Epidemiolog Đurić: Odgovor na pandemiju u Srbiji se pretvara u rijaliti

Epidemiolog Đurić: Odgovor na pandemiju u Srbiji se pretvara u rijaliti

Dok u Srbiji dnevno imamo blizu pet hiljada zaraženih i oko trideset preminulih od korona virusa, a lekari na izmaku snage apeluju na građane da se vakcinišu što pre, Vlada je donela nove protivepidemijske mere.

Iako ugostiteljski objekti ostaju zatvoreni, sa radom počinju kulturne ustanove, sportski centri i teretane. Čini se da je politički deo Kriznog štaba ponovo bio jači, jer je lekarski deo tražio zatvaranje većine delatnosti na četrnaest dana. 

Komentarišući situaciju, epidemiolog Predrag Đurić u izjavi za Mojnovisad.com kaže da mere usmerene na ugostiteljske objekte i tržne centre, a koje traju nekoliko dana, neće dati neke značajnije rezultate. 

Da bi se moglo govoriti o uspehu ili očekivanom uspehu protivpandemjijskih mera, one moraju biti jasno definisane, moraju da traju najmanje onoliko dugo koliko je potrebno da se postignu i održe željeni rezultati, a ti rezultati moraju da budu jasno definisani i kvantifikovani. Recimo, šta želi da se postigne određenom merom ili skupom mera, da li je to pad broja hospitalizovanih, pad broja umrlih, sniženje procenta pozitivnih testova i koliko je to recimo hospitalizovanih zbog Kovida–19 da se omogući normalno funkcionisanje zdravstvenog sistema – kaže Đurić.


U slučaju kada se mere menjaju na dnevnoj ili nedeljnoj bazi, kada traju svega nekoliko dana, a ne postoje definisani i kvantifikovani ciljevi, smatra da se može govoriti samo o prividnim, ili stihijskim merama, 

One imaju prvenstveno marketinški cilj, čime se ceo odgovor na pandemiju pretvara u rijaliti, pa niti ima govora o nekom stručnom odgovoru na pandemiju, niti se stručan komentar na takav odgovor može dati – tvrdi naš sagovornik. 

On objašnjava da je porast ili pad broja zaraženih, obolelih i preminulih rezultat kombinacije više faktora, koji uključuju i protivepidemijske mere – one individualne (nošenje maske, držanje odstojanja, izbegavanje boravka u zatvorenim prostorijama sa drugim ljudima ili na okupljanjima), kolektivnih mera koje su usmerene na smanjenje mogućnosti kontakata, vakcinacije, promene vezane za virus (npr. aktivnost novih sojeva).


U uslovima kada je procenat stanovništva zaštićen vakcinacijom još uvek mali i nedovoljan, kada je obuhvat testiranja nedovoljan, kada se kontakti ne prate, a ne može se očekivati da građani još intenzivnije sami sebe štite, veliki je značaj kolektivnih mera i teško je očekivati da će samo mere usmerene na ugostiteljske objekte i tržne centre, a koje traju nekoliko dana, dati neke značajnije rezultate – kaže Đurić. 

On takođe smatra da je neophodno imati kvalitetne podatke – a takvi nisu dostupni javnosti – da bi se dala procena daljeg kretanja broja zaraženih, obolelih i preminulih. 

Oceni vest:
22
3

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan