Dr Dragana Mitrić – Aćimović: Poješćemo se međusobno u pokušaju da namirimo sebe!

Dr Dragana Mitrić – Aćimović: Poješćemo se međusobno u pokušaju da namirimo sebe!

Prvi doktor nauka u Srbiji koji je doktorirao na psihologiji korupcije, Novosađanka Dragana Mitrić-Aćimović, priprema ovih dana dve knjige na teme koje zavređuju pažnju stručne javnosti, ali i nas ostalih. Prva bi, kako saznajemo, trebala da prikaže psihološku sliku naših organizacija na bazi istraživanja koja su poslednjih godina sprovedena, a druga da nas bolje upozna sa korupcijom, i objasni sa psihološke strane taj fenomen. U razgovoru za portal mojnovisad.com dr Dragana Mitrić-Aćimović danas, na Svetski dan borbe protiv korupcije, prvi put iznosi neke nalaze svog istraživanja, i daje nam svoje viđenje toga otkuda toliko korupcije u našem društvu i organizacijama.

 

Šta je to korupcija? Ima li toga kod nas, uopšte?

 

- Odlično pitanje, mada je trebalo da posluži kao šala? Što se psihologije tiče, korupcija je svako podređivanje opšteg interesa individualnom interesu, njoj cilj može biti materijalna, ali i nematerijalna dobit, i ona može biti namerna ili nenamerna. Dakle, nije reč samo o mitu, ili zloupotrebi moći nosioca javne funkcije, sa čim se obično izjednačava. Primera radi, ukoliko Vi kao novinar danas napišete nešto lepo o nekom političaru, zaobiđete istinu da bi Vas sutra možda uposlio na dobrom radnom mestu, postajete korumpirani.

 

 

 

Bavili ste se istraživanjem spremnosti na korupciju i toga šta doprinosi da se ona javi u našim organizacijama? Šta je glavni razlog što neko postaje korumpiran?

 

- Sudeći prema nalazima mog istraživanja, ključan je moral čoveka. Organizacija može da bude, i u većini slučajeva i jeste kvarna, ona ima svoje mehanizme kojima korumpira zaposlenog, ali ipak je stepen u kome on funkcioniše po principu „cilj opravdava sredstvo“, i to koliko vrednuje pravičnost kad prosuđuje o moralnosti nečega, presudno za to da li će postati korumpiran.

 

Ko je to u našoj zemlji najviše korumpiran? Koji ljudi i koje organizacije?

 

- U aktuelnim prilikama se pokazalo da najveću spremnost na korupciju pokazuju zaposleni kraćeg staža, srednjoškolskog obrazovanja, na poziciji izvršilaca, i uposleni u privatnom sektoru. To je verovatno rezultat toga što oni percipiraju najveći pritisak da se korumpiraju u cilju da zadrže posao. Ljudi sa srednjoškolskom spremom, na nižim pozicijama, ne vide mogućnost da pronađu novi posao u slučaju da ostanu bez ovog koji sada imaju. Samim tim su i ranjiviji pred koruptorima, i spremniji na neetične radnje. Što se privatnog sektora tiče, tržišni uslovi su surovi. Etika je poslednja rupa na svirali privatnika, kada se bori za goli opstanak firme.

           

Hoćete da kažete da u državnim preduzećima nema korupcije?

 

- Ne, ni najmanje. Govorim samo o tome da je u jednom momentu veći pritisak na privatni sektor. Međutim, i to je nešto što se može promeniti. Najavljeni otkazi u državnoj službi mogu kreirati novu koruptivnu spremnost kod njenih zaposlenih. Inače, istraživanja u svetu pokazuju da su i privatni i državni sektor gotovo jednako korumpirani. S tim da kod nas, kada istražujete koje osobine ličnosti i karakteristike čoveka vode zapošljavanju u državnom sektoru, pokaže se da ništa nije bitno. Dakle, bitno je sve, sem karakteristika samog čoveka. To je, recimo, indikator korupcije pri zapošljavanju. A gde je korupcija u velikom stepenu prisutna na prvom koraku izgradnje organizacije, eto vama firme pune makijavelista, koji će rado da koriste svaku priliku za svoj interes.

 

Šta treba da rade naše organizacije onda da ne bi bile korumpirane?

 

- Najkraće rečeno, organizacije treba da imaju izgrađenu etičku kulturu. Valjalo bi da donesu etičke kodekse, da imaju rukovodioce koji vrednuju etičnost i predstavljaju pozitivan primer, da ustanove oštre kazne za svaki vid korupcije i nagrade za etično postupanje, da neguju transparentnost u radu, itd. U našim organizacijama se pokazalo kao naročito bitno da se zaposlenima omogući dovoljno sredstava za rad, vremena za odlučivanje i ovlašćenja, da se radi na transparentnosti, i da se etički problemi i nejasnoće u radu mogu prodiskutovati pred nekim ko nije korumpiran. Velika zanimljivost u nalazima mog istraživanja je to da što se više priča o etici i razmatraju etičke nedoumice u našim firmama, to su više ljudi u njoj spremni na korupciju. To nam samo govori da to ne radimo kako treba, i da nas oni već korumpirani ubede da nam se nešto „samo učinilo“, da to „treba tako“, „šta mi imamo od toga da kolegu prijavimo“, itd. I tako im se pridružimo.

