DEPRESIJA NAKON PRELEŽANOG KOVIDA: Psihoterapeut objašnjava zašto se to dešava i šta činiti

DEPRESIJA NAKON PRELEŽANOG KOVIDA: Psihoterapeut objašnjava zašto se to dešava i šta činiti

Osoba je prebolela kovid, fizički se oseća dobro i svesna je da je najgore prošlo, ali joj se javljaju depresivne i anksiozna raspoloženja, kakva pre nije imala... Ovo je, nažalost, sve češći scenario zbog kojeg se ljudi nakon korone obraćaju lekarima i terapeutima, a sve veći broj naučnih istraživanja potvrđuje da je ovo jedan od mogućih postkovid simptoma.

Kako mentalno zdravlje ne bi trebalo zanemariti, o ovoj temi porazgovarali smo sa psihoterapeutom Stefanom Mitrovićem Jokanovićem, osnivačem i direktorom novosadskog Ubuntu centra, a na osnovu podataka koji dolaze iz njegove lične psihoterapijske prakse, kao i prakse njegovih kolega.

Sagovornik portala Moj Novi Sad naglašava da korona virus nije uzročnik depresije, ali kod nekih ljudi može biti okidač.


Ovde ne pričamo o depresivnom poremećaju, već o depresivnim raspoloženjima i depresivnim stanjima. Ako i dođe do depresivnog poremećaja, to je zato što je ovo stanje samo bilo "poslednja kap" koja je prelila čašu. Ono što može biti izazovno je to što ima poklapanja između telesnih simptoma korone i telesnih simptoma depresivnih stanja. Tu pričamo o padu životne energije, hroničnom umoru, potrebi za snom, gubitku apetita, teskobi u grudima/plućima... Kod depresije gubimo volju za društvenim kontaktima, a kod kovid infekcije smo dužni da se samoizolujemo, što može dovesti do osećanja usamljenosti – objašnjava Mitrović Jokanović.

On dodaje i činjenicu da naš um, kada prepozna telesne simptome, on polako kreira i ostale simptome, kako bi upotpunio depresivnu sliku. Kako kaže, to nije stvar samo sa ovom bolešću, jer se ona ne razliku mnogo od drugih sama po sebi, osim po priči koju smo napravili oko nje.


Kod korone neki ljudi (relativno privremeno) izgube važne životne funkcije, poput čula ukusa, mirisa, kapaciteta pluća... itd. To je dosta za naš Ego da procesira, stoga neki ljudi reaguju depresijom na taj gubitak, a oni koji imaju malo jači Ego reaguju samo tugom. Sa druge strane, kovid nas je kolektivno naveo da se suočimo sa mogućnošću umiranja. Većina ljudi koji se suoče sa smrću, počnu da preispituju svoj život i to da li ga žive u skladu sa sobom i svojim vrednostima. Ukoliko u tome otkriju da su daleko skrenuli od svog puta, to saznanje ih može povesti u pravcu depresije, pogotovo ako iz te tačke ne vide da imaju kapacitet da ga primene – pojašnjava novosadski psihoterapeut.

Kao tipičan ilustrativni primer za ovo stanje, Stefan navodi jednu prezaposlenu klijentkinju, majku dvoje dece, koja je u samoizolaciji ponovo suočena sa sebičnošću narcističkog muža, te se oseća bespomoćno i provodi vreme analizirajući svoj život.

Zbog produženih kovid simptoma i izolacije, ovoj ženi se mentalno stanje pogoršava i ona oseća simptome umereno srednje depresije. Na sreću, nakon stabilizacije i suočavanja sa životom kakav ne želi, razvodi se i reorganizuje svoj život u skladu sa autentičnim željama i potrebama – opisuje naš sagovornik.

Na naše pitanje šta činiti ukoliko se primete opisani simptomi, on poručuje da treba tražiti podršku, ljubav i razumevanje. Takođe je, kako ističe, važno obratiti se psihoterapeutu, jer će on pomoći u proceni da li je potrebno uvesti i određene lekove.


Kako bi izbegli da do ovoga ne dođe, treba voditi računa o svom fizičkom i mentalnom zdravlju. Važne su redovne fizičke, ali i mentalne aktivnosti. Živeti ispunjen i autentičan život je najbolja prevencija za većinu neželjenih stvari u životu – tvrdi Mitrović Jokanović.

Postoji mnogo organizacija i individualnih profesionalaca koji su stručni i spremni da pomognu u ovakvoj ili drugoj problematici.

Ono što mnoge ljude koči jesu finansije, ali je dobra vest da dosta njih radi i poptuno besplatno ili po redovnim cenama za ovakvu vrstu pomoći. Naši sugrađani mogu da nam se jave u Ubuntu centar, gde ćemo ih rado uputiti na pravo mesto u skladu sa njihovim budžetom – poziva ovaj Novosađanin.

U svakom slučaju, kao što ne zanemarujemo fizičke simprtome koje primetimo, tako bi trebalo pažnju obratiti i na svoje psihičko stanje, kao i na stanje nama bliskih ljudi, jer ono nije ništa manje važno.

Oceni vest:
9
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Ćuj, bolan, 'vako da ti rečem

    pre 227 dana i 5 sati

    Gos'n Psi'ićar, za depresiju se slažem. Ali, nije to od kovida. To vam je od države.
    Izlečimo državu, izlečićemo mnoge depresije.

    Oceni komentar:
    2
    17
  • Cica

    pre 226 dana i 18 sati

    Dokle ce te da krivite druge za probleme koje imate. Na drzavu nemozete da uticete. Na stvari na koje nemozete da uticete za dzabe trosite svoje zivce. Onog trenutka kada vam bude prestalo biti bitno sta je u tudjem dvoristu osim u svom bice vam lakse. Onaj ko je okrenut svom zivotu vaspitanje svoje dece, nema vremena da gleda ko i sta tamo mlati praznu slamu. Mediji truju ljude, kada se odreknete toksicnog okruzenja bice vam lakse....

    Oceni komentar:
    9
    3
  • Pazi da i nije tako

    pre 226 dana i 14 sati

    Interesantna je ova Vaša konstatacija, Cico, da na državu ne možete da utičete.
    Koliko ja znam, ona važi samo za zatvorenike. Zatvorenici ne mogu da utiču na svoj zatvor.
    A čak se i to nekada poremeti - pa tokom pobune mogu da utiču.
    I sve to rekoste, u vreme demokratije, procvata Srbije, nadolazećeg Referenduma za koga tek treba da počne ispiranje glave preko medija, da nam objasne kako je dobro imati Srpski Tribunal, na koga ako ne može da utiče narod - a ono mogu neke čike u svetu.

    Oceni komentar:
    0
    8
  • Cica

    pre 226 dana i 6 sati

    "pazi da i nije tako". Koliko je narod uticao na cenu goriva strajkovima? NIsta, koliko su advokati uticali na stav Kasacionog suda, nikako. Referendum jeste promenjem, al khmm za par meseci cemo videti kako i koliko ce to uticati na ugovore koje je srbija potpisala sa rio tintom. I pobuna se u zatvoru ugusi kako i izbije. Ako hoces taku analogiju. Niko i nikad niko nece raditi u korist naroda. Nego u samo u korist profita. Koja demokratija.....

    Oceni komentar:
    2
    0