Đakon, Sizif i neandertalac u zajedničkoj borbi za opismenjavanje (FOTO)

Ako jezik deli sudbinu društva, onda je jasno da je srpski jezik odavno u ozbiljnim problemima. Trideset godina zaglupljivanja naroda na prostorima nekadašnje Jugoslavije ostavilo je ozbiljne posledice na opštu kulturu i obrazovanje mnogih generacija. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji i društvenim mrežama tek sada vidimo koliko je nepismenost rasprostranjena.

Kada ostavljaju komentare na internetu mnogi nisu sigurni da li se piše "ne znam ili neznam", "nizbrdo ili niz brdo", ili "spasavati ili spašavati". Naravno, ovo je samo mali deo jezičkih nedoumica koje muče mnoge građane.

Zbog toga je Bojan Jokanović, koristeći talenat za crtanje, krenuo u sizifovsku borbu opismenjavanja širokih narodnih masa.

Jokanović je đakon, nastavnik, ilustrator i muzičar. Rođen je u Tuzli 1985. godine, a danas živi i radi u Doboju. Spada u najinovativnije borce za pravopis na našim prostorima. Autor je ilustrovane knjige "Sto Sizifovih pravopisnih pravila", koja je bila najprodavanija na Beogradskom sajmu knjiga 2019. godine. Oženjen je Ivanom sa kojom ima dvogodišnjeg sina Danila.

– Kao osnovac crtao sam u svesku, a nastavnica srpskog je uvek uzimala moje crteže i bacala ih u kantu i govorila da se od crteža ne živi i da od mene nikad ništa neće biti. Nju je to nerviralo jer je mislila da ne pratim predavanja i zbog toga sam imao dvojku iz srpskog jezika. Kada sam objavio prvu svoju knjigu pravopisnih pravila, imao sam želju da joj poklonim jedan primerak i da napišem "Od učenika od koga nikad ništa neće biti". Nažalost, preminula je pa nisam uspeo, ali nikad nisam bio ljut na nju jer sam danas i sam nastavnik – počinje svoju priču Bojan.

Talenat za crtanje, koji je nasledio od oca, u početku je ispoljavao kroz karikature o dnevno-političkim dešavanjima. Zbog toga je kod dobrog dela stanovništva u gradu bio heroj, a za druge persona non grata.

– Dobio sam ponude od više novinskih kuća, ali pošto sam diplomirani teolog to mi je bilo nespojivo. Kada me je vladika rukopoložio za svešteni čin i dao mi službu u hramu, tada sam prestao sa karikaturama i odlučio sam da pretočim talenat u nešto u vezi sa obrazovanjem – kaže Jokanović.

Od petsto komentara na društvenim mrežama nisam našao nijedan gramatički ispravan

Ideja o Sizifu je došla slučajno. Sagovornik portala Mojnovisad.com je redovno pratio vesti i reakcije čitalaca.

– Jedne noći sam čitao vesti i zanimalo me je da li je neko ostavio pismen komentar na društvenim mrežama. Od petsto komentara nisam našao nijedan gramatički ispravan. U najvećem broju "ne znam", "ne mogu" i "ne želim", nije bilo napisano odvojeno. Bio sam šokiran i onda sam odradio ilustraciju da rešim jednu od tih jezičkih nedoumica. Nacrtao sam Sizifa kako gura "ne" od "znam" i tako ih razdvaja. Objavio sam taj crtež na Fejsbuku bez ikakve namere da pokrenem bilo kakav projekat ili da napišem knjigu – priseća se Bojan.

Međutim, kada se ujutru probudio bio je zatrpan porukama od prijatelja koji su ga obavestili da je ilustracija objavljena u mnogim novinama. Svima se svidelo kako je jezička nedoumica rešena na satiričan način.

– Odlučio sam da nastavim sa promocijom i očuvanjem pravopisa i ćirilice. Uradio sam ilustracije najčešćih jezičkih nedoumica koje me najviše nerviraju. Taj projekat sam nazvao "Sizifov posao" jer je on personifikacija uzaludnog truda. Ako nekoga ne zanima i ne stidi se svoje nepismenosti, ništa mu neće pomoći, pa ni moje ilustracije, ali je vreme pokazalo da nisam bio u pravu – kaže mladi umetnik.

Projekat sam nazvao "Sizifov posao" jer je on personifikacija uzaludnog truda

Kada je uradio oko 300 ilustracija počele su da se javljaju i izdavačke kuće. Odlučio je da prihvati "Vulkanovu" ponudu i tako je nastala knjiga.

– Prvu knjigu o pravopisu objavio sam 2019. godine, "Sto Sizifovih pravopisnih pravila". Uz to su izdate i kartice u vidu kviza, špil od pedeset kartica gde se sa jedne strane nalazi pitanje, a sa druge odgovor. Hteo sam da se zove "Slikovnica za nepismene", ali se urednici nisu složili jer im je naziv bio provokativan. Knjiga je iste godine bila najprodavanija na Beogradskom sajmu knjiga, što je bila potvrda mog rada – priseća se Jokanović.

Nakon toga objavljene su još dve knjige "Sto Sizifovih pravopisnih pravila II" koja sadrži kompleksnije jezičke nedoumice i "Sizifova azbuka bojanka". U septembru bi trebalo da izađe i "Sto Sizifovih pravopisnih pravila III" zajedno sa karticama i ta knjiga će imati više tekstova sa čitavim tematskim celinama.

Ali, pravopis nije jedina stvar o kojoj ovaj svestrani đakon brine. Radeći sa decom svih uzrasta shvatio je da su oni slika roditelja koji ih vaspitavaju. Mišljenja je da je najlakše manipulisati neobrazovanim ljudima.

– Ogroman je propust to što se dozvoljava da se šund i nemoral svake vrste promoviše na televiziji i u novinama. Internet je dao mogućnost nevaspitanim i primitivnim osobama da iznose svoje mišljene i ljudi ih prate preko društvenih mreža. Deca su najviše u problemu jer ne znaju da razlikuju šta je kvalitetno, a šta nije – smatra naš sagovornik.

Zato je svom sinu Danilu za drugi rođendan posvetio "Ilustrovani bonton za najmlađe". Knjiga na kreativan način, uz pomoć duhovitih ilustracija, uči decu lepim manirima koje će primenjivati u stvarnom životu.

U borbi protiv nekulture moćnog saveznika nalazi i u kvalitetnoj muzici.

– Ne volim današnju muziku koja liči na pokušaj regetona na užasno grozan način i ne mogu da shvatim da to neko sluša. Trudim se da mi sin odrasta u nekom finom svetu. Sviram četiri instrumenta i pokušavamo da ga zabavimo svako veče. Volim bluz, klasičnu i orijentalnu muziku, ali i muziku naših boema poput Tome Zdravkovića. Želim sinu tim lepim pesmama pružiti dobar primer – objašnjava Bojan.

O muzičkom talentu ovog mladog čoveka govore i instrumenti u porodičnom domu. Tu su usna harmonika, havajska gitara ukulele, japanska gitarica gitalele, ali i turski instrument baglama.

Jokanović ne staje kod pravopisa i bontona. Ove godine iz štampe izlazi knjiga "Neće grom u koprive" koja će predstavljati zbirku idioma.

– Biće to satirična knjiga koja objašnjava idiome u srpskom jeziku. Mnogi kada čuju izraz "lupa ko Maksim po diviziji" pomisle na nekog Maksima, a zapravo je to mitraljez. Glavni junak će biti bezimeni neandertalac. Odabrao sam takvog junaka jer su oni nepresušna inspiracija na ovim prostorima – kaže ilustrator sa osmehom na licu.

Mnoge ilustracije se mogu naći i na internetu, a Bojanovi poštovaoci mogu da ga prate na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Iako žive u Doboju, porodica Jokanović je često u Novom Sadu. Supruga Ivana je ovde završila studije, ali se zbog ljubavi vratila u BiH. Ipak, grad u srcu Vojvodine prirastao im je srcu pa su često u poseti kod rodbine i prijatelja.

Zato, ako šetajući ulicama Novog Sada slučajno ugledate mladog čoveka u društvu Sizifa i neandertalca, nemojte se uplašiti. Ilustracije o njima su u školama širom zemlje, a knjige u kojima tumače glavne junake su među najčitanijima. Oni su savremeni borci za pravopis srpskog jezika.

Tekst: Aleksandar Jovanović
Fotografije: Danijel Manja i privatna arhiva Bojana Jokanovića