Dr Nevena Terzić Malenčić, psihijatar: Nije sramota ponekad biti slab i tražiti oslonac

Dobro mentalno zdravlje pomaže ljudima da donose dobre izbore, ostvaruju lične ciljeve, razvijaju zdrave odnose i suočavaju se sa stresom. Zahvaljujući njemu, u stanju smo da se adaptiramo na promene i da izlazimo na kraj sa životnim nedaćama.

Dr Nevena Terzić Malenčić, specijalista psihijatrije, završila je Medicinski fakultet u Novom Sadu, a specijalizaciju psihijatrije u Beogradu. Radila je u više zdravstvenih ustanova, a danas se bavi lečenjem mentalnih poremećaja u zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika “St Medicina”, u Novom Sadu.

Sa sagovornicom portala Moj Novi Sad razgovarali smo o mentalnom zdravlju, značaju socijalne i emocionalne inteligencije, prepoznavanju psihičkih poremećaja, negativnom stavu prema lečenju medikamentima i psihijatrima uopšte, održavanju mentalne higijene...

Šta znači mentalno zdrava osoba?

– Prema definiciji, mentalno zdravlje je stanje u kome osoba realizuje svoje kapacitete da bi prevazilazila stresove, radila produktivno i doprinosila sebi i zajednici. Kako je još Frojd rekao, mentalno zdrava osoba je ona koja je u stanju da voli i da radi. Mentalno zdravlje se odnosi na ukupnu emocionalnu, psihološku i društvenu sigurnost i zadovoljstvo. Ona utiče na to kako ljudi misle, osećaju i deluju.

Šta sve utiče na to kakvi da li ćemo biti mentalno zdravi?

– Svako od nas ima potencijal da postane uravnotežena osoba, pa i ona osoba s teškim mentalnim poremećajima. Dosta toga zavisi od naše genetike, uz dominantan uticaj iskustva koja proživljavamo. Možete se roditi s izvanrednim psihofizičkim sposobnostima, ali ako nisu podržane od okoline, mogu imati slabo ostvarenje, dok će neko s prosečnim sposobnostima, ali u podržavajućoj okolini, postići velike uspehe. Mentalno zdravlje zavisi od zadovoljenja potreba koje su specifično ljudske: potrebe za udruživanjem, prevazilaženjem, pripadanjem, potrebe za osećanjem identiteta...


Ima mnogo primera gde vrlo inteligentni ljuidi ne prolaze dobro u životu, povlače pogrešne poteze. Šta je, zapravo, presudno za uspeh i osećaj sreće?

– Obično se kao neka garancija uspeha računa inteligencija, a to nije tako. To jeste pamet koja nam je neophodna da rešavamo logičke zadatke. Sva deca pripadaju proseku ili nešto iznad proseka. Međutim, najuspešniji su oni koji su emocionalno i socijalno inteligentni. To su osobe koje znaju da prepoznaju tuđa osećanja, koje su prilagodljive, prave dobre i bliske odnose sa ljudima, prepoznaju i ispunjavaju socijalne norme i zahteve. Oni nisu uspešni ljudi samo na profesionalnom planu, nego stvaraju i najstabilnije porodice i prijateljstva i imaju najkvalitetnije živote. To su osobe koje stvaraju dobre odnose sa ljudima. Naravno, ne treba biti ni hiperadaptibilan, da se ne bi izgubila naša ličnost ne bi li se uklopili, mora se znati granica.

Socijalna i emocionalna inteligencija se mogu i učiti?

– Naravno, postoji deo koji je biološki dat, ali se mogu učiti. Tu su bitni i psihoterapijski procesi, jer kroz njih osoba može puno da nauči, kako da savlada socijalne veštine, da prepozna emocije, i sopstvene i tuđe, da sazna zašto nešto misli i oseća i da napravi bolje mehanizme odbrane kojima će da se zaštiti.

U prethodnom tekstu dosta smo razgovarale o mentalnim poremećajima. Iz Vaše prakse, da li osoba češće sama prepozna da ima neki psihički poremećaj, ili to pre uoče ljudi iz njene okoline?

– Zavisi od introspektivnosti same osobe. Recimo, anksioznost i depresija su gotovo uvek praćene somatskim tegobama koje odvlače pažnju, pa se te osobe neprekidno bakću time koliki im je pritisak, tiroidni hormoni... Često osluškuju svoj organizam, gde ih boli, gde im trne... Kad im je fokus usmeren ka telesnim tegobama, onda zanemare kako se psihološki osećaju. Što je osoba introspektivnija, što više može sebe da sagleda, to će pre prepoznati mentalne poremećaje. I okolina može puno da podstakne i ohrabri nekoga da se obrati za stručnu pomoć. Predrasude i stigmatizacije tipa: "Šta ćeš ti kod psihijatra, nisi ti lud/a, šta će tebi lekovi, kako su ljudi nekada...", to su dobronamerni saveti, ali izazivaju kontraefekat, jer ljudi osete kad ne mogu sami.

Dr Nevena Terzić Malenčić, psihijatar: Psihički poremećaji su drugi najveći zdravstveni problem u Srbiji

Koji je to trenutak kad treba prepoznati da nam treba stručna pomoć, da ne možemo više sami da se borimo?

– Nema osobe koja nekad nije bila nervozna, napeta, razdražljiva ili tužna i neraspoložena. Pitanje je šta je granica između normalnog i nenormalnog i koji je trenutak gde treba prepoznati da je potrebno javiti se nekome. U normalnom stanju, osoba ume da se nose sa tim emocijama, normalno funkcioniše na svim planovima. Ukoliko su, pak, te tegobe dugotrajne i ne jenjavaju, te kreću da utiču na profesionalni, porodični, socijalni plan, to je znak. Kad više nemamo snage da ujutru ustanemo i trpimo pritiske, više nam ne prijaju kontakti ni druženja, gubimo interesovanje za ono što nas je nekad zanimalo, potrebno je potražiti pomoć. Ljudi koji dolaze u ordinaciju su već sve pokušali: da pozitivno misle, da se šetaju, da razgovaraju s prijateljima, da popiju Bensendine, čašu vina... i ništa nije vredelo. Dugotrajne tegobe su one koje traju više od tri meseca, ali i to je vrlo individualno. Kod osoba koje su već zbog nečega iscrpljene, dugo se nose sa nekim stresovima, to osećanje da im nije dobro može za 10 dana da dovede do kraha na svim planovima.

Čini se da dosta ljudi ima negativan stav prema psihijatrima, u smislu lečenja medikamentima?

– Stoji da ljudi imaju jedno veliko neznanje i nepoznanicu u odnosu na psihijatrijsku terapiju. Mnogi će pre uzeti Bromazemape, Bensendine i slične lekove, iako ti lekovi nisu dobri za svakodnevnu i dugotrajnu upotrebu i koji prave zavisnost. U savremenoj psihijatriji, ono što ne prolazi samo leči se antidepresivima, bezbednim lekovima koji ne stvaraju zavisnost.

Koji su Vaši saveti kako održavati mentalnu higijenu i ostati dobro?

– Mentalna higijena predstavlja skup tehnika i mera koje imaju za cilj prevenciju mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja. Mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnog poremećaja, već stanje psihičkog mira i zadovoljstva. Postoje načini kako se može održavati mentalna higijena i kako ostati mentalno zdrav: odvojiti vreme za sebe svaki dan (nekada će to biti samo 15 minuta, nekada i par sati), pronaći sopstvene načine za opuštanje i zabavu, birati na koga i šta trošite svoje vreme, trenirati prihvatanje da ćemo se često osećati frustriranima, ali da je to deo života i da nije svaka stresna situacija vredna našeg zdravlja, razmišljati o svom životu i postupcima i oprostiti sebi, suočavati se sa problemima i tražiti pomoć. Nije sramota ponekad biti slab i tražiti oslonac. Nije sramota tražiti psihološku pomoć. Nije sramota obratiti se psihologu, psihijatru i drugim stručnjacima koji se bave mentalnim zdravljem. Važno da se razume i prihvati da svi mogu da postanu aktivni kreatori kvaliteta sopstvenog života.

Ukoliko je vama ili nekom vama bliskom potrebna stručna pomoć, kod dr Nevene Terzić Malenčić možete zakazati u "ST Medicina", na jednoj od najboljih lokacija u gradu, na Bulevaru oslobođenja 79 (pored nekadašnje zgrade "Dnevnika"), sa pristupačnim parkingom. Brojevi telefona su 060 530 7766, 021 215 5680 i 021 215 5681, a više informacija možete pogledati na sajtu zavoda.