Država treba da podrži kreativno preduzetništvo (FOTO)

Povodom obeležavanja Dana žena, u Kulturnoj stanici "Eđšeg" je u petak održana tribina posvećena položaju i ulozi žena u kreativnim delatnostima i njihovom potencijalu u postizanju ekonomske nezavisnosti. 

Poručeno je da je ključni zadatak države da stvori adekvatan privredni ambijent, a da je preduzetništvo prilika za žensku emancipaciju. Trenutno nedostaje  sistemska pomoć onima koji su na početku razvoja sopstvenog biznisa, ali i onima koji svoje proizvode žele da plasiraju ka inostranstvu. Bez obzira na to što su političkoj javnosti puna usta o kreativnoj industriji, stvarne podrške je  malo.

Na tribini su govorile aktivistkinja i preduzetnica Marija Srdić, Milica Rašković iz Fondacije 2021 – Evropska prestonica kulture i mlade  preduzetnice Nina Blažević i Vladimira Dorčova Valtner. 

Prema podacima Privredne komore Srbije, već nekoliko godina sektor kreativnih delatnosti je među najbrže rastućim u zemlji. U ovom trenutku broji preko 30 hiljada registrovanih preduzeća u kojima je preko 115 hiljada zaposlenih. Oko 70 odsto zaposlenih u ovom sektoru ima između 25 i 44 godine, polovina ima bar visoko obrazovanje, a većinu čine žene.  

Moderatori Milica Kravić i Tamara Srijemac objasnile su prisutnima da se pod kreativnim delatnostima podrazumeva skup aktivnosti čijim proizvodima, uslugama i sadržajima vrednost daje kreativni rad utemeljen na elementima umetnosti, kulture, nauke, istraživanja, razvoja i obrazovanja. Iako se u svakoj zemlji ovaj koncept razlikuje u detaljima, generalno, obuhvata iste elemente: izdavačku delatnost, štampane medije, grafičku industriju, IT sektor i razvoj softvera, reklamnu, muzičku i filmsku industriju, dizajn, radio i televiziju, modu i stare zanate.

Vlasnica agencije Misija SMART i osnivačica "NS marketa", Marija Srdić, kazala je da kada se opredelila za kreativno preduzetništvo i ekonomiju, rešenja je potražila i u primerima iz inostranstva. Shvatila je da preduzetnici moraju kreirati svoju zajednicu i da je NS market upravo to, jer se sastoji od više stotina malih proizvođača koji pokrivaju oblast poljoprivrede, zanatstva i proizvodnje muzičkih instrumenata.

– Imam utisak da ovo jesu najzanimljiviji ljudi naše zajednice. Neki od njih su školovani umetnici, dizajneri, slikari, vajari, a neki od njih su nasledili svoje radionice od deka i baka i ponovo pokrenuli zanate koji su u njihovoj porodici već bili zamrli. Ovim kreativcima treba podrška za izlazak na međunarodnu scenu i treba im stručna podrška u fazi kada se ohrabre i zakorače u preduzetništvo. Ta faza je jako značajna i ona i dalje nema sistemsku podršku – objasnila je Srdić.

Kao vredan pomena, istakla je pokrajinski program za podršku kreativnim delatnostima koji je trenutno raspisan. Iako nisu u pitanju velike subvencije, preporučila je da zainteresovani konkurišu jer tražena dokumentacija nije komplikovana.

Ona je rekla da treba napraviti ambijent koji je podsticajan jer ovi su ljudi daleko vredniji kada stvaraju autentično, nego kada ih država gura u fabrike stranih investitora gde će raditi za minimalac. 

– Preduzetnički ambijent na ovim prostorima nije uvek ugodan za žene. U opštoj preduzetničkoj populaciji imamo jednu trećinu žena i to je solidan rezultat čak i u evropskim razmerama, ali kada dođemo do tačke ko su te žene, mi brzo zaključimo da one nisu spremne da naprave prvi korak i da se udruže sa drugima  koji su u istoj poziciji. Treba da razumemo da preduzetništvo jeste prilika za žensku emancipaciju, ali ne prilika po sebi, nego ona koja se stvara u jednom ambijentu koji generalno mora biti mnogo bolji preduzetnicima. A posebno onima koji u taj prostor teže korače – rekla je Marija Srdić.

