"Davidovac flower studio": Koloritni retro aranžmani ulepšaće svaki dom

"Davidovac flower studio": Koloritni retro aranžmani ulepšaće svaki dom

Novosađanima koji svraćaju na Limansku pijacu sigurno je za oko zapao štand na levoj strani glavnog ulaza. Teško je proći a ne primetiti vešte ruke mlade cvećarke koja za svoje mušterije kreira vedre, nežne i upečatljive aranžmane. Oni obiluju cvećem najrazličitijih sorti i boja, mahom proizvedenih u plastenicima nadomak Novog Sada.

"Davidovac flower studio" je porodična firma koju je 1993. godine osnovao Dušan Davidovac, sa ciljem proizvodnje i distribucije cvetnog materijala. Počeli su bez plastenika, da bi stalnim rastom i razvojem stvorili proizvodne kapacitete koji obuhvataju oko 20.000 kvadratnih metara, od čega dvanaest plastenika ukupne površine 2.000 kvadratnih metara, uz dodatni objekat sa najsavremenijom opremom od 1.000 metara kvadratnih. Centar proizvodnje nalazi se nadomak Begeča, a distributivna mreža podrazumeva veleprodaju, maloprodajni štand na Limanskoj pijaci, kao i dostavu na adresu. Danas firmu vodi Dušanov sin Miroslav, a pored članova porodice zapošljavaju još četiri osobe, od kojih tri rade u plasteniku i jedna na pijaci.

– Na pijaci smo svakog dana od 7 do 14 časova. Počinjemo u martu, kada radimo sa uvoznim cvećem, da bi naša sezona krenula početkom aprila. Tada nam kreću ranikulusi, pa ukrasni lukovi, onda kale, ruže i nakon toga u junu dolaze hortenzije, božuri, ljiljani i ostalo. Početkom jula kreću japanske ruže (lizijanstusi) kojih onda ima sve do decembra. Počeli smo i sa proizvodnjom baštenskog cveća, tako da imamo petunije, potonije, lavande, surfenije, ruzmarin i tako dalje. Sada imamo i nove sorte belih ruža sa intezivnim mirisom koji je sličan jasminu, a dobili smo i novu vrstu ruža koja veoma podseća na božur. Uvozimo sadnice ruža koje nisu zastupljene na našem podneblju i tako dobijamo na diverzitetu – priča Milana Zorić, cvećarka sa dugogodišnjim iskustvom.


A diverzitet se ogleda i u oblicima aranžmana koje Milana priprema. Ona će osmisliti nešto za svačiji ukus i to po cenama znatno povoljnijim od onih u cvećarama.

– Radimo bukete svih oblika: okrugle, uspravne, nagnute, kaskadne, klasične i modernije korpe, flower boksove svih veličina, u staklenim vazama, na svećnjacima, sa voćem, povrćem, čokoladama. Sve što vam padne na pamet. Ja sam malo staromodniji cvećar jer radim stil iz osamdesetih koji je rustičniji, sa manje zelenila a više cveća. Moderni cvećari mnogo više koriste dodatne materijale: staklo, drvo, žicu. Ja to baš ne volim jer mi deluje hladno. Volim kada su aranžmani šareni tako da podsećaju na livadu punu cveća.


– Aranžmani se kreću od 500 dinara pa naviše. Mi najčešće pitamo mušterije koliko novca žele da potroše i onda se uklapamo u taj iznos. Flower boksovi se kreću već od 1.000 din. Primera radi, za taj iznos možete dobiti sedam ruža, sa dekorativnim elementima. Kada koristimo japanske ruže, sve izgleda mnogo bogatije jer ide pet grana, ali ta jedna grana ima oko deset ruža
– opisuje Milana.

Iako se većina proda u veleprodaji, snadbevanjem velikog broja gradskih cvećara, pune ruke posla imaju i na pijaci. Njihove stalne mušterije dolaze iz svih delova Novog Sada ali, kako kažu, najviše sa Limana, Grbavice, Detelinare i Telepa.

– Kupci su prvenstveno žene, različitog statusa i obrazovanja, od 15 pa do 85 godina. Najčešće traže japanske ruže, avalanž ruže sa krupnom glavom i akva ruže, one su intezivno pink i nemaju bodlje. Naši muškarci su tek poslednjih godina počeli da kupuju cveće ali sa njima se uglavnom lakše sporazumem nego sa ženama. Oni se uglavnom "zalepe" za crvene ruže i ne postoji nijedna druga boja (smeh). U svakom slučaju, imamo mnogo više posla nego cvećare jer je ovde veća koncentracija ljudi a samim tim i mnogo više poručene robe. Zbog toga i tražimo još jednu radnicu koja će moći da pravi aranžmane sa mnom. Ne mora da ima prethodnog iskustva jer ja mogu da je obučim, samo je bitno da voli ovaj posao i da ima volju da radi – objašnjava naša sagovornica.


Pored gajenja cveća i kreiranja manjih aranžmana studio se bavi i dekoracijom raznih proslava i okupljanja. Uglavnom su angažovani za venčanja, ali neretko ih pozovu i za krštenja, rođendane ili sahrane. U skladu sa vašim željama mogu da naprave etno elemente, predmete sa božićno-novogodišnjim motivima, motivima za Dan zaljubljenih i Dan žena. Iza sebe imaju bogato iskustvo i želju da svaku svečanost dodatno ulepšaju.

– Dizajn svadbi podrazumeva ukrašavanje restorana, odnosno sale za prijem, rajskih vrata, ukrašavanje mladenačkih kola, izradu tradicionalnih ruzmarina, ukrasa po želji i, naravno, bidermajera. Recimo, pravili smo bidermajere sa čokoladicama, sa grožđem, sa kaskadnim materijalima i sa voćem. Sećam se i da smo za svadbu u jednom klubu bazen ulepšali lotosima, koristili smo puno ruža i japanskih ruža raznih boja, kombinovali sa poljskim cvećem, lavandom i svećama kako bi što bolje dočarali romantičnu atmosferu – priseća se Milana.


A da naša sagovornica voli svoj posao i radi ga sa puno strasti i ljubavi svedoči i veliki broj zadovoljnih kupaca, koji joj se uvek rado vraćaju. Za kraj, sa nama je podelila priču kako se zaljubila u hortikulturu.

– Nakon osnovne škole sam se dvoumila šta ću da upišem. Prvo sam htela umetničku školu jer sam volela da slikam, a imam i brata koji je slikar. Druga opcija je bila srednja vojna škola, jer su u mojoj porodici ili policajci ili vojna lica. Međutim, moja baka je imala cveće iz celog sveta, zahvaljujući dedi koji je radio na sajmu hortikulture. Bio je vatrogasac pa je tamo dežurao a onda joj je donosio svašta: od kokos palmi, zamija, različitih vrsta ruža, puzavica, stablašica, đurđevaka, jasmina... Tako sam počela u njenoj bašti da radim oko cveća, da bih se kasnije odlučila da ipak upišem hortikulturu, smer Cvećar-vrtlar.



– Posle školovanja radila sam u cvećarama od 2005. godine, a u "Davidovcu" sam od 2014. Bilo mi je u početku teško da se priviknem na rasadnik jer je ovde sve mnogo brže i zahtevnije, kako fizički tako i psihički. Ali mi se dopalo to što je raznovrsniji posao nego u cvećari, upoznajem se stalno sa novim sortama biljaka, a srećem i ljude najrazličitijih obrazovanja i karaktera. Imam tu sreću da radim u svojoj struci i mene ovaj posao potpuno ispunjava i smiruje. Prosto, biljka obogaćuje čoveka –
zaključuje na kraju Milana Zorić.


Tekst je napisan u okviru projekta "Jačanje solidarnosti kao odgovor na COVID 19 epidemiju u Srbiji" koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.

Oceni vest:
16
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan