Dragana Arsić, ekološka aktivistkinja: Komercijalna seča drveća na Fruškoj gori mora da postane prošlost

Površina Nacionalnog parka "Fruška gora" je oko 26.000 hektara. Od toga je 6.000 ha vlasništvo Eparhije Sremske, svega 300 hektara su šume malih privatnih vlasnika, a ostalo je u državnom vlasništvu kojim upravlja JP "Nacionalni park Fruška gora". Prema njihovim podacima nadležni su za 6 miliona kubnih metara šume i stava su da "šumama gazduju racionalno u cilju poboljšanja zaštite, strukturne izgrađenosti, porekla, ekološke stabilnosti, zdravstvenog stanja. Ujedno teže da uz trajno očuvanje, zaštitu i unapređenje te racionalno, multifunkcionalno i održivo korišćenje stvarno (zatečeno) stanje prevodi ka optimalnom funkcionalnom stanju šuma".

Međutim, stabla se u Nacionalnom parku besomučno seku, ljubitelji prirode svakodnevno objavljuju fotografije o nestanku šuma, ali izgleda da ni to nije zadovoljilo "glad" pojedinaca, pa su sad na delu nezakonite radnje u vidu radova, betoniranja, ograđivanja…gradilište usred šume. Što su građevinske mašine bučnije, ekološki aktivisti su sve glasniji u borbi da sačuvaju izvor života svima nama. Razgovaramo sa Draganom Arsić iz pokreta "Odbranimo šume Fruške gore". 

− Govorimo o nacionalnom parku, zaštićenom području koje je regulisano Zakonom o nacionalnim parkovima i Zakonom o zaštiti prirode. Jasno je da JP "Nacionalni park Fruška gora" ne obavlja svoju osnovnu delatnost, a to je očuvanje i unapređenje biodiverziteta, ekološki značajnih područja, staništa i populacije divlje flore i faune… Gazdovanje šumama je njihova sporedna delatnost, a u praksi imamo obrnutu situaciju. Model održivog gazdovanja šumama je postao u praksi šumarsko-komercijalni model upravljanja celim nacionalnim parkom, što je dovelo do toga da se poslednjih desetak godina šume Fruške gore seku kao da su u pitanju privredne šume, a ne šume zaštićenog područja prirode. Oni imaju obavezu da rade monitoring staništa, zaštićenih vrsta i godišnje izveštavaju Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, a to ne čine sigurno poslednjih 10 godina. Toleriše im se kršenje zakona, pa zapravo imaju funkciju drvno-prerađivačke industrije zarad samofinansiranja 139 zaposlenih. Jedino ima smisla da se rade sanitarne seče. Međutim, dosadašnjim načinom upravljanja iza sebe su ostavili nebrojene ogoljene padine na kojima sad imamo šikare i invazivno rastinje, a ne prirodno obnovljene šume iz semena – objasnila je Dragana.

Stoga je u avgustu pokret predao Ministarstvu zaštite životne sredine peticiju sa 13.000 potpisa da se zaustavi seča šuma u celoj Vojvodini. Oni ne vide nijedan argument zašto se ne bi uveo moratorijum na seču za Frušku goru kad se zna da je Vojvodina pre pet godina imala 7,5% pošumljenosti uz tendenciju pada, iako je pre nekoliko godina Pokrajinska vlada donela strategiju o povećanju na 14% do 2020. godine.

Iz Nacionalnog parka su nam odgovorili da mesečno za plate zaposlenih odlazi 12 miliona dinara, što je na godišnjem nivou 164 miliona. S druge strane, od seče drva su u 2018. godini prihodovali više od 241 milion dinara, a lane je ta cifra iznosila 200.310.000 dinara. Njihova računica pokazuje da su za te dve godine posekli 95,5 hiljada kubnih metara drvne mase, a plan za 2020. godinu predviđa seču 53.539 metara kubnih. Prema Draganinim rečima, grubo gledano, za ovu godinu planiraju da poseku oko 20.000 stabala.  

− Izmene Zakona o nacionalnim parkovima su neophodne i to da se zabrani komercijalna seča šuma. To sigurno neće ići lako jer je reč o "žilavim", šumarskim i drvno-prerađivačkim interesima. Stoga očekujemo da Pokrajinski zavod za zaštitu prirode bude naš partner, jer po službenoj dužnosti obavljaju nadzor nad radom Nacionalnog parka. Upravljanje Fruškom gorom se mora prilagoditi opštem interesu jer je ona javno dobro. Stručni menadžment, racionalno dimenzionisan broj zaposlenih, traženje novih izvora finansiranja preko pružanja ekoloških turističkih usluga, sportsko-rekreativnih, naučno-istraživačkih programa, sve su to mogućnosti koje treba da donese nova strategija razvoja, a samofinansiranje preko seče šuma u zaštićenom području prirode bi trebalo što pre da postane prošlost – rekla je naša sagovornica.   

Zbog svog aktivizma Dragana je nedavno doživela da je neki "tajni" portal targetira, pa je čak i na Fejsbuku pravljenja stranica protiv nje. Ona smatra da je to zbog slučaja "Kesten", gde su ukazali da investitor nesmetano izvodi nezakonite radnje na najlepšem vidikovcu Fruške gore i podneli prijavu početkom juna. Inspekcija je ustanovila da postoji niz propusta, ali krajnjeg epiloga još nema.

− Sa slučajem "Kesten" mi smo razotkrili jedan uhodan model investitorskih napada na prirodna dobra u kojem su interesno umreženi mnogi subjekti u lokalnim partijsko-institucionalnim strukturama vlasti koje izdaju građevinske dozvole i uslove zaštite prirode za raznorazne izgradnje u privatnom interesu, a na uštrb javnog. Kesten je školski primer klijentelističkog odnosa institucija prema investitorima i slika države koja umesto da štiti javni interes i javno dobro, štiti interes investitora, kapitala i dobrog finansijera partije. Napad na mene nije iznenađujuć jer su tome izložena sva ekološka udruženja, jer ne ćute na sve devijacije stvarnosti u kojoj živimo, a posledica su zarobljene države od strane raznih interesnih grupacija povezanih sa vladajućom strankom, institucijama i donosiocima odluka na svim nivoima. Ovakvi napadi ogoljuju činjenicu da su protivnici građanskog ekološkog aktivizma nemoćni čim pribegavaju ovakvim perfidnim blaćenjima i notornim lažima – zaključila je Dragana Arsić.

"POSEČEN" I SAJT NACIONALNOG PARKA: Zanimljivo je da u odeljku "Šumarstvo" na sajtu JP "Nacionalni park Fruška gora" – nema ništa. U tom javnom preduzeću su nam odgovorili da će sadržaj biti postavljen u najskorijem roku i da su sad nedostupni zbog izrade novog sajta. Interesantno je da je samo ovaj odeljak bio prazan. U međuvremenu je nestao i ceo sajt www.npfruskagora.co.rs.