Filip Baloš, muzička zvezda u usponu: Ako mogu da sanjam, definitivno se vidim na svetskoj muzičkoj sceni

Od najranijeg detinjstva, mladi Novosađanin pokazao je talenat za slikanje i muziku. Na ovogodišnjoj Pesmi za Evroviziju, pesmom "Novi plan drugi san" i svojom pojavom na sceni doživeo je popriličan uspeh i popularnost, nakon čega su njegovi nastupi postali izuzetno posećeni.

Filip Baloš rođen je 2001. godine u Novom Sadu, gde je završio osnovnu školu "Đura Daničić" i Srednju umetničku školu "Bogdan Šuput". Student je četvrte godine slikarstva na Akademiji umetnosti. Pevanjem i slikanjem se bavi od svoje treće godine i nastavio je da neguje oba vida umetničkog izražavanja. Svakodnevno se bavi muzičkom produkcijom i pisanjem tekstova. Odnedavno, prepoznatljiv je svima koji prate dešavanja na muzičkoj sceni.

Sa sagovornikom portala Moj Novi Sad razgovarali smo o umetnosti, porodici, uspehu, snovima i ambicijama...

Paralelno se baviš i muzikom i slikarstvom. Kako to postižeš i koliko je zahtevno biti posvećen obema vrstama umetnosti?

– Jako je nezahvalno baviti se i likovnom umetnošću i muzikom, jer smatram da se i jednoj i drugoj vrsti treba stopostotno posvetiti, a ja baš i nemam vremena za to. Ipak, uspevam da pravim neki balans i za sad mi dobro ide. Trenutno kod mene preteže muzika, usled okolnosti koje su mi se desile na tom polju.

Tvoja porodica je takođe iz različitih domena umetnosti?

– Moj tata Aleksandar Baloš Gonzo je muzički producent, kompozitor i radi radio reklame, a zajedno sa mamom Nevenom, koja je učiteljica, i sa našom kumom Natašom Vujović ima putujuće pozorište i školu glume za decu "Čarolija". Brat Boško se takođe bavi muzikom.

Talenat za slikanje si iskazao iznenađujuće rano. Ispričaj nam o tome.

– Kao mali sam bio poprilično opsednut nekim čudnim scenama, kao što je udaranje Titanika o santu leda i naslikao sam bezbroj takvih kompozicija. Fascinantna mi je bila i Grdana iz Uspavane lepotice. Takođe sam još u vrtiću slikao i aktove žena (smeh). Kasnije sam upisao školu za dizajn, sada sam na Akademiji.

Što se muzike tiče, još kao dečak si učestvovao na raznim takmičenjima, a vrlo rano si počeo da praviš i sopstvenu muziku. Kako je sve to teklo?

– Brat i ja smo nastupali, što zajedno, što odvojeno, na raznim dečijim festivalima, kao što su "Licidersko srce" ili "Zlatno zvonce", a on je bio i na "Dečijoj Evrovoziji". Svoju muziku sam počeo da pišem od 2017. godine, a ubrzo posle toga godine i da je produciram. Puno sam učio, što od oca, što potpuno sam, i došao sam do toga da sam ovu pesmu za Evroviziju samostalno napravim.

Svoje prve pesme plasirao si na društvene mreže i doživeo popriličan uspeh?

– Svoje prve pesme, na engleskom, plasirao sam 2019. godine, a nakon toga sam pobedio na takmičenju koje je organizovao Play radio i tad sam potpisao ugovor sa izdavačkom kućom Mascom records. Posle godinu dana sam izdao dva singla. Nakon pauze od dve godine, kada sam radio na novim pesmama ali nisam ništa izbacivao, desila se moja obrada Konstraktine pesme "Mekano", koju sam okačio na TiTok. To su videli Konstrakta i njen tim i javio mi se njen producent.

Kako je došlo do tvog učešća na "Pesmi za Evroviziju" i kakvo iskustvo nosiš? Koliko ti je to promenilo život?

– Oduvek sam želeo da se prijavim na to takmičenje, pogotovo u poslednjih nekoliko godina, kada je cela ta priča ponovo postala cool. Bilo mi je prelepo i toliko toga dobrog mi je donelo. Imao sam dobru pesmu, nisam imao nikakav poseban budžet i samo sam se prijavio. Dalje su mi se nekako prirodno pridružili Jasmin, koji je režirao Konstraktin nastup i Kosta, kojo joj je radio pozadine, zatim moje dve drugarice plesačice i sve se dešavalo spontano i brzo. Dobar plasman po glasovima publike dao mi je vetar u leđa, a upoznao sam i puno poznatih ličnosti koje su mi bile uzor, kao što je Sara Jo. Nakon toga, dobio sam pozive za razne nastupe, žurke, festivale i putovanja. Poslednji je nedavno završeni Gradić fest, gde je bilo krcato, što me je oduševilo.

Kako doživljavaš muziku i šta te najviše inspiriše?

– Odrastao sam na pop muzici, iako slušam i staru dobru muziku, kao što su Elvis Prisli, Dejvid Bouvi, Bitlsi... Baš sam pre neki dan slušao neki album Brajana Ferija, koji mi je fantastičan. Ipak, pop muzika je moj izbor i koliko god neki smatraju da je laka, smatram da je jako teško napraviti dobru pop pesmu koja ima neki smisao. Najveći uzor mi je Lejdi Gaga i povezao sam se sa tim što nije obična pop zvezda, već koristi i elemente slikarstva. Mislim da je muzika, koliko zvučno, bitna i vizualno. Znamo šta se desilo kad je izašla Konstraktina pesma "In corpore sano", tek kada su ljudi vizuelno videli nastup, onda je cela Srbija poludela.

Kakvi su ti planovi za neki naredni period?

– Već imam jako puno muzike koja je spremna da izađe. U pregovorima sam sa izdavačkim kućama. Imam ideju da se i sledeće godine prijavim za "Pesmu za Evroviziju", s tim što pesma mora da bude još bolja, jača i inovativnija.

Kakav je Filip privatno?

– Na sceni sam dosta drugačiji nego privatno, to je moj alter ego. Mnogi kažu da sam previše fin (smeh), opušten sam, volim da se družim, da se šetam, da uživam u životu... Ne privlače me naročito noćni izlasci, uvek se radije posvećujem svojim interesovanjima.

Rekao si mi da jako voliš Novi Sad?

– Jako volim naš grad i Novosađane i mislim da se baš prepoznajemo. Posedujemo tu neku dobrotu i isijavanje iz očiju. Živim na Podbari, iza Riblje pijace i stalno sam po centru, u Dunavskom parku... Stalno me pitaju da li ću se preseliti u Beograd, ali mislim da neću.

Ima li nešto zanimljivo što tvoji fanovi ne znaju?

– Imam kolekciju starih gumenih igračaka Diznijevih likova iz bivše Jugoslavije. Ima ih preko 700 i sve mi stoje u sobi. Sakupljam ih od 7. razreda, svakog petka ujutru sam išao na Najlon pijacu i bio baš posvećen tome.

Koje su tvoje životne ambicije?

– Da postanem pevač i živim od tog posla, ali da pored toga kao slikar imam svoje izložbe. Ne znam koliko ću moći da se posvetim i jednom i drugom, jer biti na estradi je zahtevno, jer i kad ne izbacuješ muziku, ti moraš da si aktivan. Tek sam ušao ove godine u sve to i ne znam kako će teći moj put. Ako mogu da sanjam, definitivno se vidim na svetskoj muzičkoj sceni.

Razgovarala: Svetlana Bogićević

Fotografije: Aleksandar Jovanović (mojnovisad.com), Aleksandar Danguzov