Dom Veternik: Bez donacija ne funkcionišemo normalno

Dom Veternik: Bez donacija ne funkcionišemo normalno

Nedostatak novca i nedovoljan broj zaposlenih samo su neki od problema koji otežavaju funkcionisanje Doma „Veternik“, ustanove socijalne zaštite koja trenutno ima 542 korisnika ometena u razvoju. Prilikom posete prošle godine ove probleme uočio je i zamenik zaštitnika građana te je u skladu sa tim izdao preporuku za njihovo otklanjanje.

Ustanova u Veterniku prostire se na 12 hektara i osnovana je 1971. godine od strane Skupštine Vojvodine. Dom trajno i potpuno zbrinjava korisnike, na osnovu procene matičnih centara za socijalni rad, koji im izdaju upute. Od 542 korisnika trenutno njih manje od 60 spadaju u kategoriju dece i omladine, dok su svi ostali punoletni. Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti ide se ka smanjenju broja korisnika, novi se primaju samo u izuzetnim slučajevima i samo uz saglasnost nadležnog ministarstva.

Trećina korisnika je u kontaku sa roditeljima ili starateljima, dok ostali roditelje viđaju nešto slabije, ili nisu ni u kakvom kontaktu. Takođe, ima i onih koji i ne znaju ko su im roditelji. 

Celokupan rad u ustanovi je organizovan preko tri sektora koji predstavljaju osnovne organizacione jedinice. Za korisnike su najbitnija dva sektora: „Sektor za zdravstvo, negu i higijenu“ i „Sektor za edukaciju i rehabilitaciju“.

Ustanova ima nekoliko velikih paviljona, A, B, C, A1 i A2, i oni su najveće smeštajne jedinice unutar ustanove.

- U paviljonima je smešten najveći broj korisnika,  koji nisu samostalni i o njima brine sektor zdravstva, nege i higijene. Ovaj sektor se sastoji od lekara, medicinskih sestara, a najbrojniji su negovatelji. Nega je najbrojnija služba i orijentisana je na direktnu pomoć oblačenja, presvlačenja i održavanja higijene prostorija - priča za naš portal direktor Zoran Arbutina.

Obilazeći paviljon B, na spratu smo zatekli grupu dece koja su u radnom boravku bila zaokupirana crtanjem i bojenjem. Preko puta te prostorije nalazi se kuhinja za razvijanje životnih veština,  koja je napravljena u poslednjih godinu dana. Korisnici doma tu uče da  spremaju hranu i kolače. 

Na istom spratu se nalazi i Montesori kabinet. Defektolog Dragica Marković nam je objasnila da on služi za celokupni senzo-motorni razvoj. Kabinet funkcioniše po sertifikovanom programu, sa 20 vaspitača.

Kako nam prvi čovek Doma objašnjava, „Sektor za edukaciju i rehabilitaciju“ je zadužen za organizaciju života i rada korisnika. Dakle, za obrazovanje, vaspitanje i radno stručno osposobljavanje.

- Grupe su organizovane tako da se korisnici sa približno istim teškoćama  i kapacitetima, nalaze u istoj grupi, kako bi se jednostavnije organizovao rad. Međutim, to je u vezi sa brojem radnika, a njih nema dovoljno. Defektolozi su dominantna kategorija radnika, koji su edukovani za rehabilitaciju korisnika. Po normativima, na 540 korisnika zaposlen je samo jedan psiholog i logoped, a potreba je mnoga veća.Vaspitno obrazovne grupe sada pokrivaju najveći broj korisnika, ali još uvek nemamo mogućnost da pokrijemo sve. To jesu korisnici sa najtežim stepenom mentalne ometenosti, kod njih je prisutan samo elementarni rad, čine petinu od ukupnog broja, a ne mogu ni samostalno da se hrane –  kaže Arbutina.

Tokom posete redakcije mojnovisad.com u toku su bile pripreme za premeštaj nepokretnih korisnika sa sprata u prizemlje paviljona B. To je bilo i spomenuto u preporuci zamenika ombudsmana.

- Prostor dole se morao adaptirati, napravljena su funkcionalna kupatila za njih. Uskoro će svi korisnici sa posebnim potrebama moći da koriste dvorište. Deca sa prizemlja, koja su pokretna, prebačena su na sprat, ali su gore promenjeni prozori, koji se sada otvaraju samo na kip zbog njihove bezbednosti  -  rekao je direktor Doma.

U izveštaju zamenika zaštitnika građana, najviše pritužbi je bilo na paviljone A1 i A2, gde su odvojeno smešteni odrasli ženski i muški korisnici. Taj prostor je ograđen, a dvorište je zaključano. Primedbe su bile i na higijenu u paviljonu A2, neprijatan miris iz kupatila, ruiniranost samih prostorija, na vrata sa rešetkama u oba objekta i na ograničavanje kretanja korisnika. Posebna kritika je bila upućena na sobu za izolaciju u paviljonu A1, koja je vlažna, opremljena samo strunjačom, a vrata su rešetke.

PROMENE: U ustanovi danas kažu da se gomila stvari  promenila, od posete zamenika ombudsmana. Pošto Dom ima ograničena sredstva za održavanje, rešavaju se prioriteti. Vrata sa rešetkama na spavaonicama su eliminisana, postavljena su metalna, ali još nisu providna. Ulazna vrata paviljona su sa drvenim panelima i u hitnim slučajevima mogu lako da se otvore, bez straha da će neko ostati zarobljen unutra.  

Ulaz u krug paviljona A1 i A2 se zaključava. Ovi korisnici ne mogu slobodno da se kreću i moraju imati nadzor i u krugu doma.

