Dok je birokratije biće i državnog posla

Dok je birokratije biće i državnog posla

Po obrazovanju je profesor istorije, mada mu ni engleski ne ide loše, jer je izvesno vreme radio u privatnoj školi stranih jezika i bio omiljeni nastavnik deci kojima je predavao. Zarađuje od smišljanja slogana u renomiranom studiju za dizajn, i sjajnog krajiškog akcenta u seriji „Državni posao“. Ukratko – Nikola Škorić.

Ljubiteljima serijala „Državni posao“ mnogo je poznatiji kao Dragan Torbica, „dođoš“ i zamenik glavnog arhivatora Đorđa Čvarkova (Dimitrija Banjca). Jedini je i stvarni dođoš u glumačkoj trojci jer je došao kao izbeglica devedesetih. Međutim, akcenat kojim govori u serijalu nikako ne odgovara podneblju iz kog je došao, mada i kao Nikola Škorić ima poseban naglasak, jer kaže da lako upija razne akcente. Pre paljenja diktafona, uredno uključuje i snimanje na svom mobilnom telefonu, da ne bude zabune. Tako da istinitost intervjua čitaoci ovih redova mogu da provere i kod samo glavnog aktera ovog intervjua. No počnimo od akcenta...

– Ja sam došao sa 17 godina u Novi Sad. U Rijeci gde sam odrastao se pričalo potpuno drugačije. Ovde sam upao u razred gde je bilo pola izbeglica, pola Novosađana, pa se sve to smiksalo. Ali umem kad hoću da po naglasku budem i sa Baščaršije.


U jednoj epizodi pričali ste i bunjevački. Kažu Bunjevci da ste odlično odgovorili zadatku. Gde ste naučili bunjevački?

– To me naučio Ćira (Dejan Ćirjaković – Boškić), on je našao na internetu „Bunjevački rečnik“ a nešto smo se pomagali i subotičkim akcentom. Ti naglasci nam, uz jako malo vežbe, dobro idu stvarno. A Dimitriju još bolje.


Dimitrije Banjac je napustio posao u NIS-u da bi se posvetio „Državnom poslu“. Vi ste još na dva posla. Uspevate li da odgovorite obavezama?

– Taj moj drugi posao je kampanjski, tako da imam vremena. Ja sam kopirajter u studiju "Peter Gregson" i ponosan sam na to. Dosta je dobar studio, a imamo jako dobre međusobne odnose, tako da mogu sve da postignem.


Kada spomenuste međusobne dobre odnose, koliko oni u „Državnom poslu“ utiču na kreativnost u smislu pravljenja scenarija?

– Bez toga ne bi sigurno mogli, pogotovo ne ovako dugo. Mislim da je naše najjače oružje što gutamo sopstvene sujete. Dok pričamo o skečevima, dok ih pišemo zajedno, kad kritikujemo jedni druge, niko ne diže nos i ne ljuti se. To je zapravo najveća tajna što mi toliko dugo radimo zajedno.


Kako vam prilaze na ulici, kao Nikoli Škoriću ili Draganu Torbici?

– Pa ko me ne zna prilazi mi kao Draganu Torbici, naravno ako mi priđe. A prilaze ljudi raznih generacije. Ne mogu da kažem da mi prilaze samo „ribe“ kao Ćiri, kod mene je dosta šaroliko.


Pojavila se i bugarska verzija „Državnog posla“, sa tri činovnika i kancelarijom. Da li vam je drago kada vidite da neko pokušava da vašu priču preslika?

– Naravno. Imamo i mi veze sa tim, jer je Ćirin drugar napravio to kao franšizu pa tamo pokušava to da proda. Ako uspe biće dobro, ako ne uspe, opet dobro što su probali. Čak izgleda i vizuelno bolje.


Može li priča „Državnog posla“ da se prodaje i van granica naše zemlje, osim Bugarske?

– Pa ja mislim da može i to u sve zemlje bivšeg Istočnog bloka, pa i u zapadne zemlje. Ma svuda imate birokratiju. U tim ozbiljnim zapadnim zemljama imate birokratije koja nije ni blizu kao naša, ali je za njihove uslove neka birokratija. Imali smo slučaj sa ženom iz Londona koja je prevela jednu epizodu, pa je prilagodila tamošnjim uslovima organizacije administracije, kao i uloge tri činovnika. Jedan činovnik je Irac, kao moj lik, Dimitrijev lik je iz okoline Londona, a Ćirin lik je Škot jer se oni jako brzo prilagode, kao Crnogorci nekad ovde. Ona misli da bi ta priča prošla jako dobro tamo.


Da li ćete dočekati penziju u „Državnom poslu“?

– Da, ali ćete raditi još 40 godina (smeh). Ne razmišljamo tako daleko. Sezona, po sezona, to nam je neki tempo.


S obzirom na obaveze vaš „Državni posao“ iza scene i nije toliko primamljiv?

– Zaista imamo puno obaveza. Ovo je baš solidna mas produkcija. Ali tako je.


Imate dvoje dece. Kako vas kod kuće doživljavaju? Jeste li i dalje tata Nikola?

– Moja deca to ne gledaju. Mala su još. Znaju oni da ja radim tako nešto na TV, ali ne daj ti bože da to sad gledaju (smeh). Možda kad porastu.

Oceni vest:
13
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan