DRUGI PIŠU: Kako žive Novosađani na privremenom radu u Slovačkoj

DRUGI PIŠU: Kako žive Novosađani na privremenom radu u Slovačkoj

Naša mlada sugrađanka odlučila je, poput mnogih svojih vršnjaka, da stavi sebe na test i potraži posao u inostranoj kompaniji.

Ivana Popnovakov (20) završila je Srednju hemijsku školu u Novom Sadu, odsek farmaceut. U razgovoru za portal Dotkom, ova rođena Novosađanka priča o iskustvima koja je stekla živeći i radeći u jednoj od zemalja članica EU – Slovačkoj.

Koji su bili razlozi da potražiš posao u inostranstvu?

- Sve je krenulo od priča koje sam slušala, da se "preko" mogu zaraditi pristojne pare. Trenutno je aktuelna Slovačka. Tako sam i otišla, preko agencije "Largo Plus doo." iz Novog Sada. Prvo sam se malo raspitala, zatim otišla na intervju, dala podatke, odgovorila na neke njihove upitnike – "kada bi želela da ideš?“ i sl. Odlučila sam se za septembar, oni su me kasnije pozvali da pitaju da li bi išla, i to je bilo to.

Šta je od dokumentacije potrebno doneti uz prijavu za posao?

- Potreban je važeći pasoš, lična karta, a za muškarce i potvrda da  nisu osuđivani, niti krivično gonjeni.  Takođe, potrebni su rezultati sa testiranja krvi na hepatitis ili, ako si dobrovoljni davalac krvi, kopija knjižice iz Zavoda za transfuziju. Redovan sam davalac, tako da sam priložila kopiju i time završila ceo "papirološki" deo.

Šta te je motivisalo da se otisneš u drugu državu i radiš neki sasvim nepoznat posao ?

- Ima više razloga. Pošto imam veliki problem sa dioptrijom, prvi razlog mi je bio da zaradim dovoljno novca kako bi sebi obezbedila operativni zahvat laserskog skidanja dioptrije. Drugi razlozi su bili da probam da se osamostalim, da vidim kako je to živeti bez roditelja i, generalno, da testiram sebe i svoje granice. Osim toga, naravno, i da vidim malo više sveta od Novog Sada! Jeste Slovačka tu u Evropi, ali opet je mnogo drugačija nego Srbija.

Ivana (u sredini) u društvu kolega s posla

S obzirom na to da vam je smeštaj obezbedia agencija, koliko ste bili zadovoljni njime?

- Nama su rekli da ne očekujemo previše. Nije to hotel sa pet zvezdica, već običan smeštaj. Ima ih raznih. Mi smo, konkretno, bili u hostelu, ali ima i većih kuća gde su svi smešteni kao velika porodica, ima hotela gde staje od dve do pet stotina ljudi. Mi smo bili u hostelu u kome je kapacitet šezdeset ljudi, a nas je bilo oko pedeset. U jednom delu smo bili mi, a u tom manjem Slovaci koji rade u samom hostelu. Rečeno nam je prvo da ćemo možda deliti kupatilo sa nekom sobom, ali nama je bilo baš dobro. Imali smo odvojeno kupatilo. Toalet u našoj sobi, malu kuhinju, mada je bila i velika, zajednička kuhinja. Svako svoj krevet… Nije to bio preveliki prostor u kom smo bili, ali taman dovoljno.

Rekla si da si otišla sa četvoro drugara iz Novog sada. Kojih još stranaca u Slovačkoj ima, a da su došli istim povodom?

- Ima, naravno, mnogo Srba, Ukrajinaca i dosta Rumuna koji tamo rade. Međutim, za razliku od njih, mi možemo zbog papira da ostanemo maksimalno tri meseca, dok je njima privilegija da rade i na duži vremenski period. Uglavnom, najviše ima naših ljudi.

Možeš li nam malo pojasniti o kakvoj vrsti posla je konkretno reč?

- U svim tim fabrikama posao se radi po etapama, sve su to delovi za televizore. Ja sam konkretno radila u "JAS" Plastiku, lepila sam nalepnice i etikete koje idu pre finalnog stavljanja zaštite preko njih na poleđini televizora. Posao kao posao je monoton, mene pomalo i zaglupljuje, kao da je pravljen za “teletabise” i ispočetka su problem smene od po dvanaest časova, ali na njih se navikneš vrlo brzo i kroz nedelju dana više i ne osetiš kad je prošla smena. Ovde gde sam ja radila, postojale su dve smene. Od šest ujutro do šest popodne i od šest popodne do šest ujutro. Radilo se dva dana u kontinuitetu, pa dva dana imaš slobodno.

Da li je neko od tvojih kolega dobio otkaz i koji su bili razlozi?

- Uglavnom su to bili ljudi koji se nisu javljali koordinatoru da neće doći na posao taj dan, ili bi se pojavljivali pijani, pravili katastrofalne greške i uglavnom zbog toga im je pretio otkaz. Međutim, ukoliko bi i došlo do toga, agencija se trudila da tog radnika prebaci u neku drugu fabriku uz naravno opomenu i sankcije, a da pri tom ne moraju da ga vrate nazad za Srbiju. Jedino ako bi neko napravio neki težak problem…  Tu nije bilo pomoći.

STIMULACIJA RADNIKA: "Postoji bonus od sto eura mesečno, ako nijednom u mesec dana ne zakasniš u svoju smenu. Ja sam radila na početku samo to lepljenje nalepnica, ali sam kasnije predložena od strane supervizora da postanem kontrolor tog istog posla, u drugoj firmi u koju sam prešla. Jednostavno, vrlo lako sam prebacivala zadatu normu i, kada su oni to primetili, postavili su me da kontrolišem ljude koji su radili isti posao kao i ja. Posao kontrolora je u stvari pregled urađenog posla, lepljenje bar koda i overavanje svakog proizvoda. Ukoliko nešto nije u redu to bi se vraćalo nazad na ponovnu obradu, ili bi ja to ispravljala i to je to," kaže Ivana Popnovakov.

Ostatak intervjua možete pročitati na portalu Dotkom, čijim urednicima se najljubaznije zahvaljujemo na ustupljenom materijalu. 

Oceni vest:
4
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

isključenja struje Vreme u Novom Sadu bez vode vremenska prognoza elektrovojvodina isključenje vode Isključenje struje oktoberfest klinika za ginekologiju i akušerstvo novosađani betanija novorođenčad novosadsko porodilište pivo veternik OK Vojvodina Vreme u Srbiji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević telep porodilje novosadski oktoberfest bez struje hladno pivo novosadski sajam Republički hidrometeorološki zavod novosadska policija RHMZ servisne informacije novi sad JKP Vodovod i kanalizacija bebe