo staviti na stranu". Ovo su prostori na kojima su mediji odradili jedan tragičan posao, i sve su to uradili po zadatku. Samom tom pojavom da mediji budu u privatnom vlasništvu, nama se dogodilo to da vlasnici medija mogu sve. Postali su jako moćni. Prvo su nas istrenirali da gledamo televiziju trideset godina i da čitamo neke novine. Posle toga je došlo hiljade novih medija, i ovo je bio prostor gde je sve moglo da se proda, bez obzira na to kojim bojama je obojeno. Kad kažem po zadatku, zna se da je ceo taj projekat o tom novom konceptu na ovim prostorima postojao odavno, već početkom osamdesetih godina je taj screenplay bio spreman.

Od tog scenarija se ni danas nije mnogo odmaklo...

- Da, zato što kod nas to ludilo još uvek prolazi, nismo ništa naučili, i to je veliki problem. Politika je način na koji se stvari mogu rešiti, ali je pitanje ko tu politiku vodi, šta, kako i zašto radi. Da li postoje vizionari, ili su to samo ljudi koji odrađuju projekte za druge i za određeno vreme trajanja...

Pominjali smo jugonostalgiju i jugonostalgičare. Kao što je to jedna "nepoželjna" i "sramotna" pojava, tako se isto, samo na ličnom nivou, dešava to da se ljudi sve više stide svojih emocija i toga da ih iskažu. Ako pogledamo, na primer, najveći broj novijih bendova,  čućemo ih da na sav glas galame "protiv sistema", ali gotovo niko neće, kao ti, smeti da otpeva "ja bi' umro za to da te još jednom zagrlim." Zašto se ljudi toliko boje emocija, zašto ih je toliko sramota da te emocije pokažu?

- Problem je upravo u toj nekoj transformaciji, kulturološkoj, ljudskoj, ili kakvoj god. Verovatno se nešto dogodilo da ljudi sve ređe izražavaju svoje emocije. Mislim da je to generalno jedna kriza poverenja i verovanja u čoveka ili čoveku, zbog te neke celovite situacije u kojoj se krećemo i u kojoj živimo. Zatvorili smo se u neke ljušture, kao da smo u fazi neke emotivne i duhovne hibernacije. Nije to samo naš problem. Ja se ne bojim da kažem nekome da ga volim. I mislim da ljudi, generalno, nisu izgubili tu potrebu da primaju i daju emociju. To neće nikada da nestane, jer smo ljudska bića, hvala bogu. Stvar je samo u tome koliko ko sebi dozvoljava da bude potpuno otvoren, da je njegova kuća uvek otvorena, da nikad nije zaključana, ili da se povuče sam u sebe, da misli da je najsigurniji i najzaštićeniji kad je sam sa sobom, da misli da je svako deljenje nečega sa nekim određeni gubitak. Ljudi danas više žive okruženi kompromisima i kalkulacijama nego iskrenim reakcijama na neke stvari koje se sasvim normalno događaju.

To se dešava i na širem društvenom planu, ne samo na ličnom. Ljudi su s jedne strane zatvoreni u svoje lične kaveze, a s druge u one kaveze u koje su ih strpali drugi...

- Da. Ono što treba da priznamo je da se svet u poslednjih trideset, četrdeset godina strašno promenio. Religije nude raj za određenu vrstu lojalnosti. Komunizam je nudio isto jedan raj, samo na zemlji. Kapitalizam je ponudio demokratiju i ljudska prava. Međutim, kad realno pogledaš šta je tu stvarno ponuđeno ljudima, vidiš konture jedne manipulacije, jedne prevare. Ja tu reč demokratija slušam već nekih četrdeset godina. Svi su je govorili. I crveni, i beli, i plavi, i žuti, i zeleni. Međutim, činjenica je, za normalne ljude, da raj ne postoji. Činjenica je da bi socijalizam bio jedna vrsta neke anarhije gde se ne zna ko šta radi. U demokratiji imaš taj apsurd da svako može da bira i da bude izabran. Tu dolaze neki totalno ludi ljudi, psihopate, kojima je omogućeno da upravljaju našim životima. A diktatura dolazi sa ove egzistencijalne strane. On ti da taman toliko koliko smeš da potrošiš. I ono što dobiješ to ćeš vratiti istom onom od koga si dobio. Planeta je u rukama kapitala, a kapital je jedina religija koja funkcioniše besprekorno i koja se konzumira i praktikuje svakodnevno u svim svojim oblicima. Ispada da je to najtolerantnija od svih religija i da jedino ona ne poznaje granice.

I šta u tom i takvom svetu da radi jedan mali čovek?

- Mali čovek može samo da se pomiri s tim da je mali i da pokuša da pronađe neki model za svoj život, za svoju egzistenciju, za svoju sreću, ako je to uopšte moguće. Dalje nema.


Sa Dadom razgovarao Duško Domanović

 

Oceni vest:
21
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Mare

    pre 1561 dan i 5 sati

    Bravo Dado uvek si bio i osto dubokouman.

    Oceni komentar:
    0
    12
  • Tolla

    pre 1561 dan i 3 sata

    Bravo za vju... Prava pitanja za pravog čoveka, baš sam uživao 5+

    Oceni komentar:
    0
    14
  • darko-dado

    pre 1560 dana i 20 sati

    ma bravo za moga kuma topca..!.tako govori ljudsko bice bez mrznje,a sa druge strane puno ljubavi prema svemu i svakome..i sam sam takav u dubini duse.i nismo jedini,,sjetimo se nedavno preminulog kemala montena, iste bi odgovore i od njega dobili i od zdravka colica i bregovica itd.it.d..mislim da ce NA KRAJU ipak ljubav i tolerancija pobjediti..ako za nikaoga drugoga onda za one koji se tako ponasaju i osjecaju prema drugima......svka cast,zivio mi sto godina dado..poz.!

    Oceni komentar:
    0
    16
  • lazar

    pre 1560 dana i 15 sati

    Nas najveci i najbolji Rock pevac svih vremena

    Oceni komentar:
    1
    8
  • Rocky

    pre 1556 dana i 16 sati

    Bravo prijatelju, srdacan pozdrav. ..

    Oceni komentar:
    0
    2
  • Vladimir

    pre 1548 dana i 8 sati

    Dado je bio moj idol još od 70-tih godina, pametan i duševan-srčan, ali glas svetski...da bi na žalost zadnjih godina počeo da peva stegnuto kao početnik...toliko mi je žao što ne pusti glas i što sve češće falšira i umesto da kao nekad rikne kao lav, sada se pokriva sa " JEA===". Dado Ti si "ćudo" i daj nam opušteno kvalitet i osobenost na koji smo mi stari rokeri od Tebe navikli. Držim Ti fige!!!

    Oceni komentar:
    1
    1
  • BigBangPete

    pre 1543 dana i 18 sati

    Je suisse Jugonostalgičar i to ponosno

    Oceni komentar:
    0
    0
betanija servisne informacije novi sad raspored sahrana i ispraćaja radosne vesti gradonačelnik Miloš Vučević sahrane almaško groblje elektrovojvodina Novosadska toplana jkp novosadska toplana telep novorođenčad raspored sahrana novi sad havarija na vodovodu matična knjiga rođenih bez vode Miloš Vučević EPS isključenja struje horoskop RHMZ porodilište bez struje bebe jkp lisje dunav servisne informacije horoskopski znaci gradsko groblje novosadsko porodilište