Ekskluzivna ispovest Novosađanina koji pred nemačkim sudom dokazuje zašto Romi beže iz Srbije

Ekskluzivna ispovest Novosađanina koji pred nemačkim sudom dokazuje zašto Romi beže iz Srbije

Ištvan Farkaš, srpski državljanin, Rom po nacionalnosti, od leta 2013. godine, kaže, “suptilno proteran” iz Novog Sada i Srbije, svoj novi život pokušava da pronađe u Nemačkoj, gde se trenutno bori za status azilanta. Ono što mu u tome predstavlja najveći problem, kako kaže, je to što nemačke vlasti Srbiju smatraju “zemljom sigurnog porekla”, što će reći zemljom u kojoj se, ako ništa drugo, ono bar “može živeti”, iako on sâm smatra da mu je pomenuti “život” u Srbiji već decenijama ugrožavan, onemogućavan i uništavan.

 

Ali krenimo redom. Ištvan Farkaš je rođen u Somboru 1962, imao je, kako kaže “relativno normalan život”, bio jedan od najboljih đaka, kako u osnovnoj, tako i u Srednjoj pedagoškoj školi, a od diplome Više pedagoške deli ga tek jedan ispit. Nakon smrti majke, sa kojom je živeo, porodična kuća se obrušila, budući da, kako veli, sebi nije mogao da nađe posao kojim bi obnovu obezbedio. Upravo u to vreme i započinju njegovi prvi beskućnički dani. Zahvaljujući činjenici da je, kako nam priča, još kao srednjoškolac i student završio nekoliko kurseva, između ostalog i novinarstvo, dobio je ponudu za posao u jednom ovdašnjem mediju, zbog čega se, sa novom nadom, preselio u Novi Sad. Nažalost, veli, to je bilo tek jedno od prvih praznih obećanja koja je dobijao tokom celog kasnijeg života. Ukratko, od preseljenja u Novi Sad, najveći deo svojih dana proveo je spavajući pod mostovima, po šupama, podrumima ili po stančićima u koje bi ga na kratko primali poznanici i rodbina.

Preživljavao je od prodaje onoga što pronađe po kontejnerima, a iz istih kontejnera se najčešće i hranio. Za sve to vreme, priča nam Ištvan, redovno se usavršavao, završavao brojne kurseve, pohađao seminare, bio aktivan u romskim i aškalijskim udruženjima, boreći se za prava svojih sunarodnika, a bio je i jedan od osnivača i ujedno predsednik Gradskog sindikata sakupljača sekundarnih sirovina. Objavio je dve knjige poezije, a jednu i preveo sa mađarskog na srpski. Nažalost, sve te aktivnosti i borba nisu bili dovoljni da mu obezbede ono što mu je bilo najpotrebnije, to jest posao, a čemu je najviše, kaže, kumovala činjenica da je Rom i da ima običaj da “galami protiv vlasti”. Nakon bezbrojnih pokušaja da ovde živi ljudskim životom, najzad je, pre dve godine, odlučio, kako rekosmo, da taj život potraži u Nemačkoj, gde trenutno “uživa” status tražioca azila.

- Ono čime sam iz Srbije maltene proteran i što me je nateralo da budem tražilac azila, ali i statusa političkog emigranta, je izostanak efektivnog i pravovremenog reagovanja organa vlasti na svaku povredu mojih ličnih prava i interesa, prava i interesa naroda kom pripadam, to jest Roma, kao i građana uopšte. Tu su i veoma česta prekoračenja ovlašćenja pripadnika istih tih vlasti, kao i tretiranje Roma kao sedamnaestorazrednih građana, te izostanak efektivnog i pravovremenog reagovanja na prečeste napade na sve oblike drugosti i negiranje da je tih napada uopšte bilo ili da su se oni desili na nacionalnoj, verskoj, jezičkoj ili rodnoj osnovi. Tome treba dodati i uticanje na rezultate izbora korumpiranjem, ucenama i pretnjama, policijske akcije bez razloga i sa nepotrebnom primenom sile, maksimalne sudske kazne za Rome, čak i za nedovoljnu ili nedokazivu krivicu, a uslovno kažnjavanje ili potpuno oslobađanje od kazne za krivična dela protiv Roma – priča za portal mojnovisad.com Ištvan Farkaš, koji trenutno pred nemačkim sudovima pokušava da dokaže da Srbija ni najmanje nije toliko “sigurna” koliko se to, gledano sa “druge strane”, može nekome učiniti.

U nemačkom gradu Balingenu, gde trenutno boravi, živi od minimalne državne pomoći kao tražilac azila. Bio bi, kako kaže, srećan kada bi tamo mogao da radi, umesto da živi “na račun građana Nemačke”, ali je svestan da je, do rešenja njegovog statusa, svaki poslovni angažman praktično nemoguć. Ipak, veli, ni tamo nije besposlen, budući da sve svoje vreme koristi za “borbu protiv kolektivne deportacije i za informisanje građana o stvarnim uzrocima zbog kojih Romi sa Balkana traže azil”. Kaže da je “hiljadu odsto siguran” da će u Nemačkoj dobiti azil, budući da poseduje dokaze da je u Srbiji izopšten, proganjan i šikaniran po bezmalo svim osnovama.

 

 

- Za sebe sam siguran, jer sam dovoljno i uporan i tvrdoglav da izborim mogućnost da kažem i pokažem to, a dovoljno rečit da znam kako to reći proverljivo, samim tim i
ubedljivo. Ali strahujem za druge Rome sa Balkana, ne zbog toga što oni nisu prošli sve što sam ja prošao, ili zbog toga što oni ne bi imali dokaza za to, već zato što, nažalost, em najčešće nisu ni dovoljno svesni šta nas u stvari zaista kolje, em nisu dovoljno prodorni i uporni da to pokažu svetu. Plaše se, jer su nas svakojako navikavali i trenirali da se plašimo. A to je možda najveća posledica tog viševekovnog terora nad nama i jedan od osnovnih i dokaza i razloga za azil. I, uz to, početni korak tihog genocida koji je uveliko u toku – veruje Farkaš.

I u Nemačkoj, kako kaže, doživljava neprijatnosti, počev od straha da će biti deportovan u “logor Srbija”, pa do neprijateljski nastrojenih pojedinaca koji s mržnjom gledaju na sve strance, a pogotovo na Rome. Ipak, pomenute neprijatnosti u Srbiji bile su, veli naš sagovornik, daleko veće i učestalije.

- U Srbiji sam mnogo puta doživljavao napade od građana zamračenih stavova, ali je mnogo gore to što sam doživljavao bezrazložna maltretiranja od, recimo, policije i ignorisanja, nereagovanja na te napade od strane onih čiji je osnovni posao da građane zaštite, a to su razne službe, funkcioneri, tužilaštvo, sudovi, ombudsman – ogorčen je Farkaš.

 

 

On dodaje da veruje da bi u Srbiji, ukoliko bi “bio primoran” da se vrati, “milijarde neosnovanih napada” na njega i ostale Rome, poput “psihičkog ugnjetavanja, fizičkih nasrtaja i kažnjavanja za neučinjeno dobile pravni i zakonski osnov”. Ovdašnji zakon, kako kaže Farkaš, “može proglasiti kriminalcem svakoga ko se i usudio da negde potraži azil”, tako da bi, veruje, takva sudbina i njega, sasvim sigurno, čekala. Ali...

- Ali, ja se ne vraćam tamo. Jer, ili ću ovde izboriti azil, ili se pozvati na svoje pravo i potrebu da to pokušam u nekoj drugoj državi, koja će imati više sluha prema stvarnim razlozima mog putešestvija – zaključuje Farkaš.

 

“Ciganštura”

Na pitanje kakvim poslom bi u Srbiji bio zadovoljan, Farkaš bez dvoumljenja odgovara:

- Bio bih zadovoljan poslom iz mojih osnovnih struka, što podrazumeva radno mesto u nastavi, kao učitelj, asistent, radioničar ili šta god, ili poslom novinara. Želim da budem tretiran kao čovek i kao strukovno sposoban ili nesposoban za nešto, a ne kao “ciganštura” koji bi mogao da radi samo nešto u vezi sa “ciganijom”, ako bi me čak i tu pustili. Ali da bi došlo da takvog tretmana, a tek posle i do mogućnosti posla, prvo bi trebalo da se iz korena izmeni trend odnosa prema onima koji su po nečemu različiti, ne samo prema Romima. Do tada, u ovakvom sistemu, sve je još uvek nemoguće.

 

Kolateralna šteta

- Na činjenicu da se Srbija u Evropi tretira kao “zemlja sigurnog porekla” gledam kao na pokušaj manipulacije javnošću, sa svih strana, jedino u cilju održavanja pozicija i funkcija, ovih u EU i u balkanskim državama. I, naravno, kao na novo uračunavanje kolateralne štete. Jer, čemu bi drugom građani Srbije, i drugih balkanskih država, i mogli služiti? Naročito ako to i nisu građani kao sav svet, već samo “ciganija”. Sa sasvim malim “c”. Toliko malim kao i mi što smo – kaže Farkaš.

 

Sa Ištvanom razgovarao Duško Domanović

 

Večito između, polubiografska noćna mora, autor Ištvan Farkaš


1.
Srbija, jun 2013.

Budiš se u tuđoj šupi, gde su te pustili da prespavaš mesec ili dva, da ne bi neko vreme morao spavati ispod mosta ili u obrušenim podrumima zgrada koje će uskoro biti sravnjene sa zemljom, kako bi na njihovom mestu bio izgrađen parking ili hotel. Tvoja kuća, u tamo nekom dalekom gradu, davno srušena, jer nisi imao novaca da kupiš pola kubika žute zemlje
da oblepiš one silne pukotine od vlage. Nisi imao novaca jer si poslednji put radio kao zamena pre više od 25 godina, na mesec dana, dok je onaj bio na godišnjem odmoru. Radio si poslednji put pre više od 25 godina, jer posle toga, gde god si poslao prijavu za posao, rekli su “dođi, baš ti nam trebaš”, ali kada si stigao odjednom je mesto bilo zauzeto. Šta ćeš, bio si previše crn, takav si rođen. A onda si, posle petnaest godina uzaludnog pokušavanja, odustao. Odustao si, i potpuno se okrenuo sakupljanju sa kontejnera, od kojeg si tih petnaest godina
preživljavao dan. A sada je to nabujalo na više od trideset godina mrcvarenja sebe po kantama. Ipak, nadao si se još, odlazio na učenje, kvalifikovanje, doedukaciju, možda ipak negde nekad dobiješ radno mesto.
A sad se budiš u tuđoj šupi sav oznojan od vreline i gladan. Juče si našao samo četvrt hleba i nekoliko krompira. Izlaziš na česmu u dvorištu, sređuješ se, oblačiš snežnobelu majicu koju ti je poznanica oprala, jer ti nemaš gde. Ideš. Ideš na tribinu u Pokrajinsku skupštinu, gde pričaju o tome da Romi dobijaju sve i svašta od države. Ideš da kažeš da to uopšte nije tako, da svedočiš o desetinama, hiljadama koji to nikada ni čuli nisu, kamoli videli. Prekjuče si to dokazivao na seminaru, prošli mesec na okruglom stolu, pre tri meseca na konferenciji za štampu, i tako godinama, decenijama. Ali niko te nije čuo, niko te nije hteo čuti. Samo su naglo završavali, te neke tribine i stolove, kao, nema više vremena, mora se ići. Ali ti ideš. Ideš i danas. Mora se. Jer to je tvoj, samo tvoj zadatak. Jer nema ko da kaže, ako i ti prećutš.
Pre nego što izađeš, pogledaš na hrpu najlonskih kesa. Ne, nećeš ni danas ići da prodaš te kablove i novine, još ih je premalo. Za ovih mesec dana, ako si sakupio tek nešto više od petnaest kila kablova i dvesta kila novina. Premalo. Ali nisi stigao više od silnih
konferencija i tribina i mitinga. Jer ko bi, ako ni ti ne bi?
Ideš. Usput ulaziš kod prijatelja, pišeš mu molbu za socijalnu pomoć. Za socijalnu pomoć na koju ti nemaš prava. Zatim prelaziš kod drugog, pišeš prijavu za sud jer su ga prekjuče napali skinhedsi. Pa usput povedeš njegovu ćerku do zabavišta, jer on mora na kontejnere, a njegova žena mora čuvati ono četvoro manjih.
Izlaziš sa tribine. Opet si im rekao sve, i opet istim, potpuno istim ljudima, kojima godinama govoriš. I opet uzalud. Oni, kao, nisu znali. Oni će, kao, smisliti već nešto. Kao i poslednjih pet godina. A nikako da smisle i urade.
Krećeš na kontejnere, možda nađeš nešto bakra, ili hrane, ili odeće na putu ka kući. Pored jednog kontejnera te napada grupa mladih, ti mirno stojiš, gledaš ih i ne mičeš. Oni iznenađeni tim, uzmiču i odlaze. Trebalo bi napisati još jednu prijavu. Ali čemu? Ni na poslednjih deset niko nije ni odgovorio. Još čekaš odgovor ombudsmana na žalbu protiv policije da ne obavlja svoj posao, jer si Rom. Ali, ni tog odgovora nema, već sedmi mesec. Ništa, nećeš ni ovu prijavu napisati. Hoćeš, ako napadnu druge, ali za sebe, čemu, kada i tako neće ništa biti od nje. Ti si samo Rom, uz to i bundžija protiv vlasti. Stižeš kući, uzimaš tricikl sa plakatima i krećeš u svakodnevnu protestnu šetnju gradom. Već treći mesec, iz dana u dan. Zaustavlja te policijska patrola, maltretiraju te, šikaniraju te, gurkaju te i smeju
se grohotom, ali znaš da ti ništa ne mogu. Ne mogu ti zabraniti da mitinguješ šetajući. Za to ne treba prijava skupa, ne treba dozvola. Ipak, onaj jedan, onaj besniji, kada shvata da ti znaš
šta, kako i dokle možeš, počne šutirati tricikl i cepati plakate sa njih. Ćutke sakupljaš, zalepiš opet selotejpom, i ideš dalje, mirno, staloženo. Da li ćeš ovo prijaviti nekome? Nećeš. Već si dva puta.
A onda srećeš prijatelja, onog trećeg. I on ti kaže da su sada, pre pola sata, bili u kući gde spavaš, tražili su tebe, a prebili vlasnika šupe i njegove ukućane, jer te nisu zatekli tamo. Bili neki ćelavi, sa čizmama. Hitaš kući, vodiš malog kod lekara, lekar ga ne prima, neka dođe za tri dana. I onda ti padne mrak na oči. Govoriš sve i svašta lekaru, on zove policiju, oni prete i pred tobom ošamare detetovu majku. Smrkava se, sad će noć. Odvedeš ljude kući, i krećeš. Ideš do svojih, koji su te zvali da ideš s njima na azil još pre dva meseca, ali ti si rekao da nećeš, tebi je ovde mesto, ti se ovde moraš izboriti sa svetom. I svaki dan si im ponavljao da oni idu, ali ti nećeš. Otvaraš vrata malenog sobička, i bez uvoda pitaš samo: “Kad polazimo?” I, kada ti kažu “za šest nedelja”, razmišljaš šta sve da nabaviš i prodaš, da bi imao za prevoz. Dobro da nisi danas prodao one kablove...

 




2.
Nemačka, avgust 2015.

Budiš se. Budiš se sav oznojen. Ne od vreline, jer ovde nije nikada prevrelo, već od noćne more. Od strepnje u snu. Od strepnje, koja se iz jave uvlači u san i tamo te dalje muči. Od dvogodišnje strepnje, koja se u poslednje dve nedelje ustostručila. Strepiš od toga da će vas,
Rome sa Balkana, poslati nazad u pakao. U Srbiju, Bosnu, Makedoniju. Da će vas poslati pre nego što uspeš da dokažeš da vi niste došli zbog gladi i hladnoće, da niste došli zbog novaca, već zbog svakodnevnog terora nacističkih grupa i države nad vama. Da vi jeste politički
progonjeni. Od one politike koja se zove manjinskom. Od zakonodavstva i sudstva. Strepiš. Ne zbog sebe, jer znaš, ti ćeš već nekako izgurati, bilo gde, naučio si na to, naučili su te silni
seminari, kvalifikacije, i život. Ne, ne strepiš za sebe, već za onih 94.000 Roma. Za 94.000 ljudi. Osoba. Duša. Koji su sada, osim toga što su Romi, postali i državni neprijatelji traženjem azila. Jer novi zakon u paklu – Srbiji tako kaže: „Svi  koji su tražili azil su
kriminalci koje Država može da osudi, kazni. Ne mora, ali može. A ako može, onda i hoće. Jer su Romi. Jer i do sada je osuđivala Rome kad god je mogla. Uprkos tome šta je svetu govorila.
Budiš se. Ideš u kupatilo, uređuješ se, pa sedaš za kompjuter. I pišeš pismo novinama, partijama, civilnim organizacijama, korisnicima društvenih mreža. Predlažeš saradnju, nudiš svojih nekoliko hiljada dokaza, tražiš podršku. A onda staneš, razmisliš. Čemu? Da li da pošalješ, kad ni na ovih stotinjak koje si ove dve godine poslao nisi dobio nijedan odgovor? Čemu poslati? Hoće li to promeniti išta za ovih 94.000 osoba? Hoće li bar usporiti njihov
novi pogrom? Strepiš da neće. Ipak šalješ. Jer možda... Jer ovo nije Srbija. I možda se ipak nađe bar neko da pročita, razmisli – i učini nešto. Bilo šta.
I čitav dan razmenjuješ poruke, pisma, deliš statuse. Otvaraš mejlove, otvaraš sajtove, tražiš, grozničavo tražiš nove adrese, nove kontakte, nove mogućnosti. I strepiš. Živiš noćnu moru. Neprekidnu. Jer sada, ni sada, kao ni pre, nisi nigde. Uvek si negde između. Večito između.
Razapet na raskrsnici prkosiš vetrovima, svađaš se sa suncem, smeješ se u lice kiši i snegu. I govoriš: “E, pa nećeš, ovaj put nećeš. Iz inata.” Ali strepiš. Večito između.