 

 

Spomenuli ste da je veliki problem korupcija kod zapošljavanja?

 

- Ako pri zapošljavanju ne vodite računa o moralnom kvalitetu čoveka koga primate, teško je, ako ne i neizvodljivo, kasnije menjati organizaciju ogrezlu u korupciju. Mi bi morali uz sposobnosti i znanja čoveka koji konkuriše da uzmemo u obzir i indikatore kvaliteta njegovog morala.

 

A toga nema u državnoj službi...

 

- Nema. Tako završite sa time da u policiji imate zaposlene koji liče na kriminalce, u inspekcijama ljude koji radi pojedenog pasulja sa nekim rukovodiocem gaze opšti interes, ili doktore kojima ne predstavlja problem da traže mito od porodice teško bolesnog deteta.

 

Možete li nam reći kako ti poslenji, recimo, uopšte žive sa sobom?

 

- Uz pomoć koruptivnih racionalizacija, koje su prisutne kod svih nas u nekoj meri, ali su posebno razvijene kod onih koji su korumpirani. Jednostavno rečeno, to su opravdanja koja konstruišemo za naše postupke, a kojima eleminišemo nelagodnost koju nosi saznanje da smo korumpirani. Ima više tipova tih racionalizacija. Primeri izjava koje ih oslikavaju su recimo „nisam to ja odlučio, morao sam jer mi je naređeno“, zatim „niko nije oštećen – dobro meni, dobro njemu“, „kolko su uzeli oni na vrhu, ovo moje je ništa“, itd.

 

S obzirom koliko je korupcija kod nas prisutna, jel možemo reći da nam je „u genima“? Ima li pomoći našem narodu?

 

- Naš narod je odnegovao ceo sistem pogrešnih vrednosti. Umesto poštenja, recimo, vrednujemo „snalažljivost“. To vam je danas druga reč za korupciju. Imamo sjajne eufemizme za loše stvari kojima smo skloni, a dokazano je da oni olakšavaju korupciju. Što se „gena“ tiče, ako su oni naša istorija, recimo zadnjih 25 godina u kojima je sistem bio naštimovan za te „snalažljive“, onda nam korupcija jeste u genima. Došlo je do mutacije koja je iznedrila čudovišan sistem, koji ne može dugo da preživi. Ovakvi ćemo se pojesti međusobno u pokušaju da namirimo sebe. Ako se jako, ali jako potrudimo, imamo šansu da se korigujemo za jedno 25 godina. Pod uslovom da iz zemlje ne odu svi valjani ljudi.

 

 

Šta bi prvo uradili u državi da eleminišete korupciju, da imate, recimo, neki čarobni štapić?

 

- Pustila bi zaštitnika građana Sašu Jankovića da vlada. Divim se naporima tog čoveka, i deluje mi kao neko ko ima kapaciteta i valjane vrednosti za menjanje naše koruptivne kulture. No, na stranu on kao pojedinac, hoću da kažem da bi postavila transformacionog vođu koji će dosledno širiti antikoruptivne vrednosti, postavljati saradnike koji će isto to raditi, pa da oni onda biraju svoje saradnike koji nisu korumpirani, i tako dalje. Kad formirate takvo kolo, onda ste na pravom putu.

 

Zar već nemamo takvog vođu?

 

- Kad ljude budu smenjivali zbog korupcije, kad do kraja bude jasno ko je nosio kofere, ko je kupio diplomu, ko je plagirao doktorat, i slično, onda ćemo znati da imamo. Do tada, ja se držim one narodne „s kim si, takav si“.

Oceni vest:
20
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • damdam

    pre 394 dana i 20 sati

    Svaka cast devojci
    pravo u srz problema
    ne znam za tog jankovica
    ako je on ukidao kamere pandurima onda mi je sumnjiv
    ali devojko svaka ti je zlatna!

    Oceni komentar:
    0
    0
RHMZ led na dunavu jkp novosadska toplana sneg Vreme u Srbiji borba protiv korupcije prognoza vremena Dragana Mitrić - Aćimović led novosadsko porodilište AMSS jp putevi srbije dunav novorođenčad beograd 365 antikoruptivne pilule bebe Vreme u Novom Sadu stop korupciji vremenska prognoza ledolomac antikoruptivne pilule klinika za ginekologiju i akušerstvo elektrovojvodina znanje je moć isključenja struje betanija porodilje psihologija korupcije detelinara