Dina Bajramović, advokatica: Emocija koju mi izazove neka priča je moj najveći pokretač

Iako za advokate često misle da moraju da budu beskrupulozni da bi bili uspešni, ona ističe izrazitu emotivnu stranu prema svojim klijentima. To nimalo ne umanjuje njen profesionalni učinak, jer je u Novom Sadu poznata kao neko ko ne gubi sporove.

Dina Bajramović rođena je 1981. godine u Novom Sadu, a odrasla je na Bulevaru i Novom naselju. Posle završene "Jovine gimnazije", upisuje i završava Pravni fakultet. Kao studentkinja, tri godine se bavila televizijskim novinarstvom, gde se odlično snašla zahvaljujući svojim intelektualnim i komunikacionim veštinama. U advokaturi je 11 godina, radi sve oblasti, ali je u krivici selektivna. Odnedavno je pokrenula i svoj YT kanal u saradnji sa video produkcijom "Mircom media", na kojem postavlja videe na određene pravne teme, koje obrađuje na koncizan način korisne.

Njeni klijenti, a posebno klijentkinje, toliko su zadovoljni njenim uslugama i sveukupnim odnosom prema njima, da su njeno ime, lik i delo postali prepoznatljivi i po novosadskim Fejsbuk grupama, gde joj neprestano zahvaljuju na pomoći i podršci koju im je pružila u teškim situacijama. Među njenim klijentima nalaze se ugnjetavani radnici, trudnice koje su dobile otkaz, ali i neke od poznatih ličnosti.

Sa sagovornicom portala Moj Novi Sad razgovaramo o njenim ličnim postignućima, ali i pravnim problemima skoje najčešće imaju naši sugrađani.

Kako je došlo do toga da postanete advokat?

– Ja sam prosvetarsko dete, otac mi je profesor filozofije i sociologije, a majka profesorka francuskog jezika. Moj deda, sa kojim sam karakterno dosta slična, bio je sudija. Kada sam imala 11 godina govorio mi je o nekim zanimljivim predmetima i tada sam prvi put pomislila da bih volela da budem sudija, i to krivičar. Bio je pošten, strog, strastven, veliki legalista i mislim da sam sve to povukla na njega. Kad sam upisala Pravni fakultet, on je bio baš srećan i dosta me je usmeravao u tome. Deda se pozivao na Lombrozovu teoriju po kojoj se po morfologiji lica može utvrditi da li je neko predodređen za izvršenje određenih krivičnih dela, npr. ako ima sitne, upale oči, malo čelo, široku vilicu, kolerične pokrete... Ta teorija je oborena davnih dana, ali meni je bila zanimljiva. Kad sam završila studije, sticajem okolnosti put me je naveo na advokaturu. Mogla sam da budem volonter u sudu i zaista se divim ljudima koji su sudije, ali sam se ipak opredelila za to da budem advokatski pripravnik, pa mi je advokatura u međuvremenu ušla u krv. Zaljubila sam se u taj posao i kako je vreme prolazilo, sve sam ga više volela. Dešavalo se da radim i do dva ujutru, subotom i nedeljom, jer kad je nešto bitno i hitno, nema pardona. Krenula sam sa malim, skromnim počecima, pa sam posle napredovala.

Koliko uspevate da se izmestite iz situacija u kojima se nalaze Vaši klijenti i emocija koje one izazivaju?

– Kada sam prvi put postala samostalni advokat i počela da radim direktno sa klijentima, počela sam da razvijam određenu vrstu ljubavi prema njima. Kada mi ljudi dođu i pričaju, čujem razne sudbine i dođem im nešto kao podrška, zaštita i uteha.. Ogromna emocija koju mi izazove neka priča je moj najveći pokretač i pogon. Posebno ukoliko je neka delikatna priča, kao kad trudna žena dobije otkaz, to su stvari koje me kao čoveka, ženu i advokata pokrenu i budi mi se zaštitnički nagon. Umem da budem i ljuta i odreagujem burno, to moje kolege znaju, ali to mi znači u ovom poslu. Moj žar je sve veći kako vreme odmiče.

Šta je najlepše u Vašem poslu?

– Osećaj kada dobijem spor. Što je veći izazov i što je predmet kompleksniji, a vidim da je moj klijent u pravu, taj osećaj je jači. Pravi koktel dopamina, serotinina i adrenalina, nešto neopisivo. Tada dobijam neverovatnu snagu da idem dalje i nastavim da se trudim.

Šta se dešava ukoliko treba da branite nekog za koga smatrate da je učinio nešto loše?

– Ja takve slučajeve odbijam. Kada se nešto kosi sa moralom, ja to apsolutno ne radim. Ako mi se glava i srce ne podudaraju, neću uzeti slučaj. Recimo, ako su u pitanju silovatelji ili ubice, ja ne vidim šta oni imaju da traže na slobodi, jer ugrožavaju porodice i najčešće budu povratnici. Moj stav oko toga se neće menjati jer ne bih mogla profesionalno da se posvetim nečemu što duboko u sebi osuđujem.

Da li je tačno da niste izgubili nijedan spor?

– Dešavalo se da smo završavali postupke sa poravnanjima, gde niko nije izgubio, niti pobedio, ali kodeks i zakon mi ne dozvoljavaju da direktno odgovorim na Vaše pitanje, mogu samo da kažem da ne mogu da se požalim. Trenutno ne mogu da se setim postupka koji sam izgubila. To je upravo zbog toga što se ne prihvatam svega i što neću uraditi nešto za šta smatram da je iracionalno i nerazumno. Smatram da advokat mora da bude iskren sa svojim klijentima i da bude mudar, da prouči protivnika i ima strategiju sve vreme.

Ko Vam se najčešće obraća za pomoć?

– Definitivno žene. Među nama je posebna sinergija, one osete da imam emociju prema njima. Sve što mi ispričaju, ja osećam i doživim, istinski ih volim. U ovoj kancelariji se otvaraju duše i ovi razgovori se ne završavaju za dve, tri minute, već klijent i ja imamo dovoljno vremena da može da mi ispriča o čemu je reč i kaže ono što mu je na srcu, tako da ja to ne ograničavam unapred određenom minutažom.

Posebno Vas preporučuju članice Fejsbuk grupe Novosađanke, a naročito administratorka, gde za Vas pišu da ste žena – zmaj...

– Moje klijentkinje su toliko lojalne, kao mala, ali moćna armija i to mi mnogo znači. Imam sreću da kod mene dolaze divni i razumni ljudi, a imam i lepu saradnju sa kolegama. Presrećna sam što sam imala tu čast da kao klijentkinju imam Lanu, osnivačicu Novosađanki. U pravu ste, Lana veoma često u svojoj grupi ističe činjenicu da je moj klijent, odnosno da sam njen advokat. Nijednog momenta nije sumnjala u mene, verovala je da ću je dovesti do tačke do koje želi da stigne. Ona mi je ogromna podrška, kao i ostale moje klijentkinje. To poverenje u advokata je veoma bitno.

Sa kakvim problemima Novosađanke uglavnom dolaze?

– Nažalost, najčešće su to brakorazvodne parnice, što sa sobom nosi i borbu oko toga ko će biti vršilac roditeljskog prava, kao i određivanje alimentacije. Uvek više volim kada se ljudi razilaze sporazumno, ali takva je situacija. Druga česta situacija je mobing, gde se dešava da poslodavac tuče zaposlenog ili šikanira trudnicu. Učestale su i podele nepokretnosti, recimo među suvlasnicima. Pored zaštite prava zaposlenih, radim i sa poslodavcima, gde apelujem da se prava radnika strogo poštuju i imam tu sreću da se takvi moji klijenti tako i ponašaju. I za kraj, ono što radimo - usled ekspanzije gradnje, mnogi kupci traže od nas da im sačinimo predugovor i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, potom ugovore o zakupu, sporazume o podeli bračne sutekovine, bračne ugovore, u narodu poznatije kao "predbračne" ugovore, ugovore o poklonu, doživotnom izdržavanju, raspodeli imovine, naknade štete… Sačinjavali smo i razne pravilnike i izjave o zaštiti podataka o ličnosti.

Kako se jedna žena snalazi u svetu advokature, gde još uvek dominiraju muškarci? Postoje li predrasude?

– U krivici jesu dominantni muškarci. Žene koje rade ovaj posao su dosta dobre. Nekada čujem i da sam arogantna, žustra, veštica (smeh) jer imam specifičan način zastupanja klijenata, to dosta strogo shvatam i umem da budem temperamentna i eksplozivna. Tako da sve predrasude, ako postoje, već sa prvom mojom rečenicom padaju u vodu.

Koja je najveća zabluda o advokatima?

– Najveća zabluda je da advokat ima nešto protiv protivne strane. Advokat se emotivno ne involvira, već radi u interesu svog klijenta. Naravno, na suđenju to drugačije izgleda jer mi smo personifikacija našeg klijenta, prezentujemo njegovo pravo.

Koja je najteža situacija koju ste imali?

– Najdelikatnija stvar je kada smo u jednom postupku tražili oduzimanje vršenja roditeljskog prava od majke. I ja sam majka i zapitala sam se da li je to u redu i ispravno, ali bilo je izrazito negativnih strana zbog kojih sam se prihvatila slučaja.

Na koji ste slučaj najponosniji?

– Profesionalni izazovi su mi kada nam je startna pozicija loša i po tome posebno pamtim jedan slučaj. Čovek je kupio nepokretnost od osobe čija nepokretnost nije bila, a stavio je hipoteku na porodičnu kuću gde mu živi cela porodica i bukvalno je sve izgubio. Verovao je toj osobi koja ga je prevarila i nije proveravao, jednostavno bio je pošten, pa je polazio od sebe. Dobio je tužbu za iseljenje iz nepokretnosti koju je uredno platio, od strane knjižnih vlasnika. Ja sam našla svedoka u Crnoj Gori, kojeg smo doveli u Novi Sad i došli smo do papira koji je bio ključan, i od tog momenta se sve okrenulo.

Kakve su se promene desile od početka pandemije?

– Pošto je dolazilo do izraženije netrpeljivosti, bile su česte brakorazvodne parnice, a celokupna situacija uticala je na to da dolazi do učestalih prekida radnih odnosa, pa je bilo i nezakonitih otkaza. Tu smo dosta radili zaštitu prava zaposlenih lica, ali negde je, ipak, najviše trpela porodica.

Imate li savet za naše sugrađane, nešto što smatrate da bi bilo korisno da znaju?

– Kao što smo istakli na našem sajtu, blagovremeno obraćanje advokatu je krucijalno za postizanje pravog pravnog rešenja i iza toga čvrsto stojim. Puno slučajeva sam imala gde bi mnogo lakše bilo da se osoba ranije javila. Nemojte čekati da bude kasno, da izgubite pravo na utuženje jer to ne treba da dozvolite. Ako imate neko specifično pitanje, pitajte, konsultujte se sa advokatom. Dešava se da dođu sa gotovim ugovorom gde su ve sve definisali i pitaju da li nešto mogu da promene, a trebalo je da dođu dok nisu napravili ugovor. Čim nastaje neki odnos u pravnom saobraćaju, nemojte da čekate, već se obratite advokatu.