Dr Goran Stojanović, FTN: Štampani senzori na papiru otkrivaju različite bakterije, vlagu i ispravnost mesa

Dr Goran Stojanović, FTN: Štampani senzori na papiru otkrivaju različite bakterije, vlagu i ispravnost mesa

Pred manifestaciju "Evropska noć istraživača 2018", razgovaramo sa redovnim profesorom na Katedri za elektroniku Fakulteta tehničkih nauka i članom istraživačkog tima za nano i fleksibilnu elektroniku.


- Važan pristup koji pokušavam da prenesem mojim saradnicima je da ne postoji prečica do uspeha. Put uspeha i ispunjenja snova zahteva fokusiranost, naporan, čestit i pošten rad
– ističe profesor Stojanović.


Zahvaljujući činjenici da se sve više i više oslanjamo na tehnološka dostignuća, kompleksnost sveta u kojem živimo dramatično je veća u poslednjih nekoliko decenija, a samim tim i složenost izazova i problema sa kojima se susrećemo. Na koji način prilazite rešavanju ovakvih problema u svojim istraživanjima?

- Kompleksni problemi ili izazovi koji muče naše čovečanstvo uglavnom zahtevaju multi i interdisciplinarni pristup i to je pristup koji negujemo u okviru naše istraživačke grupe. Ne samo da članovi grupe imaju različite ekspertize i specijalizacije, već se trudimo da uvek budemo otvoreni za saradnju sa drugim istraživačkim grupima ne samo sa Fakulteta tehničkih nauka (sa kolegama sa mašinstva, mehanike, itd.), već i sa Tehnološkog fakulteta (inženjerstvo materijala), Medicinskog fakulteta (primena naših čipova u medicini), itd. Ono što je važno a pogotovo za mlade saradnike i istraživače je da nauče da rade u timu i da zapravo uspostavimo jezik nauke i međusobnog razumevanja između grupa različite ekspertize, poštujući dostojanstvo svakog. Istraživanja grupe za nano i fleksibilnu elektroniku se odvijaju oblasti nanoelektronike i organske elektronike kao i u oblasti karakterizacije nanostruktuiranih materijala. Ono što mi pokušavamo da napravimo jesu elektronske komponente koje su realizovane na savitljivim osnovama kao što su folije, papir, tekstil. U ovoj oblasti, zahvaljujući pre svega evropskim fondovima (FP7 projekit APOSTILLE i SENSEIVER) nabavljena je savremena oprema za pravljenje elektronskih komponenti i kola na fleksibilnim nosačima, što otvara mnoge zanimljive oblasti primene od senzora za detekciju ispravnosti prehrambenih proizvoda, preko senzora vlage uz pomoć grafen-oksida na foliji, senzora za detekcije različitih koncentracija bakterija, pa sve do senzora za detekciju ispravnosti vode za piće (najnoviji Horizon 2020 projekat AQUASENSE).


- Važan pristup koji pokušavam da prenesem mojim saradnicima je da ne postoji prečica do uspeha. Put uspeha i ispunjenja snova zahteva fokusiranost, naporan, čestit i pošten rad. Sve drugo je zapravo varanje sebe. I ako nismo spremni da sebe damo ovom poslu, onda treba da ga promenimo i da pustimo nekog drugog da ga posvećenije obavlja. Takođe, za istraživača je važno da ima dobre misli (jedan naš ekspert voli da koristi termin "ekologija svesti i savesti"), a to praktično znači da čistih misli u punom kapacitetu može da bude posvećen temi istraživanjima i progresu čovečanstva.


"Ako nismo spremni da sebe damo ovom poslu, onda treba da ga promenimo i da pustimo nekog drugog da ga posvećenije obavlja"

Spomenuli ste da je zahvaljujući korišćenju mikrofluidnih uređaja koje ste razvili došlo do unapređenja u lečenju veoma teških bolesti kod dece, poput leukemije. Možete li nam reći nešto više o tome?