Milica Rašković iz Fondacije 2021 – Evropska prestonica kulture, rekla je da će ta ustanova za desetak dana otvoriti konkurs za projekte (za dopunu programa) koji će trajati mesec dana. Moći će da apliciraju žene, nevladine organizacije i privrednici.

U nastavku tribine predstavile su se preduzetnice Nina Blažević i Vladimira Dorčova Valtner. Obe su u poslovne vode uplovile pre dve godine.

Nina ima radionicu "Nezaborav" za ručnu izradu proizvoda od papira i kartona. Bavi se apciklažom koja se sastoji u ponovnoj upotrebi predmeta koji su već korišćeni i kao takvi i potrošeni. Uz kreativnu i umetničku obradu stvara nove upotebne predmete sa istom ili novom namenom i funkcijom.

– Konkurisala sam za subvencije Nacionalne službe zapošljavanja. Kada sam bila na početku biznisa,  nedostajalo mi je to jedno mesto gde bih mogla otići da se informišem, a ne da lutam po institucijama. Morate istražiti i koje su institucije nadležne, a često ni tamo ne dobijete jasne odgovore. Zato je potrebna ta logistička podrška u vezi sa pravnim i ekonomskim pitanjima koja su često banalna, a opet neophodna. Svi te spremaju do tačke kada otvoriš firmu, a ne i posle toga – objašnjava Blažević.

Ona se na sajmovima na kojima učestvuje i preko interneta povezuje sa kolegama preduzetnicima.

Trenutno planira da izađe na strano tržište i da njeni brendovi budu prepoznatljivi i bliski ljudima.

Vladimira Dorčova Valtner iz Maglića se bavi preduzetničkim novinarstvom. Ima portal "Storyteller". 

Rekla je da ju je uvek nešto gušilo u redakcijama u kojima je radila i da je uvek želela drugačije profesionalno novinarstvo. Dala je otkaz u medijskoj kući u kojoj je radila i nekoliko meseci se pripremala za poslovni poduhvat.

– Odlučila sam da prihvatim izazov, da naučin nešto novo i da steknem nove veštine i znanja. U svemu tome veoma mi je važna i podrška porodice i ona nije izostala. Bilo mi je bitno da radim ono što volim i da živim od toga. Sredstva koja sam prve godine dobila od Nacionalne službe zapošljavanja su mi bile spas jer sam znala da ću moći platiti poreze i doprinose – objasnila je Vladimira.

Informacije vezane za vođenje agencije skupljala je preko interneta, ali i od poznanika kojima se obraćala i zbog motivacije.

U novinarskom poslu trenutno kroz razne radionice radi na projektima medijske pismenosti, a u poslovnom delu okrenula se ka preduzetnicama na lokalu. Preko Fejsbuk grupu drži treninge o društvenim mrežama i onlajn komunikaciji.

Obe preduzetnice su na kraju svojih izlaganja istakle da im nije žao što su otišle u preduzetničke vode. Poručile su ženama da se odvaže za poslovne poduhvate ako u svojim idejama ili proizvodima vide smisao, i da se ne obeshrabre ako biznis ne uspe, jer će se iz iskustva roditi nove  ideje. 

Organizatori tribune bili su Unija poslodavaca Vojvodine - sekcija za razvoj ženskog biznis liderstva, Misija SMART, Fondacija 021 i Kolping Srbije.

MEĐUNARODNI DAN ŽENA: Osmog marta slave se ekonomska, politička i društvena postignuća žena. Ideja se prvi put javila početkom 20. veka, u doba brze  ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog radnih uslova. Najpoznatiji protest bio je 1908. godine kada JE 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Prva međunarodna ženska konferencija održana je u Kopenhagenu 1910. godine, u organizaciji Socijalističke internacionale. Ona je ustanovila Međunarodni dan žena i to na predlog slavne nemačke socijalistkinje Klare Cetkin. Naredne godine preko million ljudi je obeležio taj datum. U predvečerje Prvog svetskog rata žene širom Evrope održale su mirne demonstracije 8. marta 1913. Posle oktobarske revolucije, taj datum je postao državni praznik. Međutim, praznik je tokom vremena u mnogim istočnim zemljama izgubio svoju ideološku osnovu i postao dan kada muškarci iskazuju ljubav i poštovanje prema partnerkama i koleginicama. Na zapadu se sve više obeležava kao Majčin dan i Valentinovo. Godina 1975. je proglašena međunarodnom borbom žene i UN su počele da obeležavaju  ovaj datum kao Međunarodni dan žena.