"Evropska noć istraživača 2019": Deset godina promocije nauke u Novom Sadu

U susret "Evropskoj noć istraživača 2019", koja će se u našem gradu održati u petak, 27. septembra, danas razgovaramo s organizatorima ove cenjene naučne manifestacije.

Manifestacija "Evropska noć istraživača" u Srbiji je prvi put organizovana u Novom Sadu 2010. godine. Tada jedini grad u zemlji usudio se da, barem na jedan dan, bude rame uz rame sa oko 250 evropskih gradova u nauci i njenim dostignućima. Taj jedinstven događaj koji se održava istog dana u celoj Evropi, pre deset godina organizovao je Fakultet tehnikih nauka, a već sledeće godine, organizaciji se priključio i Prirodno- matematički fakultet. Deset godina ovaj dvojac zajedno sa svojim istraživačima širi naučne vibracije tako da je publika sa svakim novim nastupom sve brojnija.

O svojim počecima, očekivanjima i planovima govore dvoje mladih istraživača, dugogodišnji organizatori "Evropske noći istraživača" u Novom Sadu – Vladimir Todorović sa Fakulteta tehničkih nauka i dr Tijana Prodanović, redovna profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Sa sadašnje vremenske distance možete da govorite o tome kako je bilo na početku. Šta je tada bio najveći izazov za organizaciju "Evropske noći istraživača"? A kako to danas izgleda?

Tijana: S obzirom na to da sam imala dugogodišnje iskustvo u organizaciji "Festivala nauke" u Novom Sadu, kao programskom koordinatoru, najveći izazov mi je bio kako da "Noć istraživača" postane prepoznatljiva za sebe, kao nešto što je drugačije od "Festivala nauke", a opet, kao nešto što nosi taj duh i atmosferu u kojoj se nauka predstavlja na jedan nenametljiv i zabavan način. Probali smo različite stvari i na kraju mislim da smo uspeli da nađemo dobar recept, čiji osnovni sastojci su: tema, koja je svake godine drugačija i objedinjuje ceo program i promocija samih naučnika, koje svakog septembra, već par godina unazad, naši sugrađani mogu da vide na bilbordima po gradu.

Probali smo različite stvari i, na kraju, mislim da smo uspeli da nađemo dobar recept

Vladimir: Haotično. Iako smo se znali iz drugih projekata, sa univerziteta, ovo je bio prvi projekat koji smo radili zajedno. I bio je zahtevan – motivisati naučnike da se pomere iz svoje zone komfora, da urade to u septembru (a da se pripreme tokom leta - kad je u toku raspust), da se nađe adekvatan prostor, medijski partneri, i najvažnije, zainteresuju Novosađani. No, mi nismo znali, ili bili svesni, koliki su ovi izazovi. Verovali smo u našu ideju i želeli da napravimo najbolji moguć projekat. Zasukali smo rukave i napravili prvu Noć istraživača. Današnji izazovi su drugačiji. Glavni – napraviti iskorak svake godine u dva ključna pravca – bolja organizacija i novi sadržaji!

"Evropska noć istraživača" je omogućila da se na jedan dan naučnici, ali i njihovi radovi približe široj javnosti na jedan specifičan način. Šta je osnovni cilj ovog evropskog događaja?

Tijana: Osnovni cilj je baš to – da jedan dan u godini naučnici iznesu svoju nauku iz svojih laboratorija i institucija, negde gde možda ne biste očekivali da sretnete nauku, negde gde se svi osećaju opušteno. Na taj način mi pokušavamo ljudima da kažemo – Hej, mi smo kao i vi, obični ljudi, sa hobijima, problemima, radostima, strahovima, ali sa možda malo neobičnijim idejama.

Vladimir: Pokazati da su istraživači normalni ljudi – ne introvertni "štreberi" – i da je baviti se naukom i istraživanjem cool. Ovo je glavna tema u celoj Evropi i razlog zašto postoji ovaj projekat više od decenije. U svakoj zemlji je ovaj zadatak pomalo specifičan. Neke se trude da ubede ljude da ne pobegnu u industriju, koja plaća više, dok druge teže da zadrže mlade u svojoj zemlji, bez obzira na to što se u drugoj državi nauka više vrednuje.

Hej, mi smo kao i vi, obični ljudi, sa hobijima, problemima, radostima, strahovima – ali sa možda malo neobičnijim idejama

Na prvi utisak reklo bi se da je reč o jednoj zabavnoj manifestaciji. Međutim, tokom godina ste pokazali da su u pitanju vrlo ozbiljni eksperimenti, predavanja, aktivnosti koji povezuju nauku i naše živote. Šta bismo morali da naučimo na ovakvim događajima?

Tijana: Učimo da nauka nije strašna i da je svuda oko nas i u našim životima. Nauka često deluje apstraktno i daleko, a to je zato što nažalost mi, naučnici i nastavnici, često ne uspevamo da pokažemo tu vezu između svakodnevnog života i jednačina na papiru. "Noć istraživača" to pokušava da promeni.

Vladimir: Manifestacija mora biti zabavna – moramo doći do najšire populacije da bismo ih zainteresovali za nauku i poziv naučnika. To je zadatak jer razvoj svake zemlje danas zavisi od sposobnosti te zemlje da kreira novo znanje i tehnologije, da pomoću njih rešava probleme pretvarajući ih u inovacije. To je mesto gde nam nauka, naučnici i naučni pristup najviše mogu pomoći. Istovremeno, da bismo bili zanimljivi i atraktivni različitim starosnim i interesnim grupama, moramo razvijati različite programe. Ono što je interesantno osnovcima, nije studentima, ono što je studentima, nije ljudima u četrdesetim. Zato smo razvili nekoliko "slojeva" u našem programu – u smislu sadržaja, prostora i vremena. Imamo atraktivne eksperimente koje treba da probude želju za naukom kod dece i naučne diskusije (i predavanja) koje se bave najinteresantjiim temama, ali i pub kviz u čijem fokusu je nauka. Ili koncert benda u kom sviraju naučnici.  

Koliko su Novosađani spremni za nova saznanja? Koliko su radoznali?

Tijana: Svi su spremni za nova saznanja i svi su radoznali, ne samo Novosađani. Interesantno je što se ljudi toliko plaše nauke, fizike pogotovo, što mene kao fizičara lično veoma pogađa. S druge strane, često im baš ti eksperimenti i demonstracije koji pokazuju neke fenomene iz fizike, budu baš najinteresantniji.

Vladimir: Novosađani, kao i Nišlije, Leskovčani, Subotičani, kao stanovnici drugih gradova širom Srbije su zainteresovani za nauku, i događaje koji promovišu nauku. To pokazuju brojevi posetilaca Noći istraživača, koji konstantno rastu. Ovaj interes je uslovljen i malim brojem događaja i nedostatkom mesta specijalizovanih za to. Nama nedostaje muzej nauke, nama nedostaju bolje opremljene laboratorije u osnovnim i srednjim školama, i bolje motivisani i obučeni nastavnici hemije, biologije, fizike koji će smišljati eksperimente i činti ih zanimljivim. Nama takođe dolazi potpuno nova generacija – internet generacija (digital natives) koja svoje okruženje posmatra kroz digitalne instrumente i koji očekuju i da događaji koje posećuju budu tako osmišljeni da se interakcija nastavlja, lako deli i prenosi u virtuelnu realnost.

Zašto je važno da se povezujemo sa naukom?

Tijana: Zato što ona jeste u osnovi svega što koristimo i srećemo u životu. I zato što nas uči da razmišljamo, da analiziramo, da sagledavamo i fenomene i život na jedan kritički i otvoren način. Nauka nas ne uči samo o svetu oko nas već i o životu.

Vladimir: Ako nećemo da budemo kolonija, moramo biti sposobni da kreiramo i prihvatamo novo znanje, da ga stavljamo u funkciju. Tu sposobnost je nemoguće razviti bez bavljenja naukom i dobrog obrazovnog sistema. Ko odluči da štedi na nauci i obrazovanju, nema šansi za uspešan privredni razvoj.

Ko odluči da štedi na nauci i obrazovanju, nema šansi za uspešan privredni razvoj

Da li je utrošena energija oko organizacije Evropske noći istraživača proporcijonalna očekivanjima? Ili je jednostavno nemoguće iscrpeti energiju naučnika i ono što oni imaju da (po)kažu?

Tijana: Ne znam da li je baš proporcionalna očekivanjima, jer nikad ne krećem sa tim motivom, koliko sa ogromnom željom da nešto uradim i promenim, ali definitivno je uložena energija mnogo manja od one koju dobijem, kad u samoj Noći vidim svu tu decu, sve posetioce kako uživaju u "naučnom događaju". Ove godine smo se čak odlučili da još više energije potrošimo, te smo povodom jubileja pripremili i jednu knjigu eksperimenata – "Mali eksperimenti za veliku decu", koja će biti svima dostupna i koja sadrži uputstva za najzanimljivije eksperimente izvedene proteklih 10 godina i koje svako može probati kod kuće.

Vladimir: Huh.. rekao bih da se često uloženo vraćalo višestruko. U zadovoljstvu što smo nešto postigli, mrežu koju smo kreirali, ljude koje smo povezali, decu koju smo zainteresovali. Ako vam kažem da smo u aplikaciji za prvu "Noć istraživača" – koja je bila organizovana u Zapadnom holu Spensa – planirali za 1.500 do 2.000 ljudi a da je došlo 5 puta više, onda možete zamisliti naše oduševljenje.

Planovi za budućnost?

Tijana: Priređivati ovakve manifestacije još češće i kvalitetnije, jer želja, interesovanje i radoznalost publike zaista postoji.

Vladimir: Novi sadržaji, bolja organizacija, više lokacija.

Zanimljivosti

Tijana: Ako bi se svi posetioci "Noći istraživača" u ovih 10 godina poređali u kolonu, ona bi bila dugačka kao i put od Novog Sada do Niša

Vladimir: Najveću pažnju posetilaca na manifestaciji privlače susreti sa naučnicima u okviru programa "Kafa sa naučnicima". To pokazuje da smo i dalje radoznali i željni znanja.