Dr Vladimir Stojanović i dr Aleksandra Dragin: "Kultura na dlanu" ruši barijere i povezuje Novi Sad i Segedin

Dr Vladimir Stojanović i dr Aleksandra Dragin: "Kultura na dlanu" ruši barijere i povezuje Novi Sad i Segedin

U susret manifestaciji "Evropska noć istraživača 2019", koja će se u našem gradu održati 27. septembra, svakog četvrtka do tog datuma objavljujemo razgovore s našim vrednim naučnicima o temama i problemima od značaja za širu javnost.

– Povezuje ih isto geografsko podneblje Srednje Evrope, gotovo identičan kulturni i istorijski obrazac u kome su se ovi gradovi razvijali stolećima u okviru jedne zemlje i najzad neke sličnosti u mentalitetusaglasni su naši današnji sagovornici, naučnici dr Vladimir Stojanović i dr Aleksandra Dragin, redovni profesori na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu

 Zahvaljujući činjenici da se sve više i više oslanjamo na tehnološka dostignuća, kompleksnost sveta u kojem živimo dramatično je veća u poslednjih nekoliko decenija, a samim tim i složenost izazova i problema sa kojima se susrećemo. Na koji način prilazite rešavanju ovakvih problema u svojim istraživanjima?

– Tehnološka dostignuća u sferi usluga i komunikacija dovela su do fenomena koji je u geografiji poznat kao "prostorno-vremenska kompresija". To znači da je kompleksnost koju spominjete, između ostalog, olakšala i komunikaciju u današnjem svetu. Distanca u geografskom smislu ne predstavlja problem na način kako je to nekada bilo. Ipak, da nije baš uvek sve tako kako se na prvu loptu čini svedoči i naše nedovoljno poznavanje gradova i kultura u susednim i drugim državama, koje su nam tu relativno blizu. Projekat "Kultura na dlanu" je imao za cilj obaranje barijera i povezivanje različitih kultura, gradova i naroda kroz stvaranje uslova za bolju saradnju.


Spomenuli ste da projekat "Kultura na dlanu” između ostalog insistira na stvaranju uslova za bolju saradnju u oblastima kulture i turizma između Novog Sada i Segedina. Šta povezuje ta dva grada?

– Povezuje ih isto geografsko podneblje Srednje Evrope, gotovo identičan kulturni i istorijski obrazac u kome su se ovi gradovi razvijali stolećima u okviru jedne zemlje i najzad neke sličnosti u mentalitetu. Materijalno kulturno nasleđe Novog Sada i Segedina je po mnogo čemu slično i ostavlja dodatnu mogućnost u budućoj saradnji, na primer, na polju zaštite ili zajedničke prezentacije u turizmu.

Čak i onda kada se čini kao nemoguće, kultura pronađe svoje puteve


Na koji način će mladi u tim gradovima imati priliku za povezivanjem, odnosno ličnim razvojem?

– Povezivanje mladih ljudi zavisi od niza društvenih okolnosti, a one su trenutno i više nego povoljne. Mogućnosti su brojne i naš projekat je bio samo jedan od primera kako je to izvodljivo kroz organizovanje zajedničkih konferencija, kulturnih događaja i publikacija koje su prezentovane u oba grada. Najzad, Segedin ima dugu tradiciju komuniciranja sa kulturnim krugovima u Vojvodini još iz vremena blokovske podele nakon Drugog svetskog rata. U jednoj debati u tom gradu smo imali priliku da čujemo da je kultura Zapada u socijalističku Mađarsku dolazila upravo preko Jugoslavije. Čak i onda kada se čini kao nemoguće, kultura pronađe svoje puteve. Nema razloga da danas, kada prepreke ne postoje, ne uradimo sve kako bismo bolje komunicirali i na polju kulture.


Na koji način očekujete da će vaš projekat u narednih pet do 10 godina promeniti prilike u povezivanju različitih naroda i kultura?

– Očekujemo, pre svega, da naš projekat bude jedna važna nit ili jedna kockica u mozaiku naše komunikacije na različitim poljima, pa tako i na polju razmene u kulturi i turizmu. Jedan ovakav projekat može da pruži doprinos. Mnogo ovakvih projekata može da promeni prilike. Zato očekujemo da ćemo saradnju nastaviti i u budućnosti.

Šta nas sve očekuje na "Evropskoj noći istraživača 2019", koja će se u Novom Sadu održati 27. septembra, pročitajte OVDE.

Oceni vest:
4
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan