Dan grada: Koliko je Novi Sad platio slobodu

Dan grada: Koliko je Novi Sad platio slobodu

Šestogodišnji period (1741.-1747.) dažbinskih oprosta je isticao, i graničari su se izjašnjavali da li će ostati u graničarskoj službi ili će je napustiti. Već sledeće godine je prilikom preseljenja u graničarske oblasti deo onih koji su se izjasnili za odlazak, ipak nastavio živeti civilnim životom. Posebna komorska komisija na čelu sa administratorom Francom Redlom je 1746. godine izvršila premeravanje varoškog atara i procenu njegove vrednosti. Sledeće godine se županijska skupština složila sa idejom o elibertaciji Petrovaradinskog Šanca, nakon čega je gradsko izaslanstvo u Beču utanačivalo uslove oslobođenja i tražilo zajmove.

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Godine 1746., 17. juna doneta je odluka, po kojoj se Petrovaradinski Šanac predaje građanskim vlastima. Postignut je dogovor između pripadnika vojnih vlasti i Bačke županije o načinu prelaska iz vojnog u građansko mesto, sa posebnim statusom mostobrana, da se u njegovoj blizini ništa ne sme graditi. Iste 1746. godine se javljaju ubrzane pripreme za elibertaciju.

U Šancu su katolici i pravoslavni 1747. sklopili ugovor o ravnopravnom sudelovanju u vršenju gradske vlasti, a iste godine je katolički župnik dobio više zvanje, jer su župnici slobodnih kraljevskih gradova morali biti velikodostojnici.Nakon svih navedenih priprema ideja o slobodnom statusu je materijalizovana tek 1747. godine kada iz Šanca u Beč putuju David Racković, Tomas Anderle i Stojić Bogdanović, sve ondašnji ugledni građani, koji od Marije Terezije traže Povelju slobodnog grada. Bečki dvor popušta zbog ratnih okolnosti i prazne kase, ali ispostavlja i račun. Ujedno se spominje i to da će varoš, ukoliko se više naseli, utoliko i biti od veće pomoći u vreme rata sa Turcima, kako kraljevskoj vojsci tako i gradu Varadinu. Po tome i u “juramentu purgerskom” nalazimo gde se “dotični zaklinje da će u vreme ratne opasnosti sa komandantom varadinskim u 'dosluku' biti, da će se u svemu što se tiče spomenutog grada muški, verno i pošteno vladati i do poslednje kapi krvi braniti ga”.

Diploma je imala 20 tačaka.

Posle turskih ratova Novi Sad nije imao svoga imena dok nije postao slobodna kraljevska varoš. Naziv Petrovaradinski Šanac značio je samo da taj deo vojničkog naselja pripada zapovedništvu Petrovaradina. Kada se 1746. godine pokrenulo pitanje oslobođenja.

Za slobodu Šanca valjalo je platiti 80.000 rajnskih forinti.

U to ime, izabrana delegacija je od Gundakera Štaremberga uzajmila 60.000 rajnskih forinti.To nije bilo dovoljno pa su imućni stanovnici Petrovaradinskog Šanca morali da dreše kesu. Ignac Hajl je priložio 8.000, Pantelija Milanković 4.000, David Racković 2.000, Tomas Anderle, Johan Merzer i Jozef Tir po 200, Sava Nikolić 2.000, Mardarije Vujić 2.000, Miško Saranda 1.000, Peter Ferenci 500, Stojić Bogdanović 2.000, Obrad Radonić 1.000 i Nikola Vukobratović 175 forinti. Kada se sve sabere dobijena je svota od 82.875 forinti, što i dalje nije bilo dosta jer je trebalo platiti i savetnike u Beču, taksu za ekspediciju Privilegija, a posebno je trebalo podmićivati bečku gospodu kako ne bi kočili proces.

Troškovi elibertacije isplaćivani su otkupom njiva od komorske i graničarske vlasti. Pošto su Srbi otkupili skoro sve njive novosadskog atara, oni su uglavnom i podneli sve troškove. Iz pisma koja su pisali punomoćnici iz Beča vidi se da su “referendaru Veberu propustili dati mito”. I kada je trebalo da se sa privilegijama jave povereniku, izaslanici zamolili Senat “da ih k njemu ne puste praznih ruku, nego da im pošalje bar 15 oka turske kafe”. Po obavljenoj instauraciji izaslanici žure u Beč da isplate privilegije, pa je grad uzajmio od palatina 10.000 forinti. I dok je dug Novog Sada prilikom instauracije iznosio 89.975 forinti, digao se do 1752. godine na preko 95.000 forinti, tačnije 95.883 rajnske forinte. Zbog toga je uzet zajam od 6.000 forinti - od Nemaca u Altenburgu sa kamatom od 10 % iako je normalna kamata tada bila svega 6 %. Novi Sad još decenijama posle nije uspevao da vrati ovaj dug.

