Dr Brana Kovačević, kardiolog: Svi koji su preboleli Covid-19 trebalo bi da urade kardiološki pregled

Dr Brana Kovačević, kardiolog: Svi koji su preboleli Covid-19 trebalo bi da urade kardiološki pregled

Zbog kojih su se tegoba Novosađani najčešće javljali u prethodnih 15 meseci, od čega su najviše strahovali, kako je virus delovao na kardiovaskularne bolesnike, kakve preglede je neophodno da obave oni koju su preležali kovid, šta se savetuje onima koji nakon korone osećaju produženi zamor, samo su neke od tema o kojima smo razgovarali sa poznatom novosadskom doktorkom, kardiologom Branom Kovačević.

Dr Brana Kovačević završila je Medicinski fakultet u Novom Sadu 1984. godine, gde joj je prosečna ocena bila 9,18. Specijalizirala je internu medicinu, a subspecijalizirala kardiologiju. Magistar nauka je postala 2000. godine, odbranom teme iz oblasti infarkta srca. Nakon toga je bila šef Odseka za postintenzivnu negu na Institutu i asistent na katedri za Internu medicinu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Više od 30 godina posvećena je dijagnostikovanju i lečenju kardiovaskularnih bolesti

Dvadeset godina rada na Institutu za KVB u Sremskoj Kamenici i više od deset godina rukovođenja i rada u poznatoj privatnoj novosadskoj poliklinici koja nosi njeno ime, dovoljan su razlog da baš od nje potražimo mišljenje o aktuelnim dešavanjima na ovom polju.



Kakva su Vaša iskustva i zapažanja o zdravlju Novosađana tokom proteklih 15 meseci?

– Ovo je zaista specifičan period, na planetarnom nivou, koji nas je u samom početku dočekao nespremne, jer nismo znali ko se pojavo kao neprijatelj našeg zdravlja. Otuda korona nije bila neprijatelj samo našeg fizičkog zdravlja, već i mentalnog i psihičkog. Novosađani su se ponašali verovatno kao i svi ostali stanovnici Srbije: od neverice da nam se uopšte nešto ozbiljno dešava, pa do suočavanja sa težinom problema. Čekali smo 15 časova i izveštaj Kriznog štaba, prebrojavali testirane, obolele, umrle i najteže bolesnike na respiratoru. To iščekivanje da li ćete i vi postati "kolateralna šteta" za neke je i bio najteži momenat. Svakako da se izbegavanje takve mogućnosti reperkutovalo i na rad zdravstvenih ustanova, kako u državnom, tako i u privatnom sektoru. Vodeći svetski naučni časopisi su se bavili činjenicom da je početkom pandemije zabeležen pad urgentnih kardioloških i kardiohirurških intervencija za 80% i čak je i objavljen članak "Gde su nestali kardiovaskularni bolesnici?". Opšti zaključak je bio da se pacijenti sa akutnim infarktom miokarda ili disekcijom aorte nisu javljali lekarima zbog straha od upućivanja u bolnicu, zbog straha od zaražavanja koronom, ili pak nisu uspevali ni da dođu do kardiologa.

Korona nije bila neprijatelj samo našeg fizičkog zdravlja, već i mentalnog i psihičkog


Kakav je slučaj bio sa Vašom poliklinikom u tom periodu?

– Što se tiče naše poliklinike, ona je je radila gotovo ceo mart 2020, ali u aprilu su naši hronični kardiološki pacijenti prestali da dolaze, čemu su svakako doprinele striktne epidemiološke mere, nesumnjivi strah kod građana Novog Sada, a i mediji koji su stalno upozoravali na opasnost od infekcije, naročito kod hroničnih bolesnika. U tom periodu ceo moj tim poliklinike u Novom Sadu, a ima nas petoro stalno zaposlenih kardiologa i osam kardiologa saradnika, organizovali smo rad na način da budemo neprekidno na raspolaganju pacijentima putem telefona.


Koji su Vas pacijenti najčešće zvali i zbog čega?

– Pored velikog broja naših stalnih pacijenata, ono što je interesantno je da su se javljali i pacijenti koji nikada nisu dolazili u našu polikliniku, pa čak nisu bili ni naši sugrađani, več stanovnici Sombora, Vrbasa, Subotice, malih mesta širom Vojvodine, ali koji su nekako čuli da mogu da dobiju besplatan telefonski savet. Uglavnom su to bili bolesnici sa povišenim pritiskom koji su imali neregulisane vrednosti ili iznenadne velike skokove krvnog pritiska, a bojali su se odlaska kod lekara. Mi smo i na našem sajtu postavili tekst "Uputstvo za snižavanje krvnog pritiska u kućnim uslovima tokom vanrednog stanja", koji je mnogima poslužio kao prva pomoć. Inače, u dijagnostikovanju povišenog krvnog pritiska i praćenju efekta uvedene terapije od krucijalnog značaja je pregled koji se zove holter pritiska. To je jedan uređaj koji meri pritisak tokom 24 časa, i to danju na 30 minuta, a noću na sat vremena. Mi smo u pomenutom upustvu predložili pacijentima da naprave svoj "improvizovani kućni" holter pritiska, tako što će meriti pritisak na sat vremena dvanaest puta u toku dana i onda nam dostaviti mejlom ili Vajberom tu evidenciju, nakon čega smo se dogovarali za terapiju.


Pored pacijenata koji pate od povišenog krvnog pritiska, koje su još tegobe bile razlog za javljanje?


– Takođe su nas zvali pacijenti sa noćnim gušenjem i oticanjem obe noge, što je tipično za srčanu slabost, pa smo telefonski uključivali diuretike ili pojačavali doze ako ih je pacijent već koristio. Neretko je bilo i onih sa bolom i otokom jedne noge, što je jasno upućivalo na moguću trombozu dubokih vena. Kliničko iskustvo, fotografije noge poslate preko vajbera ili mejla, uz potvrdu veoma povišenog D-dimera, davali su nam hrabrosti da i bez doplera krvnih sudova nogu, koji je tada teško bio dostupan pacijentima, započnemo lečenje injekcijama za "topljenje tromba" koje su pacijenti sami sebi davali na način kako smo ih naučili preko video snimaka. Svakodnevno savetovanje preko telefona, razmena fotografija i laboratorijskih nalaza i uvida u uspeh terapije, donosilo nam je obostranu radost – zadovoljnog pacijenta i srećnog doktora koji je pomogao u nemogućim uslovima.


Šta su Vas najčešće pitali?

– Velik broj pacijenata je zvao da pita da li sme da uzima lekove protiv povišenog pritiska koji pripadaju grupi inhibitora angiotenzin-konvetirajućeg enzima (ACE) i grupi blokatora angiotenzibskih receptora (ARBs), jer je u medijimima bila prisutna informacija da se korona virus SARS-CoV-2, vezuje za ACE 2 receptore u plućima za ulazak u ćeliju i da su takvi bolesnici podložniji težoj formi bolesti. Ni do danas nema dokaza da li su ti lekovi imali negativan efekat, tj. efekat na razvoj teže kliničke slike.


Kada su pacijenti počeli ponovo da dolaze, a ne samo da zovu telefonom?

– Od maja 2020. su Novosađani imali više hrabrosti, počeli su oprezno da dolaze na preglede, poštujući sve epidemiološke mere, da bi u junu 2020. bila ekspanzija pacijenata koji su dolazili zbog svojih uobičajenih problema u vezi sa hipertenzijom, anginom pektoris, aritmijama ili zbog drugih bolesti. To je sasvim razumljivo. Sa pojavom pandemije i mnogim početnim nepoznanicama, svi smo postali učesnici u svojevrsnom "ruskom ruletu", gde se nije moglo predvideti kako će naš organizam reagovati u slučaju infekcije. Kao i uvek, svako suočavanje sa nepoznatim budi nesposkoj i strah i mislim da je prošle godine postojala kolektivna preplašenost, zabrinutost i anksioznost. Upoznavanjem "neprijatelja" krenulo se u normalnije tokove života. Sada nam često dolaze novi pacijenti koji su preboleli Covid-19 i koji žele da provere da li je to ostavilo posledice na njihovo srce. Sve je više takvih pacijenata koji dolazak kod lekara doživljavaju kao kulturološki čin.


Da li su kardiološki bolesnici oboljevali češće od drugih?

– Dosadašnje iskustvo je izdvojilo činjenicu da je jedan deo populacije ipak ugroženiji od drugih, a to su muškaraci stariji od 60 godina, osobe sa pridruženim drugim bolestima (među kojima su i kardiovaskularni bolesnici), osobe sa narušenim imunološkim sistemom (kod lupusa, kod pacijneta na imunosupresivnoj terapiji i hroničnoj kortikostreidnoj terapji) i zdravstveni radnici. Teži klinički oblici i ozbiljnije komplikacije su se najčešće dešavale medju njima. Od svih kojih su zahtevali hospitalizaciju, 40% je imalo pridruženu kardiovaskularnu bolest (srčanu slabost, hipertenziju, aritmiju, bolest krvnih sudova srca, operisano srce ili ugrađene stentove). Hipertenzija je bila prisutna u 30% obolelih, a kod umrlih od kovida u više nego duplo većem procentu. Naravno da postoje i srčani bolesnici koji neće oboleti od kovida, a i oni kod kojih se neće razviti teška klinička slika sa komplikacijama u slučaju da obole.

Imali smo svega tri slučaja gde su konstatovani ozbiljni poremećaji ritma nakon prebolele korone


Često se piše se o komplikacijama na srcu kod osoba koje su prebolele Covid-19, a koje nisu bile srčani bolesnici. Da li su i Vaša iskustva iz prakse ista?

– Činjenica je da smo pregledali veliki broj pacijenata koji su imali ili lakšu ili težu formu bolesti. Sada nam dolaze i oni koji nakon kovida nemaju nikakve tegobe, ali i oni koji osećaju produženi zamor, malaksalost ili ubrzaniji srčani rad, što može da bude povezano sa postkovidnim sindromom. To je stanje kada oboleli ne mogu dugo vremena da se oporave i povrate nivo fizičke kondicije koji su imali pre infekcije. U grupi takvih pacijenata važno je isključiti postojanje miokarditisa, tj. zapaljenja srčanog mišića. Oko 20% bolesnika sa infekcijom SARS-CoV2 korona virusom razvije miokarditis. Korona virus ima specifične receptore preko kojih može da napadne ćelije srčanog mišića, tako da težina kliničke slike zavisi i od jačine samog virusa, gustine receptora u samom srcu za virus koja je uslovljena nasleđem, kao i prethodnog stanja napadnutog organizma. Mi smo imali svega tri slučaja gde su konstatovani ozbiljni poremećaji ritma nakon prebolele korone, a kod jednog pacijenta koji je pre korone bio graničan slučaj u smislu snage srčanog mišića, konstatovali smo pogoršanje. Kod velikog broja pacijenata koji su se žalili na tahikardije, nismo dokazali ni patološke tahikardije, ni fiziološke, kao ni oštećenje srčanog mišića, ali je evidentno bilo da su anksiozni i da su teško podneli nove životne okolnosti, kao i saznanje da su imali koronu. Tu uvek ulažemo dodatne napore da takve pacijente ohrabrimo i da ih ubedimo da im "nije ništa"


Šta bi bio Vaš savet Novosađanima koji su preboleli Covid-19?

– Sve one koji su preboleli Covid-19, a imaju produženu simptomatologiju, tj. dugotrajan osećaj slabosti i malaksalosti (post-kovid sindrom), a naročito ako imaju aritmije, tahikardije ili povremenu pojavu bola u grudima, savetujemo da obavezno urade kardiološki pregled i laboratorijsku analizu koja se zove Troponin (marker nekroze, tj. oštećenja mišićnih ćelija srca). Cilj tih pregleda je da se otkriju moguće neuobičajene promene u EKG-u, najčešće aritmije, a ECHO pregledom proširenje komora, slabije pumpanje i, eventulano, izliv u srčanoj maramici, što bi upućivalo na miokarditis sa reakcijom srčane maramice. Blagovremeno otkrivanje komplikacija Covid-19 i davanje preporuka za dalji režim života i lečenja doprinosi preveniranju težih komplikacija. To je zajednički cilj i pacijenata, a i brojnih kardiologa naše poliklinike koji godinama brinu o zdravlju ne samo Novosađana, već i stanovnika iz drugih mesta Vojvodine .

Oceni vest:
17
12

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan