Dobro jutro Novosađani, koliko vremena treba da zaboravimo?

Firić Sara (2018), Firić Valentina (2014), Firić Đorđe (1971) iz Kovilja, Adamović Milica (2008) iz Kaća, Nemanja Komar (2007) iz Stepanovićeva, Anđela Ruman (2004) iz Stare Pazove, Miloš Milosavljević Kivi (2003) iz Knićanina, Stefan Hrka (1997) iz Beograda, Sanja Arbutina Ćirić (1989) iz Kaća, Vasko Sazdovski (1979) iz Severne Makedonije (Sveti Nikola), Goranka Raca (1966) iz Novog Sada, Vukašin Raković (1955) iz Bukovca, Mileva Karanović (1948) iz Kaća i Đuro Švonja (1947) iz Stepanovićeva...

Ne zaboravimo još troje mladih ljudi čiji životi vise o koncu i čiji bližnji, verujem, proživljavaju pakao.

I, šta je odgovor države na njihovu patnju i bol, kao i na tugu, ali i bes većine, barem ljudi koji žive u krugu od 20 kilometara od Novog Sada?

Za sada – hapšenje onih koji su tužni i besni, takođe – najviše mladih ljudi, izjave saučešća (što je u redu), ali i namešteno plakanje pred kamerama (što nikako nije OK) i besprizorne posete sahranama nakon kojih se okače fotografije na Instagram koje su teške za gledanje, ne samo zbog tuge onih koji su izgubili svoju decu, unuke, supruga, brata... već i zbog onog koji pokušava da na tome dobije koji poen... Ipak neću da stavljam te fotografije u ovaj tekst, ali ako ste propustili, a hoćete da vidite nešto jako loše, kliknite OVDE. I nakon toga jer, po njima, "Srbija ne sme da stane" (itekako sme, i treba), malo druženja sa predstavnicima EU, razgovor s Trampom, predsednikom Azerbejdžana, Emirata...

Da ne zaboravimo i "legendarnu" izjavu da sad nijedan "majčin sin" neće smeti da potpiše neki dokument za EXPO, ne zato što se boji da može da ubije nekoga već zato što se plaši besnih građana.

Usput pljuckanje po opoziciji, ali i šatro sastanak stranke gde je upućena molba i "drugima" da podnesu ostavke. Svaka čast onima koji veruju ovim pričama.

Da ostane zabeleženo, sinoć (oko 18h) smo u Novom Sadu, 11. dan od tragedije, imali nekakav vatromet... Šta god bilo, ne zanima me, pitam ih samo kako ih nije sramota...

Takođe, da se zna, Ledena šuma polako guta Dunavski park jer priliv novca ne sme da stane, kao ni uništavanje parka i ograničavanje kretanja njegovim redovnim korisnicima.

FOTO: Dok narod tuguje, mašinerija ne staje

Koliko vremena je trebalo da zaboravite šta se desilo?

Da li ste "ispoštovali" jedan dan žalosti koji je bio u Srbiji, trodnevnu žalost u Novom Sadu, nedelju dana, 40...?  

Iako smo imali najveći protest u Novom Sadu poslednjih decenija, većina građana i dalje sedi kod kuće kao da nisu svesni da je bilo ko od nas mogao biti ispod nadstrešnice.

Imamo novu zgradu hitne pomoći kojoj se osipa fasada, imamo beskrajne radove u Almaškom kraju zbog kojih se (ne zaboravimo) pre nekoliko meseci urušila jedna kuća koja je preživela sve, osim rekonstrukcije, imamo i ovo u strogom centru grada:

Nakrivljeni pasaž

I sve to vreme, dok se naš Megafon godinama puni nerešenim problemima, oni nam obećavaju leteće automobile, oblakodere, litijumsku budućnost...

Ne zaboravimo i da smo povremeno među najzagađenijim svetskim gradovima. 

Vreme (ne) leči sve 

Možda bi i izlečilo kada se tragedije ne bi stalno dešavale, tada bi nezaceljene rane ostale na srcima ljudi koji su najbliži stradalima, a nacija bi mogla da nastavi dalje. Ali posle ovoliko grešaka koje su nastale zbog korupcije, a koje su potom, posredno ili neposredno, izazvale tragedije, mora da se zna da NEMA DALJE dok se ovo ne reši.

Razlika u gledištu 

Sa strane opozicije, što političkog dela, što građanskog, primećujem nešto što, po meni ne bi trebalo da se dešava. Još pre prvog protesta spominjalo se kako će se opet rasuti energija i kako je za to zaslužna opozicija. Smatram da svako ima pravo da osmisli akciju i izvede je i da to nije pravo samo stranaka, parlamentarnih ili onih drugih. 

Očigledno sam idealistkinja, ali smatram da bi na čelu tih akcija trebalo da budu roditelji, deca i prijatelji onih koji su stradali, a ne kao do sada, prijatelji uhapšenih građana.  

Ono što, takođe primećujem, a što je normalno su razlike u mišljenjima kako bi trebalo da izgleda jedan protest i vizija narednih koraka.

Ne treba generalizovati, ali ipak vidim neku podelu na mlađe koji kažu da ne mogu više da trpe i da je 12 godina previše i zalažu se za radikalizaciju pobune i na one nešto starije iza kojih je 30 plus godina borbe i koji na sve gledaju sa više podozrenja, odnosno, verujem da su i oni za radikalnije mere, ali brinu za svoju decu koja bi te mere da sprovodi.

Ono što jeste uočljivo je sve više mladih na protestima i blokadama.

U svakom slučaju, za prosečnog građanina koji glasa za opoziciju i izlazi na proteste nije prijatno kada vidi da se međusobno napadaju, a da onda, kada to odluče, mogu da sednu i nastupaju zajedno. Poručila bih im da ovaj put zaista nisu važni oni. I da oni ne treba da budu važni dokle god živimo u zemlji u kojoj ne postoji odgovornost, čak i kada zbog bahatosti, halavosti i korupcije strada toliko ljudi. 

Prvo sedite, razgovarajte, potucite se ako treba (ovo kažem više figurativno, ali iskreno, zvuči bolje nego ovo što sad vidimo) i onda smislite plan koji ima šanse da uspe.

Obavestite građane pre akcije jer ako policija zna šta smerate, red je da za to znaju i ljudi koji su stali iza vas, posebno zato što se na licu mesta ozvučenje slabo čuje, redara nema dovoljno, a internet ne radi.

Pokažite ozbiljnost i odgovornost i prestanite da se napadate. Juče nakon protesta u Beogradu jedan čovek je lepo rekao da ljudi i dalje izlaze na proteste, ne "zbog" već "uprkos" opoziciji.  

Ne smemo zaboraviti... 

Sve žrtve ovog sistema, bilo da su smrtno stradali u rudnicima, u školi, na igralištu, u helikopteru, ispod nadstrešnice ili se trenutno, samo zato što su se zbog toga bunili, nalaze u zatvoru.

Danas u 15.30 ispred novosadskog suda održaće se skup "Sloboda za sve" na kom će biti pružena podrška uhapšenima nakon protesta prošlog utorka i iskazati nezadovoljstvo što još uvek nemamo informacije ko je odgovoran za tragediju koja se dogodila 1. novembra u našem gradu.

Skup podrške građanima uhapšenim za vreme i nakon velikog novosadskog protesta u utorak ispred novosadskog suda