 - Svi korisnici koji imaju razvijene kapacitete, sposobnosti vremenske i prostorne orjentacije, u svakom momentu mogu izaći iz ustanove, treba da se jave vaspitaču, oni im daju  dozvolu za izlazak, ili idu sa njima, ili u pratnji sa funkcionalnijim korisnicima. Postoji druga kategorija korisnika i njima se ne dopušta izlazak samostalno, to mora biti organizovano uz naš nadzor, jer mi imamo punu odgovornost za život i zdravlje naših korisnika – kaže direktor Zoran Arbutina.

Soba za izolaciju, koju je video zamenik ombudsmana pretvoren je u magacioni prostor. Umesto nje, napravljena je savremena prostorija za izolaciju, koja se zove tajm aut soba, postavljena je iznutra, ima klima uređaj i staklo na vratima, kako bi se korisnik stalno mogao nadzirati. Za sada postoji samo jedna takva soba, a bila bi potrebna po jedna u svakom paviljonu. Prema njegovom mišljenju, higijena u ova dva paviljona je poboljšana, ali još nije adekvatna, ovi paviljoni su u najtežem stanju i oni će se u budućnosti morati obnoviti.

U preporuci zamenika ombudsmana piše da se vezivanje ne sme koristiti kao vaspitna, već samo kao medicinska mera i samo ako lekar odobri. U ovoj ustanovi tvrde da je država dala smernice, gde je jasno definisala da nikakav oblik fiksacije i izolacije nije dozvoljen u ustanovama socijalne zaštite, i to se apsolutno poštuje kao zvanični dokument.

- Međutim, kao legitimno sredstvo postoji mogućnost fiksiranja korisnika, kada je agresivan i može nauditi sebi, ili drugom korisniku. Tada se koriste  medikomentozna sredstva, ali do delovanja tih sredstava postoji legitimno pravo da se korisnik  fiksira uz stalan medicinski nadzor, dok sredstvo koje mu je dato, ne počne da deluje. Bilo je propusta i tome je posvećena pažnja – objašnjava prvi čovek Doma Veternik.

Direktor Doma Zoran Arbutina

U Domu Veternik postoje korisnici koji su daleko funkcionalniji, i oni su u malim kućnim zajednicama. Oni se nalaze u odvojenim prostorijama i žive kao porodica. Ove kuće su opremljene nameštajem, računarom, internetom i televizorom. 

Prema koncepciji daljeg razvoja kroz život u spoljnoj sredini, postoje i dve kuće u gradu, u kojima korisnici takođe žive u malim zajednicama. Zaštićeno stanovanje ima podršku vaspitača, jer ti korisnici idu u školu i treba im pomoć u savladavanja gradiva.

Manje ambulante su u svakom paviljonu, a postoji i centralna ambulanta. Lekari rade monitoring i pružaju neophodnu pomoć. Ustanova takođe ima fizikalni kabinet, fizioterapeute, ali u odnosu na broj korisnika, to nije dovoljno da bi se postigao pun efekat rada sa korisnicima.

Dom ima svog zubara, ali mnogi se boje i neće da poprave zube. Stomatolog im može dati samo opštu anesteziju. U ustanovi nam objašnjavalju da prema propisima, korisnici moraju imati barem šest pokvarenih zuba, kako bi dobili totalnu anesteziju i onda ih vode u grad u ambulantu, jer u Domu nema anesteziologa.

U ustanovi postoji mogućnost radnog osposobljavanja i okupacije.  Krojačka radionica, radionica za vez, pletačka i tkačka radionica, kao i polivalentna radionica su smešteni u posebnom objektu unutar Doma. Tu se odnedavno nalazi i informatička radionica, koja je otvorena zahvaljuljući donaciji.

Dom ima i farmu, tu smo zatekli nekoliko starijih korisnika, koji su najveći deo života proveli u ovoj ustanovi. Oni su zaduženi za hranjenje i održavanje kokošaka, svinja i krava.

Kamere sa video zapisom pokrivaju spoljni krug ustanove i postavljene su i u svim paviljonima. Iz upravne zgrade dežurni radnik može da prati dešavanja van i unutar objekta. .

Na kraju obilaska direktor kaže da je uvek bio zadovoljan odnosom radnika prema korisnicima Doma, iako se ne radi u najboljim uslovima. Tvrdi da je delegacija iz Evrope, koja je tri dana boravila ovde u inspekciji, priznala posvećenost poslu zaposlenih. Imali su i primedbe i one su se odnosile na održavanje prostora i finansiranje odgovarajućeg broja radnika.

Prema njegovom mišljenju, glavni problem su ipak finansije. Država je izdvajala određena sredstva za ovu ustanovu, ali kada je počela ekonomska kriza 2009. godine novac iz budžeta je značajno smanjen.

- Svaka pomoć je dobrodošla. Zahvalni smo svima, od kompanija koje doniraju finansijska sredstva, ili plate letovanje korisnicima, do roditelja koji poklanjaju polovnu odeću. Donacije su ono što omogućavuju normalno funkcionisanje ustanove – zaključuje direktor Zoran Arbutina.

Tekst: A. Jovanović

 

 

 

Oceni vest:
3
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

elektrovojvodina 27. novosadski maraton Aleksandar Vučić servisne informacije novorođenčad isključenje vode jkp lisje raspored sahrana i ispraćaja matičar novi sad raspored sahrana novi sad betanija isključenja struje bebe jkp novosadska toplana klinika za ginekologiju i akušerstvo izmena režima saobraćaja KCV sahrane novi sad javno komunalno preduzeće vodovod i kanalizacija Isključenje struje RHMZ novosadska policija Elektrodistribucija Novi Sad bez vode novosadsko porodilište vremenska prognoza novi sad novosađani servisne informacije novi sad JKP Vodovod i kanalizacija bez struje