Oceni vest:
35
3

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • stanko

    pre 1331 dan i 6 sati

    gospodine sve ove reci su istinite koje ste vi izjavili u pisanoj formi da sada ja ne filozofiram sa nekim dodatnim recenicama kad u vasem izlaganju ste sve tacno i iskreno rekli nekavam na cast ono sto ste napisali i dugo ziveli

    Oceni komentar:
    4
    36
  • JASAR

    pre 1331 dan i 6 sati

    POTPUNO SE SLAZEM SA IZJAVAMA OVOG COVEKA MOG SUNARODNIKA. JER SVAKODNEVNO VIDIM KAKO DOVIKUJU NEKIM ROMIMA CIGANSTURO I POGRDNE RECI I OMALOVAZAVANJA. GLEDANJE NA NAS KAO DA NISMO LJUDI. JA ZIVIM U JEDNO SELU GDE SU SE ROMI KOLKO TOLKO IZBORILI ZA SVOJE PRAVO AL OPET SE OSECA VIDI I SUSRECEMO SA RAZNIM PREPREKAMA DA I MI BUDEMO LJUDI. JEDNA PREPIRKA NJIHOVA PRVA REC JE CIGANSTURA. E TO JE DOVELO SRBIU DO DNA MISLECI DA SU ONI NAJ DOMINANTNIJI NAROD. A ONI SU SASVIM SUPROTNO. PRIMITIVCI.

    Oceni komentar:
    7
    38
  • zika

    pre 1331 dan i 5 sati

    i ja sam c..... i nije tacno to sto prica ovaj c..... i ja zivim u tu srbiju i znam kako je nego c..... posla sada da im ne daju novac svi ce da pobegnu sami nemora da ih deportuju

    Oceni komentar:
    35
    9
  • Radisa

    pre 1331 dan i 4 sata

    Postovanje sunarodnice moj jabi tise rado pridruzijo i akoje moguce pomogao i sam sam u velikom stresu agoniji i neizvesnosti i trenutno sam azilant u pokusaju mnogo toga bih vam rekao ali ne ovim putem ziva je istina ono stoste rekli i ja mislim da imam dokaze ali se plasim da nemacke vlasti nece imati sluha za mene pa ako se posle moram vratiti u srbiju tesko mani i mojoj porodici zato cutim i trpim a sem toga nemacki jezik poznajem tek10% tako da i ono stobi rekao neumem a nemam lepa iskustva sa tumacima a ni poverenja novaca nemam za advokate itd. Itd ali moja je zivotna prica jako interesantna kako u srbiji tako i ovde pabi voleo dase licno upoznamo.ako zelite daobih vam btoj telefona .Neka nam je bog u pomoc puno srece u daljoj borbi sve najbolje.poz

    Oceni komentar:
    3
    16
  • sima

    pre 1331 dan i 2 sata

    svaka cast na hrabrost i istrajnost ovog gospodina!

    Oceni komentar:
    6
    22
  • Milica

    pre 1330 dana i 15 sati

    Иста и још гора ситуација је са српским грађанима у Србији,никаква права немамо од како смо на безалтернативном путу у европске интеграције,има ове пост петооктобарске власти да нас све раселе по светским беспућима.Једина нада за све нас је да се прекине сваки договор о путу у ЕУ и врати се суверенистичкој политици и оснажењу државе,тј.отерати са државних функција све оне који заговарају бриселске интеграције,поништити по народ погубне законе које је наметнула фашистичка ЕУ (по Србију фашистичка,себи можда и ваљају,ал нама сигурно не),довести на власт родољубе и кренути у законски обрачун са политичком мафијом која нас је ојадила толико да се нећемо опоравити у следећих пар генерација.

    Oceni komentar:
    12
    16
  • Danijela

    pre 1330 dana i 13 sati

    U potpunosti se slazem ,sve sto je covek rekao tacno je od uvek smo bili omalozavani.Nikada nismo bili tretirani,ravnopravni kao ostali ljudi u srbiji.a komentar koji je napisao zika!!!veoma glupo sa tvoje strane c....

    Oceni komentar:
    4
    14
  • Milutin

    pre 1330 dana i 13 sati

    Ne sazaljevam ovoga čoveka ni malo, jer pokušava uz pomoc lazi i patetike sa se izbori za svoju licnu korist. Isto tako ne razumem zašto se svi prave fini, Cigan nije pogrdna rec nego su se neki pametnjakovići borci za prava prodavaca magle i slicnih setili toga Romi, a cigani ko cigani vole da su u centru pažnje. Sve sto sam napisao, stojim iza toga, i pišem iz licnog iskustva. Prvi put kad su nas ucili u skoli kako su cigani Romi, prisao sam jednom od njih i rekao mu to, on me je pogledao i rekao, mi smo cigani, i to je mišljene većine njih, osim kad hoće da privuku paznju na sebe u javnosti. U firmi u kojoj radim ja, radi i par cigana, rade kao elektricari, i žive kao i svi mi. A sto se tice tog vređanja tu su ipak oni majstori zanata, i medjusobno se ne podnose iz nekog razloga, ili je to takva kultura, mozda je to za cigane sasvim normalno. A ovaj gospodin i njegova potresna priča je priča sve većeg broja gradjana Srbije, je vecim delom laz, i ne samo to, nego je otišao u Nemacku i blati zemlju u kojoj se rodio i koliko vidim svi su krivi za njegovu sudbinu osim njega. U Vojvodini manjine imaju prava veća nego mi autenticni Srbi, pouzdano znam da većina cigana žive od socialne pomoći i većina ne želi da radi, cak i kad im ponudiš da zaradi.

    Oceni komentar:
    33
    25
  • ibra

    pre 1330 dana i 8 sati

    Milutine zbog takvih kao sto si ti mi cigani koji zelimo normalan zivot nemozemo da zivimo.
    Moram priznati da gospodin istvan to preuvelicava.ukratko mi cigani nemozemo mnogo u srbiji da postignemo jer smo manjina a srbija siromasna zemlja.
    Posla nema ni za srbe.a svako vuce svoga.
    Tako da cigani treba da ucimo i ucimo pa polako.
    A milutine to sto si napisao nije tacno navescu par primera
    Trgovaca roma imas koliko hoces sa zavrsenom skolom.ja dolazim iz nisa .ima veliki broj prodavnica poput tempo metro i itd. Pa nema ni jednog ciganina u obezbedjenju po bankama i tako to ima toliko srednjoskolaca pa opet nijednog ciganina.

    Oceni komentar:
    3
    29
  • Jana

    pre 1330 dana i 25 minuta

    U nasem gradu nije tako. Moje dete se druzilo sa Cigancetom, komsijom. Vecina siromasnih ljudi ima slicne price, koje god nacionalnosti da su. Odredjeni zivotni usovi nas oblikuju, a kada je to genercijiski jos je gore. Kada se roditelji bore samo da prezive, o deci niko ne vodi brigu, nemaju kada. Tako se i ovo dete po ceo dan smucalo ulicom od jos dok je puzao. Ostave gaispred kucei niko ga i ne pogleda ceo dan. Kazu komsije tako su mu odrasi i brat i sestra (bili su vec visi razredi osnovne kada sam doslau kraj). Komsije im kupovale sladoled kada kupe svojoj deci. Dete ocigledno zeljno paznje o odrasli cesto me je opsedao da prica samnom dok se deca igraju. Iz tih prica saznala sam da uglavnom sestra i baba vodebrigu o njemu, sestra ga ucei, baba uspavljuje i mazi. Tata je nasao drugu zenu i sada je u Nemackoj, i on nece da uci jer svakako ce tata doci po njega i otice za Nemacku. Mama se preudala negde na jugu i tamo izrodia jos troje u 5 godina, ovde j troje ostavila, njega kao najmladjeg kad je imao nepune 2 . Brat cim je sazreo krenuo je u kradju biciklova sa stricem koji je ziveo sa njima. Baba odlazi u miliciju da ga vadi kad god ga uhvate. Strica je zena napustila sa cerkicom od nepune godine, izgleda da je bila imucnija od njih. Stric je ubrzo zavrsio u zatvoru zbog posedovanja droge, kradja i sl. Pa ipak kada sam pricala sa tom zenicom (zena njegovog strica), i ako je tek postala punoletna i rodila, bila je vise nego pristojna. Sestra je jedna bistra i sposobna devojka. Decak se u skoli cesto tukao i ponosio time. Pricala sam mu da to nije lepo i da ne treba da se time hvali, kao ni time da brat krade biciklove. Da je lepo to sto ga je sestra i pre prvog razreda naucila da broji do sto i sl. Tako da ima svega...A diskriminacije ima, ima je i u mnogo razvijenijim zemljama, lazu svi oni koji kazu da je nema i da ne poznaju bas nikoga ko diskriminise Rome ili po nekoj drugoj osnovi neke druge. Medju decom sa kojom su se igrali na ulici bilo je par decaka iz Beograda (dolazili su preko leta kod babe i dede), koji su kada god su mogli cuskali Cigance, najvise i uvek, mada i ostale kada kod im se ukazala prilika: i to po redu cigan, siromasni, mladji. Eh, a takvih ljudi pa i dece ima svugde, zlih, sitnih dusa.
    Cigani svakako imaju svoj mentalitet, koji Srbi teze "melju". Deru se, ne deru se svi, ali vecinom. Cim u necemu uvide i najmanji problem, a nekad i kada ga nema pokusavaju sve na viku da dobiju. U svakom narodu ima Cigana koji nikog ne diraju, nisu siromasni, imaju posao, ima ih na svim pozicijam kao i drugih. Na kraju bih zakljucila da nisu nista manje ili vise diskriminisani nego drugi. Ali cinjenica je da njihov mentalitet, i ono cemu ih uce kod kuce, omalovazava potrebu skolovanja, ohrabruje nabacivanje svemu sto nosi suknju, i generalno imaju malo nizi prag morala ili nazovimo ga drugacijim. Ovo nisu predrasude ovo je istina, ali uvek postoje i izuzetci.
    A prica koja je napisana moze biti bilo cija, i nemora biti crn da bi to doziveo. U Srbiji se gladuje. Cak i tamo gde svi odrasl clanovi porodice rade , gladuje se. Svi bismo rado trazili azil u neku razvijeniju i bogatiju zemlju. A prohodnost uz druztvenu lestvicu je uvek teska i retko je visa od jednog stpenika, tako da je nekome ko je vec odrastao u stracari izuzetno tesko da stigne mnogo vise, koje god da je nacionalnosti.

    Oceni komentar:
    6
    8
  • anaara

    pre 1329 dana i 14 sati

    e brate,bezis iz balkanskog logora u evropski logor,za koji se NADAMO (mi romi) boljem zivotu,koji u nemackoj mozemo sanjati otvorenih ociju,dok u srbiji samo u sovima-nocnim morama.
    Ja sam i sa dokazima dobio odbien zahtev za Azil,iako se to zadnje decenije obistinilo,ali kao sto si rekao ,KOLATERALNA STETA-eto to smo mi romi,ali to nije nista,idi u cesku i slovacku da vidis rome kako zive pa da puknes od muke,mada (vecina nas roma) smo i sami krivi za takav status i ovome sto nam se dogadza.

    Oceni komentar:
    0
    8
  • kiki

    pre 1328 dana i 14 sati

    u srbiji je romska populacija toliko diskriminisana da je to neizdrzivo niko od roma nema radno mosto niko u drzavne sluzbe ,ama niko pocenjivanje je do nemilosti tretiraju nas kao neljude

    Oceni komentar:
    3
    10
  • Agim saiti

    pre 1156 dana i 8 sati

    Tesko je biti intelektualac a bez posla...iako mi romi nemamo mnogo ucitelja ,nastavnika,profesor il doktora nauka..MI i dasmo tih ,pise nam se lose jersmo "c" nija sa velikom slovom, jer nismo veliki. Da nepreterujem tkava je nasa sutbina ,covjek koji pokazuje istinu ,moze samo da gubi,jer nema ko daga brani..ovo stoste iznel ,meni je jasno i tverdimdaje tako. Prosao sam i ja takvog,ponizenja da tesko sam dosa do posla. Zato stosam bio taj "c" ali boriosamse sa svima na kraju izadjem pobednik . Borise, jer nikada netreba odustati od istine..i ako ta istina kasni ,bog ceti jednog dana poslati pobedu...." UPRE ROMA UPRE AMARO DZANGLJIPA "

    Oceni komentar:
    0
    6
  • Huskic Mirhad

    pre 1156 dana i 6 sati

    Zakon se mora poštivati, ali zakon mora da poštuje nacionalne manjine i također da zapošljava na svim nivoima vlasti u svim ministarstvima da se NE donose odluke o Romima bez roma. Romske porodice teško dolaze do kupovine nekretnina jer su u pitanju nacionalizam , prodavac ne želi prodati nekretninu Romima ??? Kupuju ono kako mogu i gdje mogu da bi preživjeli. Ali to ostaje za čitav zivot. Mnogi Romi i ako rade ne vodi im se staž ili nailaze na ne su glasine sa poslodavcem, tako da ostaju u starosti bez penzije . Mladi teško preživljavanju i tako dolaze do raznih iskušenja provala ,krada i sitnih lopovluka. U najgorem slučaju dolazi do zatvora j do većih problema preživljavanja ostatka porodice. Kada se prilazi rješavanju problema onda se rješava problem stambenog rješavanja sto je velika greška ! Samo ZAPOŠLJAVANJE može da riješi problem Roma .?

    Oceni komentar:
    0
    6
  • Jasmina

    pre 1155 dana i 14 sati

    Ja zivim u naselju punom roma...i ovo sto je ovaj covek napisao je cista LAZ. Nisu problem Srbi, problem su romi. Sve bi bilo bolje za njih, da su kulturniji, i sto pre to shvate bice im bolje ma gde god das su. Pisaju, psuju deru se na glas, bacaju smece gde god stignu, slusate muziku ceo dan pa do 04h ujutru. Gde je onda tu komunalna policija da nas Srbe zastiti. Kukate samo kako ste jadni i niko vam onda nista ne moze. Mi srbi treba da izadjemo i da vas prijavimo kao naciju koja maltretira ostale. U komsiluku ima dece , bebe stari , bolesni , ljudi koji trebaju da spavaju jer rano ustaju idu na poso za razliku od vas jadne...umesto da radite i spavate kad je vreme za to vi se veselite i lose vam je. Mavazi. vi omakli muziku, ozvucite najvise sto mozete ulicu. kad to promenite tada mozete u Evropu. Nisu ni Nemci glupi. Trazite nesto a prvo trebate vi da vidite vas problem nekulture. Kraj i tacka!

    Oceni komentar:
    9
    6
  • Covek

    pre 1155 dana i 13 sati

    Sta reci a ne zaplakati.Obrazovan covek koji se hrani iz kontejnera.Ja licno smatram da Romi se uvek uzdaju u Srbiju i u Srbe,dok srpska omladina i dalje koristi cigane u svom recniku kao mera za nesto najgore,kao sto je i sam hitler i mislio o samim Romima.

    Oceni komentar:
    1
    6
  • Kalimero

    pre 1155 dana i 1 sat

    Naj veci problem su korumpirani "pomi" koji su nazlost postavljeni od strane raznih belosvetskih organizacijai od strane drzave da kao pomognu .

    Oceni komentar:
    0
    4
servisne informacije prognoza vremena isključenja struje sahrane novorođenčad dunav isključenje vode vremenska prognoza novi sad jkp lisje Republički hidrometeorološki zavod gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević raspored sahrana novi sad bez struje klinika za ginekologiju i akušerstvo novosađani JKP Gradsko zelenilo betanija bez vode servisne informacije novi sad Isključenje struje bebe RHMZ Elektrodistribucija Novi Sad gradsko groblje štrand novosadsko porodilište vremenska prognoza Vreme u Novom Sadu jkp novosadska toplana elektrovojvodina