Da napravim malu digresiju, i da odgovorim na jedno postavljeno pitanje na gostovanju u jednoj emisiji o istoriji Novog Sada, na jednoj novosadskoj televiziji, kada me je voditeljka upitala: ”Kolko bi u današnjem novcu iznosila cena, koju je Novi Sad platio da bi dobio status slobodnog kraljevskog grada”.

Dakako, za emisiju uživo nimalo lako pitanje.

Uspeo sam da odgovorim, mada ne direktno, tako što sam upoređivao cenu zemlje i stoke tog vremena, pa su gledaoci mogli da shvate paritete onda i sad.

Međutim, najpribližniji i najtačniji podatak, do koga sam uspeo da dođem je u ceni žita. Znači status Slobodnog kraljevskog grada koji je na kraju Novi Sad morao da plati, sa svom glavnicom i kamatama od 95.883 rajnske forinte tada je približno vredelo koliko i 20.000 tona žita.

Uzimajući u obzir da cena žita varira od godine do godine i da je u ono vreme bilo mnogo manje obradivog zemljišta (po nekim podacima od XV do XVII veka u Vojvodini je bilo obradivo oko 0,5 % teritorije), tada je to bio ogroman iznos za te prilike, a u današnjem novcu možemo približno izračunati koliko bi to iznosilo,  u trenutku pisanja ovog teksta (januar 2016. godina) cena kilograma žita je izosila 17,50 dinara.

 

Oceni vest:
7
119

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Cvetko

    pre 1447 dana i 2 sata

    Malo enciklopedija, malo net i eto bezličnog glanka.

    Oceni komentar:
    0
    8
  • M. Fridman

    pre 1446 dana i 13 sati

    Kada hroničar i publicista koristi tuđi autorski tekst red je i da navede ko je autor i gde je to objavljeno. A kako „hroničar i publicista“ nije naveo tekst i autora, koji je uz male izmene i veće skraćivanje koristio za svoj članak, ja ću navesti, ne zato što zakon o atorskom pravu nalaže, već i zbog čitalaca koji bi možda hteli više i kvalitetnije da se informišu o obrađenoj temi : http://www.arhivns.rs/lat/22toma1.html.
    Što se tiče autorovog odgovora na postavljeno mu pitanje : „”Koliko bi u današnjem novcu iznosila cena, koju je Novi Sad platio da bi dobio status slobodnog kraljevskog grada”, otprilike je kao i odgovor : „četiri“, na pitanje „koliko su dve babe i dve žabe“. Da je malo više čitao o vremenu o kojem piše znao bi da: je Vojvodina imala desetak puta manje stanovnika i da je sve do XIX veka bila pretežno stočarska i da je ratarska proizvodnja bila samo za sopstvene potrebe. Poređenje današnje cene žita sa cenom žita u XVIII veku je apsolutno besmisleno, jer prinos pšenice po hektaru u to vreme bio višestruko niži uz stostruko veće učešće ljudskog rada. Isto tako bi saznao da je 1748. godine rajnska forinta imala srebrnu podlogu i da je paritet bio 1 forinta = 9,545 grama srebra i da je Marija Terezija 1750. godine potpisala „Konvenciós forint“ od kada pomenuti kurs važi na teritoriji celokupne Austro-Ugarske monarhije. „Konvencionalna srebrna forinta“ bila je u upotrebi, i van granica monarhije, sve do kraja Prvog svetskog rata uz nepromenjeni paritet (kurs). Da je to znao sigurno bi „uspeo da odgovori, na postavljeno pitanje na gostovanju u jednoj emisiji o istoriji Novog Sada ", na opšte zadovoljstvo i oduševljenje gledaoca. Zato pre pisanja teksta koji ne bi trebao da bude tabloidni tekst – knjigu u ruke.

    Oceni komentar:
    0
    11
  • Zoran

    pre 1446 dana i 2 sata

    Poštovani, u svemu se slažem šta ste naveli i u buduće će te vaše zamerke biti ispoštovane. Hvala na sugestijama i svako dobro Vam želim.

    Oceni komentar:
    6
    1
Elektrodistribucija Novi Sad isključenja skupština grada novog sada novosadsko porodilište magla isključenja struje javno komunalno preduzeće vodovod i kanalizacija servisne informacije novi sad dnevni horoskop bebe zodijak JKP Vodovod i kanalizacija bez struje bez vode sahrane novi sad Isključenje struje isključenje vode zagađenje vazduha betanija raspored sahrana novi sad elektrovojvodina raspored sahrana i ispraćaja zagađenje klinika za ginekologiju i akušerstvo astrologija novorođenčad horoskop RHMZ sremska kamenica jkp lisje