Dobro jutro, Novosađani, volite li januar?

Đole je jednom napisao lepu pesmu o tome zašto ga ne voli pa posle, i da mu je postao i omiljen mesec, nije to mogao da obriše i promeni jer smo je svi već dobro znali i pevali pošto smo pesmu zavoleli kao, uostalom, i većinu njegovog stvaralaštva.

Pevali smo s njim i da ne volimo "filmove iz ranih sedamdesetih", ma, iskreno, nismo ni razmišljali koji su, ali kad je rekao da je dosta "suza i rastanaka nesretnih", odmah nas je ubedio... 

I ja sad igram na tankoj žici jer već navodim neke stihove i možda i ulazim u prekršaj jer pitanje je da li to sme da se napiše i pevuši jer sutra možda dobijemo neku tužbu zbog prekršenih autorskih prava.

Ali, kao kad znaš da će te boleti, a ipak diraš i čupkaš tu krastu, naviru mi njegovi stihovi jer neću da dozvolim da zbog pojedinaca, pa bili mu oni i najrođeniji, uspomena na Đoletovo stvaralaštvo ode u neku drugu moždanu fioku gde su ljudi koji su, zbog možda već i zaboravljenih, ali postojećih razloga, završili. 

Vratimo se na taj 19. januar, datum koji ima "težinu" i bar meni je uvek značio, a tako će, verovatno, i ostati. 

Plivanje za Časni krst

Svakom ko skoči u hladnu vodu skidam kapu, nema te sile koja bi me naterala, ali iskreno, cela scenografija i režija tog događaja mene plaši... Drugo, smejali smo se kad neko pliva u bazenčiću za Časni krst, a s druge strane, uz svo poštovanje običaja i već navedenog hladnog Dunava, da li je moguće da događaj ne može malo bolje da se organizuje već (nadam se da nisam jedina kojoj ovo smeta) imamo situaciju u kojoj, kad polovina učesnika još i nije skočila u vodu, pobednik/ pobednica već drži Krst u ruci.

FOTO: Mlada Novosađanka prva doplivala do Časnog krsta u Sremskoj Kamenici

Mladoj studentkinji svaka čast, verujem da je juče i bila najbrža s obzirom na to da se skoro ceo život bavi plivanjem, ali, eto, morala sam da primetim.

Šlajfovanje za čast

Od sinoć ne prestajemo da kukamo, ljuti smo, boli nas, nećemo da ukaljamo uspomenu na njega, a znamo da će svaki komentar neko dočekati na nož, ali reći ću samo nekoliko stvari: tri i po dana zatvoren deo ulice zbog... zbog čega? Crvenog tepiha, modne revije... Novinari nemaju slobodu kretanja kroz Ulicu Jovana Cvijića i kao šlag na torti – obezbeđenje koje je novosadskim aktivistima zavrtalo ruke i kolenom stajalo na vrat... Nažalost, po tome ću pamtiti "Veče pod jednom zvezdom"... 

Ulica Jovana Cvijića prepuna Đoletovih fanova (FOTO)

A Đole će ostati naš, ostaće kritičar loših stvari jer je to uvek bio, neće niko izbrisati suze sa koncerta u Sava centru kada je sa horom Darinke Matić Marović pevao o tome "šta znači ubiti grad", neću zaboraviti ni njegove reči da se ne ustručavamo i kad ga vidimo na ulici pozdravimo ga sa "Dobar dan gospodine Sofronije" i kako sam ga nakon toga srela nekoliko puta i htela da mu se javim tim rečima, ali sam se stidela. Niko nam neće pokvariti uspomene, ali u tim uspomenama će biti samo on i njegova muzika, njegove knjige i ljubav prema Novom Sadu, Salajki i tu ćemo podvući crtu.