Ekspedicija iz Srbije osvojila dva vrha Kavkaza (FOTO)

Ekspedicija iz Srbije osvojila dva vrha Kavkaza (FOTO)

Dva osvojena kavkaska vrha, Kazbek (5047) i Elbrus (5642), kao i boravak u Istanbulu tokom pokušaja vojnog puča, deo su uzbudljive priče o sedamnaestodnevnoj ekspediciji u kojoj je učestvovalo 27 građana Srbije. U organizaciji Planinarskog društva "Balkan" iz Beograda, predvođeni predsednicom kluba Milankom Arsić, u avanturu su krenuli početkom jula. Među njima se nalazio i mladi novosadski IT stručnjak Nenad Berić.

– Prešli smo 6500 kilometara do tamo i nazad, putujući kroz Bugarsku, Tursku, Gruziju i Rusiju. U grupi je bilo članova nekoliko planinarskih društava, Gorske službe spasavanja, Vodičke službe Srbije i reprezentacije visokogorstva - priča Nenad Berić, koji se ovim sportom bavi već nekoliko godina.

– Trećeg dana smo se našli u malom gruzijskom selu Stepantsminda u podnožju planine Kazbek koja je na granici između Evrope i Azije, odatle smo odmah krenuli ka istoimenom vrhu - objašnjava Nenad.

Prvi deo uspona bio je pokriven zelenim površinama i kamenjem, a u pozadini su se nazirali visoki vrhovi Kavkaza pod snegom. Preskakanjem sa stene na stenu prelazilo se preko uzanih, ali brzih potoka.  

– Kada smo stigli do glečera mule smo vratili nazad, jer one nisu mogle dalje, i od tada smo sami nosili svu opremu koja je bila teška i do 40 kilograma. Imali smo gruzijske vodiče koji su poznavali teren pošto na glečerima postoje pukotine duboke desetine metara. Pokrivene su snegom i zbog toga mogu predstavljati smrtonosnu opasnost. Popeli smo se do planinarskog doma (3667m) u kojoj je bilo struje samo jedan sat dnevno dok je radio agregat. Tu smo spavali u zajedničkim prostorijama i koristili smo vodu sa glečera. Interesantno je da se smeće redovno odnosi helikopterima tako da je okolina čista - priča Nenad Berić.

Petog dana radili su se aklimatizacioni usponi da ne bi došlo do visinske bolesti. Tada su članovi ekspedicije posetili malu pravoslavnu kapelu koja se nalazila na 3870 metara nadmorske visine. Sledećeg dana, tačno u ponoć počeo je uspon prema vrhu Kazbek.

– Išli smo u koloni, bez razgovora, uz strogu disciplinu zbog bezbednosti. Dogovor je bio ako jedan odustane da se onda vraćamo nazad svi. Zbog toga je motivacija bila velika, jer niko nije hteo da bude taj koji će odustati. Za mene, najimpresivnije je bilo svitanje na Kavkazu koje posmatraš dok se krećeš. To je jedno posebno stanje uma, kao da nisi na zemlji, ali si i dalje posvećen usponu koji je sa povratkom trajao skoro 17 sati - kaže Nenad.

Pošto je fizički veoma naporno usput se jela hrana velike energetske vrednosti kao što su čokolade, sušeno i kandirano voće, ili energetski gelovi. Koliko je opasnost prisutna, posetioce planine podsećalo je nekoliko spomen ploča,  koje su bile postavljene u pomen poginulim planinarima.

– Neposredno pred vrh međusobno smo se osigurali u navezima od po troje, pošto je poslednjih 140 metara bilo izuzetno strmo. Tu smo se oslonili na iskustvo članova Gorske službe spasavanja i Vodičke službe Srbije. Na vrhu Kazbek neki su bili umorni, drugi presrećni, a neko je samo fotografisao. Bili smo svesni da moramo nazad i da smo prepušteni sebi i ljudim oko nas - iskren je Berić.

Nakon što su se uspešno vratili nazad, gosti iz Srbije su se odmorili u domu, u povratku su posetili manastir iz 13. veka koji se nalazio na obodu planine, a sedmog dana su već putovali za Rusiju i prema vrhu Elbrus koji je bio udaljen oko 300 kilometara. Nakon 12 sati čekanja na gruzijsko – ruskoj granici i nekoliko vojnih kontrola, prilikom kojih su morali izaći iz autobusa da bi se vozilo skeniralo u potrazi za eksplozivnim sredstvom, ekspedicija iz Srbije stigla je u grad Terskol.

– Devetog dana žičarom smo se popeli na 3800 metara gde smo spavali u preuređenim dizel rezervoarima i cisternama koje su iznutra bile podeljene u nekoliko soba. Zbog jake refleksije svetla od snega temperatura na suncu je bila oko 25 stepeni celzijusa, dok bi u hladu padala i do minus pet, neki su tako izgoreli po licu - priseća se Berić.

 Kada su krenuli  ka vrhu u ponoć, u daljini se videla oluja koja besni, a ujutru je počeo da duva vetar čiji naleti su dostizali i od 70 do 80 metara na sat. Temperatura je naglo pala i bila je oko minus 20 stepeni.

– Jak vetar je podizao komadiće leda i jednoj devojci čak otkinuo derezu (kandže na planinarskim cipelama). Sećam se kako nam se brzo menjala boja kože na rukama dok smo joj pomagali da vrati opremu na sebe. Na vrhu Elbrus (5642), koji je najviši vrh Evrope napravili smo nekolio snimaka i ubrzo krenuli nazad. Bili smo svi umorni, nekima je bila potrebna i pomoć, tako da je uspon i spuštanje trajalo 19 sati. Ali na kraju svi su bili zadovoljni. Prijateljstva koja su se tada stvorila, uveren sam, opstaće zauvek - priča Berić.

Tokom samog putovanja gosti iz Srbije su imali prilike da uživaju u mnogim prirodnim lepotama ovih predela, ali i gradovima. Naravno, u sećanju će ostati urezano i to što ih je u povratku zatekla vest o pokušaju vojnog puča.

– Kada smo ušli u grad zatekli smo napuštene tenkove na ulicama i policiju koja je patrolirala sa dugim cevima. Većina nas se ipak nije uplašila, valjda zato što smo svi preživeli bombardovanje - završava Nenad Berić.

Oceni vest:
8
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan