Dobro jutro, Novi Sade, grade u kom "držimo vodu dok majstori odu"

Život u Novom Sadu i Srbiji često možemo da okarakterišemo i konkretizujemo nekim izrekama, poslovicama, citatima iz bliže i dalje prošlosti.

To nam, ako ništa drugo, govori da nismo mi prvi Novosađani i građani Srbije (a i šire) koji se pate sa problemima u funkcionisanju grada, sa korupcijom, neravnopravnim raspoređivanjem sredstava, nekompetentnim ljudima, što na rukovodećim mestima, ali sve više i na onima za koju čak nije potrebna ni neka škola već samo znanje toga što radiš. 

Idemo na primere...

Pothodnik

Koliko dana za poslednjih 10 godina su pokretne stepenice u pothodniku radile, a koliko dana nisu? Po mojoj slobodnoj proceni, možda su radile 365 dana. Ne mogu da kažem da se nije reagovalo, čak i na naše objave gde se apelovalo na Grad da reši ovaj problem i... – dođu majstori, srede, svi srećni... dan-dva-tri i opet stanu. Pre par meseci objašnjeno nam je o čemu se radi, ali kada će osobe sa invaliditetom, majke s bebama i druge osobe koje imaju problema sa penjanjem običnim stepenicama moći da idu kroz pothodnik, nije nam baš jasno. 

Hoće li (ne)pokretne stepenice u pothodniku "prohodati"?

Spisak povezanih vesti iz jedne od priča o pokretnim stepenicama pre nekoliko godina: 

Pitam se šta bi bilo da stepenice u tržnim centrima više ne rade nego što rade. A setite se pokretnih stepenica u Norku našeg detinjstva, možda mi je zamućena prošlost, ali ne sećam se da su nešto često bile u kvaru.

Nadvožnjak 

U toku poslednjeg novosadskog potopa pre tačno nedelju dana pojavile su se mnoge vode koje su preplavile ono što su majstori "držali" pa smo se uverili i da i kineski radnici baš nisu bili na visini zadatka – em je nekoliko puta produžavan rok za puštanje Partizanske ulice u promet, em se na kraju kod novosagrađenog nadvožnjaka desio problem veći nego ranije. Što su držali, držali su, a nama ostaje da se nadamo da neće opet biti ovako jakih kiša ili da će se "popraviti"? Da se ne lažemo, nije bolje bilo ni u Temerinskoj...

Policija i vatrogasci reagovali u Novom Sadu zbog nevremena (FOTO i VIDEO) 

Havarije

Kada je pre nekoliko meseci u našoj ulici bila havarija na vodovodu, pitala sam majstora iz JKP kada stiže voda i o čemu se radi, rekao mi je jednu istinu koja važi, pretpostavljam, za mnoge stvari u gradu, parafraziram: "Mi smo ovo zakrpili, ali unutra je sve staro i trulo i može sutra opet da bude nova havarija". Nije me iznenadio, a dodao je i da su oni, s obzirom da su na terenu, prvi na meti nezadovoljnih građana koji čekaju kad će slavine da se pokvase...

Pešačke staze u centru

Više puta je pisano o ruiniranim stazama u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj, o ispomeranim metalnim poklopcima odvoda koji predstavljaju opasnost za pešake, kao i o klackavim behaton pločama. Ista situacija – srede se, budu par dana ok i ponovo se "pokvare". Slično je i na stazi ispred Glavne pošte. Urađeno pre par meseci, posle nekoliko nedelja – ovako:

O novim zgradama, prugama, putevima, poplavama u delovima grada u kojima se u poslednjih godina mnogo gradilo, pisali smo mnogo puta. I svi kukaju, bune se za svoje parče grada, ali tu se u većini slučajeva i završava njihov "aktivizam". Za one aktiviste koji se bore i za tuđa prava, rezervisane su najgore reči.

Možda se i uradi OK, ali se ne održava

Takođe, mnogo primera, ali da privodim kraju nabrajanje... Iz "Zelenila" stalno spominju koliko su drveća, žbunja i cveća posadili u gradu. Ono što manje spominju je koliko je isečeno "pravog" drveća (jasno mi je da nešto mora) i na njegovo mesto zasađeno neko u žardinjerama, plus – koliko se drveća osušilo zato što se nije redovno zalivalo. Znam mnoge ljude koji su prošle godine nosili ispred svojih zgrada na desetine litara vode dnevno da bi spasli što se spasiti može...

Ne boli i da sami uradimo nešto 

Da ne bude da samo i stalno "hejtujem", moram da kažem da nešto ima i do nas. Često mi ljudi javljaju da je neki šaht začepljen, put pun rupa, kante pune i slično. U većini slučajeva, kada je delovalo rešivo, samo jednim mejlom ili pozivom nadležnom preduzeću ti, bar sitni problemi su rešavani. Primetno je i da naši Novosađani (čast izuzecima) vole da se bune "u svoja četiri zida" ili na društvenim mrežama, a da im je teško da okrenu brojeve koje mogu naći na sajtovima ili da se za veće stvari, dok problem ne dođe pred njihova vrata, ne pobune na druge načine.

Humanost

Za kraj nešto lepo – pohvala za našeg sugrađanin koji je svoj polovni automobil donirao, odnosno, stavio ga na humanitarnu licitaciju za pomoć našoj malenoj Novosađaniki oboleloj od leukemije. Još jedan dokaz da u našem gradu još ima humanih ljudi. Bravo!

FOTO: Novosađanin donira auto za lečenje dvogodišnje Lenke Lazarević