Najnovija istraživanja u okviru naše grupe se odvijaju u oblasti mikrofluidnih čipova, zahvaljujući međunarodnom projektu Horizon 2020, sa akronimom MEDLEM. Cilj ovog multidisciplinarnog projekta je da se razviju mikrofluidni uređaji koji isporučuju, na optimalan način, lek metotreksat obolelima od leukemije, sa konačnom željom da se poveća stepen preživljavanja i naravno kvalitet njihovog života. Trenutno ispitujemo različite tehnologije od najjeftinjih (slaganjem folija različitog oblika) do najskupljih (PDMS i Flexdym - biokompatibilni, transparentni i savitljivi materijali). Takođe koristimo 3D štampače da napravimo različite oblike mikrofluidnih čipova. Dosadašnji rezultati su veoma obećavajući, a najnoviji rezultati su publikovani u časopisu sa SCI liste u septembarskom broju, pored 5 radova sa konferencija koji su u prethdnih godinu dana publikovani najdirektnije u ovoj temi. Takođe u pripremi je jedan patent. Svi ovi rezultati su postignuti zahvaljujući savremenoj opremi za fabrikaciju i testiranje koju poseduje naš tim i naravno zahvaljujući saradnji sa vrhunskim institucijama u ovoj oblasti kao što je kompanija Elvesys iz Francuske, na primer.


Kako je uopšte moguće štampati senzore na papiru?

- Zahvaljujući veoma korektnoj saradnji sa kompanijom Felix Schoeller iz Nemačke, imamo prilike da dobijemo s njihove strane specijalne vrste papira koji su dizajnirani za ink-džet štampu. To praktično znači da možemo da štampamo elektronske komponente iz mastila na papiru, kao jednom od najšire primenjivanih materijala, a to onda omogućava realizaciju jeftinih elektronskih komponenti i kola. Do sada smo uspeli na papiru da razvijemo: senzore koji detektuju različite bakterije i njihove koncentracije, savitljive antene, mikrofluidne čipove, senzore vlage, a trenutno radimo na senzorima za detekciju ispravnosti mesa (u okviru bilateralnog projekta s Kinom).

"Očekujem da ćemo za 5 do 10 godina napraviti pametne zavoje koji će moći da detektuju stanje hroničnih rana i da ispuštaju lek iz svojih mikrofluidnih rezervoara"

Na koji način očekujete da će vaša istraživanja u narednih 5 do 10 godina promeniti život običnog čoveka?

- Za naučnika je važno da ne bude zatvoren, da osluškuje okolinu, da osluškuje koje probleme imaju ljudi u njegovoj okolini, da prati aktuelna dostignuća, itd. To smo se i mi trudili da radimo u prethodnom periodu pa ćemo i nadalje. A to praktično znači da budemo u službi rešavanja aktuelnih problema oko nas. Za 5 do 10 godina očekujem da ćemo napraviti pametne zavoje koji će moći da detektuju stanje hroničnih rana i da ispuštaju lek iz svojih mikrofluidnih rezervoara, što će spasiti živote mnogih. Takođe, planirano da razvijemo elektronske komponente isključivo od jestivih materijala, kako bi mogli da progutamo takve senzore i da pratimo pH vrednost, temperaturu, važne biomarkere od usne duplje preko želuca pa nadalje. Na ovaj način bi smo izbegli bolne i neprijatne procedure kakva je na primer kolonoskopija, a koje se trenutno koriste. U svakom slučaju članovi grupe su konstantno aktivni i svesni su da ih čeka puno izazova i puno napornog rada, ali za nas to je uživanje i ovom putu smo u potpunosti posvećeni.

Oceni vest:
5
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

Elektrodistribucija Novi Sad novosađani jkp novosadska toplana elektrovojvodina Srbija Futog Republički hidrometeorološki zavod detelinara servisne informacije novi sad klinika za ginekologiju i akušerstvo mup novi sad novosadsko porodilište Vreme u Novom Sadu novorođenčad promenada vremenska prognoza novi sad isključenja struje bez struje Isključenje struje vremenska prognoza policija zdravlje bez vode tržni centar promenada bebe RHMZ novi sad odbojka betanija Petrovaradin