"FESTIVAL ULIČNIH SVIRAČA": Prilika da zajedno gradimo grad u kom živimo

"FESTIVAL ULIČNIH SVIRAČA": Prilika da zajedno gradimo grad u kom živimo

Pred osamnaesto izdanje, Direktorka festivala upoznaje nas sa istorijom i najatraktivnijim momentima ove popularne gradske manifestacije.

Uz spektakularan koncert španskog pijaniste i performera Davida Morena, "Festival uličnih svirača" počinje u četvrtak, 30. avgusta, u 21 sat  ispred Beogradske kapije u Petrovaradinu, i trajaće do 1. septembra. Pre toga, uslediće tradicionalna povorka građana i učesnika festivala ulicama Novog Sada – od Trga slobode do podgrađa Petrovaradinske tvrđave – najavljujući tako početak još jednog trodnevnog okupljanja ljubitelja ulične umetnosti.

A kako je bilo na početku, te zašto je program izmešten iz centra grada u Podgrađe, koji su učesnici ostavili najjači utisak do sad i koji su dalji planovi organizatora, razgovarali smo sa direktorkom "Festivala uličnih svirača" Natali Beljanski Popović.



Kada je nastao "Festival uličnih svirača"?

- Prvi "Festival uličnih svirača" održan je 2001. godine u centru Novog Sada, iako se mnogo pre toga desio u glavi njegovog idejnog tvorca Borislava Beljanskog. Prvi festival je organizovan u okviru Kulturno-prosvetne zajednice grada.


Na kojim se lokacijama održavao prvi festival?

- Prvi festival održan je u Zmaj Jovinoj ulici, na Trgu slobode i u Dunavskoj ulici, trajao je 10 dana i već tada je doveo strane izvođače na ulice Novog Sada, iako u skromnijem obimu nego danas. Centar grada je pre 18 godina izgledao drugačije, bez velikog broja kafića i bašta, pa je tako i program bio vidljiviji za posetioce. U to vreme je postojalo svega nekoliko događaja u centru grada, danas ih ima mnogo više, i samim tim je teže održati autentičnost. Danas je festival u podgrađu Petrovaradinske tvrđave, jer atmosfera i izgled tog lokaliteta više odgovaraju konceptu festivala.



Kakvu priliku festival pruža umetnicima, posetiocima, lokalnom stanovništvu i gradu uopšte?

- Priliku da sa nama učestvuju u stvaranju jedne nove gradske sredine, da zajedno gradimo grad u kom živimo. Navikli smo da kroz Gradić projurimo kolima i da jednom godišnje za vreme Exita protutnjimo kroz njega do Tvrđave. Naša ideja je bila da zadržimo publiku u Podgrađu, da ih podsetimo koliko je lep, važan i inspirativan Gradić. Od starta je bilo jasno da Podgrađe ima glavnu ulogu u ovom projektu i da je festival samo instrument koji treba da dovede publiku i da joj omogući drugačiji doživaljaj prostora. Kad smo preselili festival u Podgrađe, ciljevi su bili da podstičemo urbani razvoj lokalne zajednice i skrenemo pažnju na potrebu za revitalizacijom i zaštitom graditeljskog nasleđa; da inspirišemo umetnike da otkriju nove prostore u Podgrađu i u njima nove mogućnosti i potencijale, i na kraju, da povežemo različite organizacije, pojedince oko zajedničkog cilja revitalizacije Podgrađa. Mislim da većinu ciljeva uspešno realizujemo. "Festival uličnih svirača" prošle godine je udružio brojne organizacije, pojedince, udruženja kao i druge festivale pod jednom platformom – Gradić fest. Gradić fest se rodio iz ideje da na jednom mestu okupimo prijatelje i saradnike iz oblasti muzike, filma, pozorišta i vizuelnih umetnosti, i u nama omiljenom prostoru Podgrađa Petrovaradinske tvrđave predstavimo lokalnu i regionalnu scenu. U stvari, udružili smo snage, znanja, iskustva i ideje sa organizacijama koje slično misle i maštaju. Revitalizacija sredine odnosila se i na lokalnu ekonomiju koja je gotovo skroz zamrla u Podgrađu. Festival je koristio raspoložive resurse i infrastrukturu Podgrađa u cilju podsticanja lokalne ekonomije. Gotovo svi učesnici i gosti festivala bili su smešteni u hotele i hostele u Podgrađu i hranili se u lokalnim restoranima, kafićima, poslastičarnici itd. Programi su realizovani i u nekim zatvorenim prostorima u Podgrađu promovišući njihove potencijale za kulturna dešavanja.



Ko može da nastupi na festivalu?
 

- Na festivalu mogu da nastupe svi performeri koji smatraju da njihova umetnost pripada ulici i može biti izvedena na ulici. Umetnike ne delimo na etablirane i amatere, pa u tom smislu na festivalu možete čuti već dobro poznate muzičare, ali i one kojima je nastup na "Festivalu uličnih svirača" prvi nastup u karijeri. 


Koliko je izvođača bilo na festivalu do sada? Čiji nastup biste izdvojili i iz kog razloga?
 

- Teško je reći koliko je izvođača do sada nastupilo na festivalu, više od 3.500 sigurno, iz celog sveta, sa svih kontinenata, a svaka festivalska godina bude drugačija i posebna. Naravno, uvek ima onih nastupa koji nama, organizatorima, ostanu godinama urezani u sećanje. To su najčešće tehnički zahtevni performansi, koji budu avantura za organizatore, kao što je bio nastup trupe Malabar iz Francuske 2011. godine, kada su paradnim vozilom u obliku bogomoljke, dugim 20 a visokim 8 metara, prošli Bulevarom Mihajla Pupina uz 20 akrobata koji su na štulama skakali u špage između 15.000 Novosađana u paradi. Tu je i nastup akrobate Ramon Kelvinka, koji je na visini od 36 metara šetao po žici razapetoj između Katedrale i Gradske kuće, bez zaštitnog pojasa.. To su momenti kada nam srce lupa 200 otkucaja u minuti, i momenti kojih se posle prisećamo i godinama prepričavamo. Nedavno sam se prisetila koliko smo bili sretni kada nam je dolazak na festival potvrdila fondacija Playing for change, njihov bend je sastavljen od uličnih muzičara iz celog sveta. Playing for change su tada bili svetska atrakcija, neverovatno je dobar osećaj kada se ostvari nešto o čemu ste maštali, i što je delovalo nemoguće da će se dogoditi.



Kakvi su utisci izvođača, kako inostranih tako i naših?
 

- Volimo se (smeh). Oni se svi dobro provedu na festivalu. Mislim da je format baš taman za izvođače, dovoljno smo veliki da ih prezentujemo širokoj publici a dovoljno mali da imamo direktan kontakt sa njima i odgovorimo na njihove želje i zahteve. Mi se jako trudimo da promovišemo savremenu regionalnu muzičku scenu i to su oni prepoznali. Stranci se uvek dobro osećaju kod nas, ali to su uglavnom ljudi koji žive nomadskim životom, od grada do grada, od festivala do festivala, i tada svi gradovi u Evropi počinju da liče jedni na druge. Uvek nam je smešno i slatko ono čuveno pitanje Novosađana – kako vam se sviđa Novi Sad? Ne mislim da je Novi Sad posebno atraktivna destinacija za njih, ali i dalje smo gostoljubiva sredina, tako da se naš gosti uvek lepo osećaju.


Nakon 15 godina u centru Novog Sad, 2016. je odlučeno da se festival proširi i na Podgrađe. Kako je došlo do te ideje i iz kog razloga? 

- Odluka o promeni lokacije doneta je nakon niza razgovora i konsultacija sa partnerima i prijateljima festivala, a zajednički stav o preseljenju u Petrovaradin bio je zasnovan na činjenici da je na ovoj lokaciji festival mogao mnogo više da doprinese lokalnoj zajednici. Sa druge strane, ambijent centra Novog Sada sa njegovim kafićima i baštama, kao i mnogobrojnim manifestacijama koje se tokom godine smenjuju na ulicama, više nije odgovarao konceptu festivala koji je oduvek težio čistim, akustičnim i kamernim prostorima koji omogućavaju intimniji kontakt između izvođača i publike.



Koliko je bilo posetilaca do sada?
 

- Svake godine festival poseti oko 40.000 ljudi za tri festivalska dana.


Koji su dalji planovi "Festivala uličnih svirača", te da li će biti promena u vidu lokacije održavanja festivala, programa i slično?

- Za sada smo u Podgrađu u koje smo nedavno preselili kancelarije. Ali to ne znači da ćemo ostati zauvek tu. Menjaćemo se kako se bude menjala i stvarnost koja nas okružuje.


Razgovarala: Slađana Aničić

Oceni vest:
4
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan