Dr Slobodan Krnjetin, FTN: Slama se ponovo vraća u savremenu gradnju kao izvanredan građevinski materijal

Dr Slobodan Krnjetin, FTN: Slama se ponovo vraća u savremenu gradnju kao izvanredan građevinski materijal

Pred manifestaciju "Evropska noć istraživača 2018" razgovaramo s profesorom na Fakutetu tehničkih nauka u Novom Sadu i članom istraživačkog tima za EKO gradnju.

- Slama je materijal koji se dugi niz godina koristio u građevinarstvu, a i danas sve više dobija na popularnosti. Iako neki osporavaju njene kvalitete, tvrdeći da je leglo insekata, lako zapaljiva i da nije dovoljno stabilna, testovi su pokazali drugačije. Od nje se prave kompletni zidovi – objašnjava dr Slobodan Krnjetin.
 


Zahvaljujući činjenici da se sve više i više oslanjamo na tehnološka dostignuća, kompleksnost sveta u kojem živimo dramatično je veća u poslednjih nekoliko decenija, a samim tim i složenost izazova i problema sa kojima se susrećemo. Na koji način prilazite rešavanju ovakvih problema u svojim istraživanjima?

- Iako je poslednje decenije u svetu počelo intenzivno proučavanje altenrativnih građevinskih tehnologija i materijala kojima bi se poravio kvalitet naših građevinskih objekata i njihov uticaj na životnu sredinu, veoma je važan jedan novi pristup u ovoj oblasti, a koji je dobio u teoriji naziv PERMAKULTURA.

Permakultura, ili permanentna (agro) kultura je zajednički život ljudi i prirode, koji na održivi način osigurava hranu, energiju, krov nad glavom i ostale potrebe uz minimalan trud i bez iscrpljivanja zemlje. (Za prvi zabeleženi model permakulture u modernoj praksi, kao sistemske metode, zaslužan je austrijski farmer Sepp Holzer. Metodu permakulture naučno su razvili Australijanci Bill Mollison i David Holmgren i njihovi saradnici tokom 1970-ih u seriji publikacija, koristeći reč "permakultura" izvedenu od dve reči: permanentna agrokultura.)

Permakultura je pristup projektovanju ljudskih naselja i poljoprivrednih sistema, koji za uzor koriste odnose u prirodi. Permakultura je model održivog korištenja zemljišta, a temelji se na ekološkim i biološkim načelima i često koristi obrasce koji se javljaju u prirodi, kako bi se povećala efikasnost i smanjio rad.


  

- Permakultura ima za cilj stvaranje stabilnih, proizvodnih sistema, koji služe ljudskim potrebama i skladno integriše zemlju s njemim stanovnicima. Ona obuhvata ekološki održive procese biljaka, životinja, njihovih lanaca ishrane, klimatske i vremenske cikluse. Unutar sistema permakulture rad je minimiziran, „otpad” postaje sredstvo produktivnosti i povećava prinos, a okruženje se obnavlja. Principi permakulture mogu se primeniti na bilo koje okruženje, od gustih urbanih naselja do pojedinačnih kuća, od farmi do cele regije.

Osnovni principi su: gradnja i proizvodnja pomoću čisto prirodnih materijala, briga o Planeti, briga o ljudima i pravična raspodela (Udruženje Permakultura Srbije zvanično je osnovano u Beogradu 14.04.2014. godine). Permakultura uključuje: gradjenje Eko-kuća, regeneraciju zemljišta i proizvodnju zdrave hrane, upotrebu i implementaciju alternativnih energetskih sitema, pristup zdravoj čistoj izvorskoj vodi, kao i ekonomiju i menadžment vodom, filtraciju vode i sistem navodnjavanja, sisteme reciklaže otpadnih voda i reciklažu otpada.


Interesantano je da slama kao građevinski materijal ponovo dobija na popularnosti. Zašto je u prošlosti bila napuštena kao opcija i zahvaljujući čemu se ponovo vraća u upotrebu?

- Slama kao material za građenje je poznat veoma davno, a prve kuće su izgrađene od balirane slame krajem 19. veka u Nebraski, gde je su radnici na žitnim poljima, kada je pronađen prvi kombajn, blokove balirane slame upotrebili za izgradnju svojih domova. Od tada tehnika građenja ovim materijalom se razvijala širom sveta, ali kod nas znatno sporije. Jedan od razloga su neke ukorenjene predrasude o ovom materijalu: da će te kuće da odnese vetar, da će lako da izgore i da će ih nastaniti miševi. To su samo zablude, posledice ne poznavanja tehnologije gradnje i samog materijala. (na primer, zidovi od balirane slame obostrano malterisani imaju klasu otpornosti prema požaru F120 prema NFPA standardima). Ponovo se vraća u savremenu gradnju kao izvanredan građevinski material zbog svojih dokazanih prednosti: odličan termo izolator, odličan zvučni izolator, zdrav prirodan material, zadovoljava sve ekološke kriterijume, obnovljiv, jednostavan za samogradnju, obezbeđuje najvišu seizmičku bezbednost ukućanima, najjeftiniji građevinski material, izuzetno trajan (slama se vekovima koristi kao izolacioni materijal, a neposredni dokazi pronađeni na arheološkim lokalitetima pokazuju da, u optimalnim uslovima, njen vek trajanja može premašiti i nekoliko hiljada godina. Tragovi slame u Egipatskim piramidama potvrđuju ovu tezu - slama je nalažena u savršeno očuvanom stanju u unutrašnjosti grobnica – dakle, na suvom ona se ne raspada (pozitivna iskustva su i naši karatavani). Shodno tome, balirana slama korišćena u gradnji objekata može trajati u period od tri nedelje do devet hiljada godina, zavisno od načina na koji se radi i održava.)


Koji drugi eko trendovi su aktuelni?

- Trenutno najaktuelniji EKO pravci u graditeljstvu jesu građenje prirodnim materijalima: baliranom slamom i nepečenom stabilizovanom zemljom, kao i izgradnja samogrejnih pasivnih solarnih kuća – solarnih zemunica, koje smo i mi među prvima u svetu izgradili u blizini Novog Sada po ideji Veljka Milkovića.


Na koji način očekujete da će vaša istraživanja u narednih 5 do 10 godina promeniti život običnog čoveka?

- U narednih 5 do 10 godina u životu običnog čoveka sve veći značaj će imati ušteda energije, koje nema dovoljno i koja će biti sve skuplja (sadašnja cena struje koje mi plaćamo preko računa nisu realne, to je socijalna kategorija, dok je realna – stvarna proizvodna cena višestruko veća, sa trendom da će biti još skuplja). Zbog toga će u skoroj budućnosti izgradnja jeftinijim, a energetski efikasnijim materijalima kao što je slama, biti neminovna. Trenutna cena slame u našim krajevima iznosi tri bale za jedN EVRO. Ako se uzme u obzir da sa TRI bale dobijamo 1 m2 visokoizolovanog fasadnog zida, upoređujući to sa klasičnom gradnjom od opeke, pri kojoj se još mora koristiti i dodatna termoizolacija, finansijska opravdanost balirane slame je očigledna.


- Takođe, zbog specifične tehnologije građenja, ljudi bez ili sa vrlo malo građevinskog iskustva mogu učestvovati u dizajniranju i izgradnji objekta, te se na taj način mogu značajno redukovati troškovi vezani za radnu snagu. Najznačajnija ušteda kod ovakvih objekata je dugoročno smanjenje troškova vezanih za grejanje – izvanredna termoizolaciona svojstva slame. Troškovi grejanja se mogu smanjiti za 75% u poređenju sa troškovima kod klasične gradnje. Zbog navedenog, uštede nastaju kroz čitav životni vek kuće. U pogledu nosivosti može da se koristiti za građenje dvospratnih kuća.

Oceni vest:
1
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Petar Medić

    pre 107 dana i 11 sati

    Iako pišem komentar godinu kasnije , uv r k je interesantan. Pored ovoga što se radi mada bi trebalo mno h o više. Gledajući razne emi sd ije na satelitskim kan s lima sve se više gradi po americi van gradova sa baliranom slamom. Gradnja efikasna, ekološka , laka za izgradnju uz pomoć ljudi koji znaju tehniku gradnje zbog same drvene konstrukcije.. ovo rešenje se mogu upotrebiti svagde po svetu. Treba osmi par varijanata I tako ih graditi... Raznim predavanjima predočiti zn a čaj gradnje baliranom slamom.
    Ovih dana ću nabaviti Vašu knjigu

    Oceni komentar:
    0
    0
crna hronika horoskop novosadska policija novosadsko porodilište servisne informacije novi sad elektrovojvodina isključenja struje Vreme u Novom Sadu dnevni horoskop isključenje vode Elektrodistribucija Novi Sad sremski karlovci novosađani raspored sahrana i ispraćaja Republički hidrometeorološki zavod servisne informacije sahrane novi sad Isključenje struje RHMZ raspored sahrana novi sad gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević jkp lisje horoskopski znaci bebe betanija klinika za ginekologiju i akušerstvo JKP Vodovod i kanalizacija bez vode novorođenčad mup novi sad