FIGARO PLUS: Prva poslastičarnica sa orijentalnim slatkišima u Novom Sadu

Mala poslastičarnica sa ogromnom terasom “Figaro plus” ušuškana u ulici Mite Ružića, Novosađanima je poznata po veoma pristupačnim cenama, odličnim krempitama, šampitama i baklavama, kao i po sladoledu koji se pravi po recepturi staroj 82 godine. Takođe ovde se pije odlična turska kafa za male pare, ali i boza i limunada .

Za one koji ne znaju, ovo je prva orijentalna poslastičarnica otvorena u Novom Sadu, a otvorio ju je deda, sadašnjeg vlasnika Krča Velseja.

- Poslastičarnica je osnovana davne 1936. godine, a osnovao ju je moj deda. To je bila prva poslastičarnica sa poslasticama poznatim u orijentalnim zemljama. Moj deda je prvi u Novom Sadu uveo baklave, tulumbe, bozu, a prodavala se i ćeten alva. Poslastičarnica se tada zvala “Novosadski pelivan” i nalazila se pored nekadašnjeg Narodnog bioskopa, odnosno na mestu gde se sada nalazi prodavnica “Springfild”. Tada su u Novom Sadu postojale samo još dve poslastičarnice, takozvane bečke, sa kolačima poznatim u Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj – priča Krčo Velsej, poznatiji kao Vesa.

Naš sagovornik kaže da je poslastičatnica dobila ime po beogradskoj poslastičarnici “Pelivan” gde je njegov deda učio zanat. Kasnije, poslastičarnicu nasleđuju Vesini otac i stric, a ona nakon izvesnog vremena menja ime u “Novi Sad”.

- Kada su poslastičarnicu preuzeli moji pokojni stric i otac, preselili su je u Poštansku ulicu, a tada se još zvala “Novosadski pelivan”. Međutim 1974. godine njih dvojica se razdvajaju i tata izlazi iz ortakluka i otvara poslastičarnicu “Novi Sad” koja se nalazila u blizini Zvezda bioskopa. Na ovoj lokaciji ostaje do rušenja cele jedne ulice zbog izgradnje Srpskog narodnog pozorišta, i tada se selimo u ulicu Mite Ružića – navodi naš sagovornik i kaže da se na sadašnjoj lokaciji nalaze od 1979 godine.

Vesa dalje priča, da je zbog izmene zakona morao da menja ime firme, jer je zabranjeno da ijedno preduzeće ili lokal može da nosi naziv grada i tada poslastičarnica menja ima u “Figaro plus”

- Treća sam generacija vlasnika i zaista nije važno ime lokala, već kvalitet kolača koje imamo u ponudi. Ono na šta sam ponosan jeste da se krempite, šampite, boza, baklava prave po recepturi mog dede, a ja sam uveo odnosno osmislio recept za voćne krempite, koje se najviše i poručuju. Takođe imamo i torte, kao i kuglice čokoladne, minjone. Ipak, zbog savremene ishrane i mi smo morali da uvedemo neke “lakše” i manje slađe poslastice – priča naš sagovornik.

Ipak, ono što je njihova lična karta, su i dalje orijentalni kolači. Zato nam Vesa otkriva tajnu kako treba da izgleda prava baklava i šta je to tako posebno kod nje.

- Danas na internet postoji veliki broj recepata kako napraviti baklava i oni su dobri ali za kuću, a nikako za poslastičarnicu. Naime pravu baklavu čine kore, ali i preliv koji ide preko njih. Kada majstor razvija koru, ona mora da bude jako tanka, toliko da kroz nju može da se čita kada se stavi na novine, ali ne sme da se cepa. Onda se filuje orasima i na kraju preliva. Preliva ne sme da bude ni premalo ni previše, jer će u protivnom biti suva odnosno previše vodnjikava. I ono što je bitno, pravi majstor se ceo život usavršava u pravljenju baklave – ističe sagovornik.

Govoreći o sladoledu, kaže da se on pravi u njihovoj poslastičarnici bez ikakvih smesa za sladoled, već da se mlečni sladoledi prave od mleka, a voćni od voća, ali da je neke ukuse zbog tržišta malo modifikovao.

Ljiljana Natošević Milovanović