DR ŽELJKO BIBIĆ: Širi se epidemija anksioznosti, a evo šta Novosađane najčešće mori

DR ŽELJKO BIBIĆ: Širi se epidemija anksioznosti, a evo šta Novosađane najčešće mori

"Šta ako se razbolim", "Šta ako dobijem otkaz", "Šta ako me budu ismevali", "Šta ako ne dobijem posao", "Šta ako misle da sam debela" – misli su koje mogu da nas preokupiraju. Opet, dosta naših sugrađana se plaši pauka, pojedini se boje lifta, a neki visine, uspeha i neuspeha i sve su to normalne pojave zbog kojih sugrađani strepe u granicama normale.

Međutim, kada ovakve misli postanu učestale i kada zbog njih počne da se javlja neopravdani i nerealan strah, a zabrinutost sve više raste i počinje da remeti dnevnu rutinu i ljudi ne mogu da funkcionišu, vreme je da se obratimo psihijatru ili psihoterapeutu. 

Ukoliko se na vreme ne započne lečenje, anksioznost prerasta u anksiozni poremećaj ili depresiju. Dosadašnji napori stručnjaka da se pronađe univerzalno i jednostavno rešenje nisu dali zadovoljavajuće rezultate. Epidemija anksioznosti se i dalje širi i zato ljudi često, i kada požele, ne znaju kome da se obrate za pomoć. Tada su obično u dilemi da li bi trebalo da odu kod psihijatra ili, ipak, treba da posete psihoterapeuta. 


Na ovu temu razgovarali smo sa dr
Željkom Bibićem novosadskim psihijatrom, psihoanalitički orijentisanim terapeutom – grupnim analitičarom, predsednikom Sekcije za psihoterapiju Društva lekara Vojvodine i Udruženja grupnih analitičara Vojvodine. Dr Bibić kaže da postoji veliki broj raznih psihoterapijskih škola koje se razlikuju u metodama lečenja. Psihijatri se bave dijagnostikovanjem i propisivanjem lekova što apsolutno daje dobre rezultate, dok prihoterapeut, kroz razgovor s pacijentom, saznaje sve o njegovoj ličnosti i na taj način otkriva suštinu problema. 

– Psihoterapeuta zanima da ide u dubinu da otkrije uzrok bolesti – zašto je neko usamljen, zašto se oseća odbačeno ili ima napade panike. S druge strane, psihoterapija koja se oslanja na psihoanalizu ima u fokusu razumevanja misli i osećanja, prošlosti i sadašnjosti, raznih fantazija, želja, a koji su povezani sa duševnom patnjom i raznim simptomima – priča dr Željko Bibić. 

U stvari, psihoterapija se zasniva na činjenici da ljudi uglavnom nisu svesni svojih misli, motiva i osećanja, a sve to snažno utiče na kvalitet života. Drugim rečima, u tim situacijama osobe nemaju kontrolu nad sopstvenim emocijama. 

Psihoterapija se zasniva na činjenici da ljudi uglavnom nisu svesni svojih misli, motiva i osećanja, a sve to snažno utiče na kvalitet života


– Svaka osoba
ponekad oseća nemir, strepnju, brigu ili straha i ovo je normalna, svakodnevna emocija. Ljudi mogu ovako da se osećaju kada se suoče sa problemima na poslu, pre polaganja ispita, prilikom donošenja važnih odluka. Međutim, anksiozni poremećaji su drugačiji od normalne zabrinutosti i vrlo je važno prepoznati ih na vreme kako bi se što pre počelo sa psihoterapijom. Naime, kada je u pitanju anksioznost, najčešće je reč o grupi smetnji koje onemogućavaju osobu da se bori sa životnim, svakodnevnim teškoćama i problemima – objašnjava dr Bibić. 

Za osobe koji pate od ansksioznosti, strah i briga su konstantni, neprekidni, preplavljujući, a ovo stanje ih parališe i dovodi u situaciju bespomoćnosti. Usled anksioznosti dolazi i do opadanja produktivnosti i kreativnosti, najčešće se tada javlja i niži nivo energije, što svakako utiče i na kvalitet života. Prema rečima dr Bibića, karakteristični simptomi su konstantan i nerealan strah, napetost, nesanica, vlažni, hladni, utrnuli dlanovi i stopala, ponekad i ubrzano disanje, preskakanje srca, suva usta, mučnina, napeti mišići vrata, ramena i leđa, vrtoglavica, preznojavanje. U ovakvim situacijama, mnogi građani, umesto da potraže stručnu pomoć, uzimaju sedative i antidepresive na svoju ruku i na taj način pogoršavaju svoje zdravstveno stanje. 


Ipak, da psihoterapija nije bauk, govori i podatak da se
danas sve više sugrađana opredeljuje za ovaj vid terapije koji ima veliku vrednost. 

– Psihoterapiju je teško opisati rečima, zapravo to bi se moglo najtačnije nazvati lečenjem razgovorom odnosno odnosom sa terapeutom koji se razlikuje od bilo kog drugog odnosa u našem socijalnom životu. Popularno je najbolje opisuje Irvin Jalom u svojim delima. Psihoterapija pomaže da se ljudi suoče sa svojim nesvesnim sećanjima i osećanjima, a da kasnije kroz razgovore sa psihoterapeutom počinju da razumeju na koje sve to načine utiču na njihove živote. Kroz psihoterapiju se spoznaju prepreke koje nas sprečavaju da se menjamo. Razgovori sa psihoterapeutom pomažu da se oslobodimo tereta prethodnog iskustva kako bi živeli potpunije i slobodno u sadašnjosti – navodi dr Bibić.


Psihoanalitičke terapije se baziraju na tzv. psihoanalitički orijentisanom setingu koji podrazumeva jednu do dve 45-minutne seanse licem u lice uživo, ili danas, u doba kovida, putem skajpa i drugih platformi. Terapija skajpom čak ima i svoje prednosti jer je dostupnija ljudima koji žive u manjim mestima ili u inostranstvu.

Oceni vest:
28
3

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Uspešno iskoristih karaktere

    pre 203 dana i 20 sati

    Davne 1982-ge godine sam imao ozbiljan pokušaj samoubistva, koji se izjalovio voljom posebnih sila.Tad sam uvideo da ne možeš da odeš kada i kako ti hoćeš.
    Jednako sam uvideo koliko je psihologija kvazi nauka.Na obaveznoj poseti bolničkom psihijatru, izleči me u dve reči, zauzet posetom prijatelja s kojim je pio kafu.
    Dakle,nebitna je diploma i kvazinauka.Ako ne postoji iza toga čovek koji želi da pomogne i razume.
    Ovaj čovek je nesumnjivo u pravu. Ljudima sada dominira strah, instrument vlasti.

    Oceni komentar:
    0
    15