DAN "ZABORAVLJENOG GENOCIDA": U pripremi grafička novela o stradanju Roma u Sremu

U Srbiji se poslednjih trinaest godina 16. decembar zvanično obeležava kao Dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu. Tog datuma 1942. godine Hajnrih Himler izdao je naredbu za sistematsko uništavanje Roma i njihovo upućivanje u koncentracione logore radi likvidacije. Nevladina organizacija "Teraforming" iz Novog Sada posvećena je promociji kulture sećanja i unapređenju obrazovanja o Holokaustu i drugim stradanjima za vreme Drugog svetskog rata. Jedna od njenih aktivnosti je i da kreira nastavni sadržaj o ratu koji se koristi kao dodatni materijal za učenje u školama

Evropski parlament je 2015. godine prihvatio inicijativu da se 2. avgust obeležava kao Međunarodni dan sećanja na genocid nad Romima, povodom sećanja na ubistva u logoru Aušvic-Birkenau između 2. i 3. avgusta 1944. godine. Stradanja ovog naroda za vreme Drugog svetskog rata dugo su bila u senci. Zbog opšte nezainteresovanosti istoriografije i ignorisanja njihovih žrtava, o genocidu nad Romima se govori kao o "zaboravljenom genocidu”.

Tek osamdesetih godina 20. veka Nemačka je priznala da su i Romi bili na meti nacista i da su, kao takvi, bili žrtve genocida. Postepeno je sve više zemalja priznalo romske žrtve, ali taj proces još uvek nije potpuno završen. Poslednjih godina napravljeni su značajniji koraci u istorijskom istraživanju i u raznim zemljama su objavljene nove studije o njihovom stradanju.

Kako bi doprineli poboljšanju kulture sećanja na "Porajmos” ili "Samudaripen”, kako Romi nazivaju genocid nad svojim narodom, "Teraforming" u saradnji sa lokalnim istorijskim arhivima, muzejima i istoričarima trenutno priprema edukativnu grafičku novelu o stradanju Roma u Sremu.

Za vreme Drugog svetskog rata Srem je bio pod okupacijom Nezavisne države Hrvatske. Priča prati Todora Familića, legendarnog basprimaša iz sremskog sela Molovin. On je uspeo da izbegne sudbinu 97 članova svoje familije koje su ustaše ubile u Jasenovcu samo zato što su bili Romi.

Grafičke novele su inače nešto po čemu je ova organizacija prepoznatljiva i trenutno rade na pet novih.

Zašto se "Teraforming" bavi građanskim aktivizmom u oblasti ljudskih prava, ratnih stradanja i zločina i svim popratnim posledicama ratnih strahota, možda najbolje objašnjava sudbina osnivača ove organizacije. Početkom devedesetih Nevena Bajalica i Miško Stanišić su se iz građanskim ratom zahvaćene zemlje uputili u neizvesnost. Ona je iz Novog Sada stigla u Holandiju, a on je uspeo da se izvuče iz ratnog Sarajeva i kao izbeglica se našao u Švedskoj. Nakon nekoliko teških godina oboje su uspeli da se snađu i započnu normalan život. Nevena i Miško su se sreli 2008. godine. Tako je osnovan "Teraforming". Danas su praktično sve aktivnosti ove NVO bazirane u Srbiji, a sedište im je u Novom Sadu.

^{Miško StanišićNevena Bajalica}

Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA) je nakon višegodišnjeg rada grupe eksperata 8. oktobra ove godine donela definiciju anticiganizma koju su na plenarnoj sednici prihvatili predstavnici vlada 34 zemlje članice, uključujući Republiku Srbiju. IHRA je tom definicijom potvrdila da je anticiganizam bio suštinski element u politikama progona i uništavanja Roma, sve do genocida, koje su počinili nacistička Nemačka i drugi fašistički režimi, kao i ostali saradnici koji su u tim zločinima učestvovali. Miško i Nevena su članovi delegacije Republike Srbije u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust.