Dok Čvarkov "'ladi", Banjac se ubi od posla

Dok Čvarkov "'ladi", Banjac se ubi od posla

Dimitrije Banjac, Limanac iz „dođoške“ familije poznat je širom eks YU prostora kao Đorđe Čvarkov, starosedelac, autonomaš i glavni arhivator u humorističkom serijalu RTV Vojvodine „Državni posao“.

Da postoji ta klasifikacija on bi zasigurno bio najduhovitiji inženjer petrohemije u gradu, a ne bi bilo pretenciozno reći i u državi. Do pre godinu dana radio je u novosadskoj Rafineriji na proizvodnji dizela, ali je zbog državnog posla napustio firmu. Pardon, zbog „Državnog posla“, dobrog koeficijenta i malo posla, ali mora da vodi računa o farmi pilića na Pejićevim salašima i svojoj babi, koja je prilično zahtevna. Za dve i po godine sa kolegama iz arhive Nikolom Škorićem koji glumi Dragana Torbicu i Dejanom Ćirjakovićem – Boškićem snimili su preko 500 epizoda „Državnog posla“, a ideja za nove epizode ne manjka.

– Nije to baš neki zavidan niz godina, ako pričamo o „Državnom poslu“, ali je veliki broj epizoda. Kada smo počeli septembra 2012. godine očekivali smo da će to biti do Nove godine. Pričali smo sa direktorom Televizije Vojvodine Slobodanom Arežinom, to je bilo krajem avgusta 2012. i prvi plan je, u stvari, bio da mi napišemo neku priču na dnevno-političke teme, a to bi pričao jedan glumac – kaže za portal Moj Novi Sad Dimitrije Banjac. – Po prvobitnoj ideji, glavni junak trebalo je da bude činovnik koji radi u remitendi novina i kad ovi vraćaju stare novine, on ih čita i komentariše događaje sa akvarijumskom ribicom koja se nalazi u toj kancelariji. Mi smo napravili scenario, oni su to probali i onda je predloženo da probamo nas trojica (Banjac, Ćirjaković i Škorić), da uđemo u neki lik. I onda je ispalo ovo što danas postoji kao „Državni posao“. Ali do Nove godine je to trebalo da ide. Onda sam pozvao Mladena (Urdarevića, koscenaristu „Državnog posla“) da dođe i krenuli smo naveliko da idemo holivudskim stopama.

Poslednjih godina Novi Sad je ostao bez mnogo brendova. Da li ste svesni činjenice da ste možda jedini izvozni potencijal Novog Sada, uz, naravno, vašeg kolegu i koscenaristu Mladena Urdarevića („Uzbudilnik sa Daškom i Mlađom“ na radiju B92)?

– Pa nije baš da smo jedini brend. Tu su, recimo, indeks sendvič... Đole Balašević, „Garavi sokak“, „Generacija bez budućnosti“, „Vrisak generacije“, „Ritam nereda“, „Ateist rep“... Nije baš da nemamo brendova i prepoznatljivost, ali nije baš ni neka velika cifra.



Kad se otisnete van Novog Sada, da li vas prepoznaju na ulici? Kako ljudi reaguju kad vas vide?

– Za mene najupečatljiviji primer bio je na naplatnoj rampi kod Niša, kada je radnik iz kabine izašao i klekao pred kola da izrazi svoje poštovanje. Znači, gleda se „Državni posao“ u Nišu, ali i u regionu: Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji, Crnoj Gori... To je malo i čudno, jer kad smo krenuli to je bila novosadska priča. Mi pominjemo Pejićeve salaše, Telep, Veternik, Žabalj, Šajkaš... Ali, s jedne strane to je i uspeh da neko tamo u Pirotu malo „izgugla“ da vidi gde su ta mesta, koja sela pripadaju titelskoj opštini... Sremce slabije spominjemo... (smeh). Ali i Škorić kroz svoj lik spominje mnoga mesta u Lici, Krajini, Baniji, na Kordunu... Ljudi vole to kad čuju, a oni koji ne znaju za ta mesta i geografske pojmove gledaju nas zbog šala.

U serijalu vaš prikaz državnog posla deluje prilično primamljivo, jer se samo diskutuje i ništa ne radi. Međutim, kako to izgleda sa pozicije glumca u „Državnom poslu“?

– Oduzima jako puno vremena. Ovo je hiperprodukcija. Nas trojica zajedno radimo sedam godina i nedavno se, prvi put, dogodilo da se sva trojica porazboljevamo, pa je otkazano snimanje. Teško je. Stalno se ide na veliku količinu skečeva. Istovremeno mi je začuđujuće da ne pada kvalitet i kada se nas trojica nađemo i imamo probe sa Mlađom i Piletom (reditelj „Državnog posla“ Stojče Stoleski) još uvek je to zabavno, smejemo se. Sad, neki skeč je bolji, neki slabiji, što je normalno na tu količinu jer je jako velik obim posla. Ako praviš neku zahtevniju epizodu produžava se vreme snimanja, pa se ne može odjednom snimiti više od tri epizode. I kada dovedeš gosta ne možeš ga na brzinu uvesti i ispratiti. U takvim slučajevima snima se dva puta nedeljno.

To znači da se državni posao i „Državni posao“ razlikuju?

– Nije ni državni posao isti. U nekim firmama se ljudi satiru od posla, a u nekim firmama „'lade“. Tako Đorđe Čvarkov „'ladi“, a Dimitrije Banjac se ubi od posla.

Koliko Dimitrije Banjac čuva svoj integritet ličnosti, s obzirom na žestok tempo snimanja i uživljavanja u ulogu Đorđe Čvarkova? Da li vas na ulici prepoznaju kao Banjca ili Čvarkova?

– To je već uzelo toliko maha da je Banjac već postao Čvarkov. Moramo napraviti neku pauzu, jer će inače RTV snositi troškove mog duševnog lečenja. (smeh)

Kroz ovaj serijal, pogotovo poslednjih nekoliko meseci prošao je zavidan broj ljudi, kao gosti epizoda.

– Hteli smo da, kad serijal zaživi, dovedemo nekog od nama značajnih ljudi. I onda kada je to počelo da se radi, pošto smo mi već ranije sarađivali sa Slobodanom Ćustićem, njega smo prvog zvali i Ćusta dođe iako je bilo u sred leta. Vole kod nas da dođu ne samo glumci. Imali smo i političare i ekonomiste i voditelje. Nama se sviđa što su nam bili gosti, a njima ono što mi radimo. Zadiviljeni su brojem epizoda i sadržajem „Državnog posla“.

S obzirom da niste profesionalni glumci, kako glumci koji dođu gledaju na to što radite?

– Oni koji su gostovali kod nas, zaista nisu opterećeni sa tim da li smo profesionalni glumci ili ne. Inače su glumci generalno sujetni, ali su nama dosta pomogli, pogotovo glumci iz Pozorišta mladih koji su nam objasnili neke cake. Znaš, oni koji nas vole ne prave problem i rado se odazovu.

Koga biste voleli da vidite u nekoj od narednih epizoda?

– Voleo bih da vidim Josipa Pejakovića, Sergeja Trifunovića, Nenada Jezdića. To su želje, ali nadamo se da će se i realizovati.

Pretpostavljam da ima ponuda da se preselite na veće televizije, izmestite iz Novog Sada...

– Što se nas tiče, mi smo tu. Ćeraćemo se... pa da vidimo ko će dokle.

Da li očekujete neku počast zbog kontinuirane promocije Pejićevih salaša kroz „Državni posao“?
– Ako mi ne naprave bistu, onda stvarno... Pa vodu su im uveli, a oni ništa. Ali, nema veze, niko nije prorok u svom selu... (smeh).

Oceni vest:
23
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan