Dr sci. med. Miroslava Sladojević, internista-kardiolog: Moderan način života iscrpljuje naše srce

Dr sci. med. Miroslava Sladojević, internista-kardiolog: Moderan način života iscrpljuje naše srce

Današnje vreme se znatno razlikuje od onoga kako su naši preci živeli. Stalno smo u stisci sa vremenom - a to znači stresan i ubrzan život. Većina ljudi u toku dana ne stigne ni da razmišlja o zdravlju, Novosađani i Novosađanke se sve češće nezdravo hrane i nezdravo žive, a to može dovesti do mnogih kardioloških problema.

U mini-anketi koju smo sproveli sa našim sugrađanima, saznajemo da veoma mali broj ljudi redovno posećuje lekare, a da o važnosti i značaju  preventivnih pregleda gotovo niko i ne govori. Ukoliko se ne preduzmu ozbiljniji koraci, od kardiovaskularnih bolesti će do 2050. godine umreti više od 30 miliona ljudi u svetu, upozoravaju stručnjaci.

Kako bismo shvatili značaj i važnost preventivnih pregleda i značaj ranog otkrivanja bolesti srca i krvnih sudova, porazgovarali smo sa dr sci. med. Miroslavom Sladojević, internistom kardiologom i osnivačem internističko – kardiološke ordinacije Limana u Novom Sadu. Doktorka Sladojević je dugi niz godina radila na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, gde je jedan period bila načelnik Odeljenja prijema i trijaže te tako stekla dragoceno iskustvo u oblasti dijagnostike kardiovaskularnih bolesti.

Uvek nasmejana i spremna da se potpuno posveti problemu, u adekvatno opremljenom prostoru ordinacije smeštene na Limanu 4, dočekala nas je doktorka, kako bi nam pomogla da razumemo značaj i ozbiljnost bolesti srca i krvnih sudova.

 

Koji aspekti modernog načina života su loši po naše srce?

– Većina, rekla bih. Ljudski organizam je pod konstantnim stresom, koji se u današnje vreme ne prekida. Zato ono “slušaj svoje srce” treba da nam uđe u glavu više nego ikada. Bolesti srca i krvnih sudova su postale vodeći uzrok obolevanja, radne nesposobnosti, izostajanja sa posla i prevremene smrtnosti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ishemijska bolest srca je najčešći uzrok smrti u svetu. Ovo su zaista ozbiljne činjenice koje nam govore da neko zaista treba da nas podseti da je vreme misliti o zdravlju i da ono jedino ne može da čeka, iako ga često stavljamo na poslednje mesto.

Šta još može da uzrokuje bolesti srca?

– Pored stresa, najznačajniji faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti su povišen krvni pritisak, povišene vrednosti šećera i masnoće u krvi, pušenje, gojaznost i pozitivna porodična anamneza. Poslednjih godina apostrofirana je štetnost dugotrajnog sedenja i “loše” ishrane. Za nastanak infarkta srca i drugih bolesti u velikoj meri je odgovorna i genetika, pored već pomenutih poznatih faktora rizika (povišen krvni pritisak, dijabetes, povišene masnoće u krvi, pušenje, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti). Ono što je strašno zabrinjavajuće je da do pojave infarkta miokarda više ne dolazi samo kod starijih ljudi, već da se sve češće javlja u tridesetim godinama.

To zvuči strašno. Šta možemo da učinimo da sprečimo da ne obolimo od srčanih bolesti?

– Da li će neko srce ostati zdravo zavisi od mnogo faktora. Danas se sve više naglašava važnost prevecije nastanka faktora rizika za bolesti srca  i krvnih sudova, kao i važnost blagovremene dijagnostike i lečenja već postojećih bolesti srca i krvnih sudova.

Poznata je podela na: promenljive i nepromenljive faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Promenljivi faktori rizika su oni na koje možemo uticati i tu se ubrajaju: povišen krvni pritisak, dijabetes melitus, povišene vrednosti masnoće u krvi, pušenje, gojaznost, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost. U nepromenljive faktore rizika ubrajaju se: starost, pol, nizak socijalnoekonomski status, pozitivna porodična anamneza za kardiiovaskularne bolesti.

Promenljivi faktori rizika za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti su upravo šansa da se njihovom korekcijom odloži oboljevanje kod izloženih osoba i smanje komplikacije kod obolelih od kardiovaskularnih bolesti.


Šta za jednu zdravu osobu podrazumeva zdrava ishrana i fizička aktivnost?

– Po važećim preporukama Evropskog udruženja kardiologa zdrava ishrana podrazumeva unos manje od 10% saturisanih masnih kiselina u ukupnom dnevnom unosu hrane. Unos soli ne bi trebao da iznosi više od 5gr na dan. Preporučen je unos 30-45gr vlakana dnevno unosom prozivoda od celog crna žitarica. Poželjno je uneti bar 200gr svežeg voća i povrća dnevno (servirano u 2 do 3 porcije). Neophodno je uvrstiti ribu u jelovnik bar 2 puta nedeljno. Plava riba je posebno zdrava, nije preterano skupa i dostupna je na našem tržištu. U plave ribe (bogate omega-3 masnim kiselinama) ubrajaju se tuna, sardina, skuša, papalina, inćun... Blagotvoran je  i unos 30gr neslanih orašastih plodova dnevno. Konzumacija alkohola trebala bi biti limitirana na 2 čaše dnevno (20gr na dan alkohola) za muškarce i 1 čaša alkoholnog pića (10 gr na dan) za žene. Zaslađene napitke i gazirana pića ne treba konzumirati.

Zdravim odraslim osobama u svim starosnim kategorijama preporučeno je bar 150 minuta nedeljno umerene fizičke aktivnosti ili 75 minuta nedeljno intenzivnih aerobnih vežbi.

Kada Vam se najčešče javljaju pacijenti i zašto?

– Nažalost pacijenti se uglavnom javljaju lekaru kada je bolest već prisutna ili su se već javile njene komplikacije. Naši ljudi su nedovoljno informisani o važnosti preventivnih pregleda, kao i važosti brige o zdravlju dok smo još zdravi. Kada se bolest javi, ukoliko se lečenje ne započne pravovremeno, lečenje uznapredovale bolesti kao i njenih komplikacija dosta je skuplje, a prognoza dosta lošija.

Koje su najčešće bolesti kardiovaskularnog sistema?

– Najčešće kardiovaskularne bolesti su ishemijska bolest srca (akutni infarkt miokarda, angina pektoris) i cerebrovaskularne bolesti (šlog i dr.), kao i hipertenzija (povišen krvni pritisak) koja je posebna bolesti i faktor rizika za neke bolesti srca. Primećena je i sve češća pojava aritmija i to u mlađoj životnoj dobi.

Naglasila bih da je i pored savremenih metoda dijagnostike, napretka u lečenju u poslednje tri dekade kao i primeni mera primarne i sekundarne prevencije, akutni infarkt miokarda (AIM) još uvek velika pretnja zdravlju i životu čoveka. AIM predstavlja jedan od vodećih kliničkih problema, kako u smislu tretmana, tako i u organizaciji zdravstvene službe širom sveta, a takođe i u našoj zemlji.

 


Bolesti srca i krvnih sudova su značajan javno-zdravstveni problem širom sveta, pa i kod nas. Međutim, u Sjedinjenim američkim državama i Finskoj i još nekim razvijenim državama uočeno je smanjenje mortaliteta i do 50% u zadnjih 30 godina, što ukazuje na mogućnost uticaja na oboljevanje i umiranje od kardiovaskularnih bolesti odgovarajućim programima prevencije.

Ko ima veći rizik od infarkta, žene ili muškarci?

– Po dostupnim podacima muškarci imaju veći rizik od žena da razviju infarkt miokarda. Statistika ukazuje da je pojava kardiovaskularnih bolesti čak i do 3-6 puta veća kod muškaraca nego kod žena u mlađoj dobi. Ove se razlike smanjuju kasnije u starijoj dobi, ali i tada je incidencija kod žena niža nego kod muškaraca. Zanimljivo je da je apsolutni broj umrlih žena i muškaraca podjednak. Kod žena se kardiovaskularne bolesti javljaju desetak godina kasnije u odnosu na muškarce, ali tada je prognoza ishoda lošija nego kod muškaraca. Svi značajni faktori rizika povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti i kod žena.

Koliko je infarkt često oboljenje u Srbiji?

– U Srbiji akutni infarkt godišnje doživi između deset i petnaest hiljada ljudi. Za razliku od prošlih vremena, kao što smo rekli, sada je sve češća pojava infarkta miokarda kod mladih ljudi i to je nešto na šta treba obratiti posebnu pažnju.



Koliko je prevencija važna u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti? Koliko često treba da posećujemo kardiologa?

– Stavila bih je na prvo mesto. Kada se na vreme prepoznaju promenljivi faktori rizika, njihovom eliminacijom vrlo često moguće je preduprediti nastanak kardiovaskularnih bolesti. Kardiologa treba da posete svi oni koji su u srednjoj životnoj dobi i imaju neke od faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova. Osobe koje boluju od kardiovaskularnih bolesti na preglede dolaze u dogovoru sa svojim kardiologom. Osobe srednje životne dobi, iako se dobro osećaju i u “punoj su snazi” ipak treba da povremeno izmere krvni pritisak, urade analize krvi i provere vrednost Holesterola i Triglicerida u krvi. Ovo je posebno važno za one koji u užoj porodici imaju nekoga ko boluje od kardiovaskularnih bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija kaže da se tri četvrtine ukupnog broja fatalnih ishoda, može sprečiti ili preduprediti promenama u stilu života.

Moderno doba nam je donelo mnogo toga loše po srce, ima li nešto pozitivno danas?

– Naravno, medicina je na mnogo višem nivou nego ikada. Koriste se mnogo prezicniji uređaji koji omogućavaju brzu i preciznu dijagnostiku. Kod nas u ordinaciji Limana pregledi se obavljaju na najsavremenijoj opremi, a naši pacijenti su lečeni u skladu sa poslednjim vodičima dobre kliničke prakse. To su činjenice na koje je važno obratiti pažnju, ali najvažnije je redovno se pregledati, kako bi se bolest predupredila i naše srce ostalo zdravo i pouzdano nas služilo što više godina. Takođe, pozitivna stvar je što se o ovom problemu priča danas, Naši sugrađani mogu pročitati veliki broj tekstova u blogovima na sajtu ordinacije Limana – www.limana.rs i tako se informisati u vezi prevencije i smanjenja rizika od pojave kardiovaskularnih bolesti - zaključuje naša sagovornica.

 

Oceni vest:
20
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

novosadsko porodilište lisje Spens bez struje bebe štrand servisne informacije Elektrodistribucija Novi Sad raspored sahrana i ispraćaja havarija na vodovodu sahrane almaško groblje betanija sahrane novi sad jkp lisje isključenje vode opens 2019 radosne vesti raspored sahrana novi sad novorođenčad horoskop gradsko groblje servisne informacije novi sad elektrovojvodina bez vode isključenja struje JKP Vodovod i kanalizacija opens distrikt policija grad novi sad