Filip Kulić, profesor FTN-a: Neispunjenje studentskih zahteva ide u prilog samo onima koji su se ogrešili o zakon

Blokade fakulteta u Srbiji traju skoro dva meseca. Studenti zahtevaju krivičnu i moralnu odgovornost nadležnih zbog obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 15 osoba, a dve su teško povređene. Poslednjih nedelja studenti su sve češće na meti vladajućih političara i režimskih medija. Učestale su pretnje i fizički napadi na mlade tokom protestnih šetnji, ali i ispred fakulteta.

Mnogi profesori su podržali studente i njihove zahteve.

U razgovoru za portal Mojnovisad.com, profesor dr. Filip Kulić sa Departmana za računarstvo i automatiku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, govori o situaciji na ovoj visokoškolskoj ustanovi i objašnjava zašto podržava studente u njihovoj borbi.

Kako izgleda minimum procesa rada kod profesora?

– Pošto je glavna zgrada blokirana, nastavnici ne mogu da uđu unutra, oni sad rade od kuće. Za nas u ostalim zgradama nije definisan taj minimum procesa rada, jedino što u blokadi nije dozvoljena nikakva nastavna aktivnost. Znači nema konsultacija, odbrana projekata, diplomskih i master radova, nikakvih savetovanja sa studentima u smislu širenja informacija o novim ili dodatnim nastavnim materijala preko različitih digitalnih platformi i slično.  Takođe, nema nikakvog vida nastave, čak ni onlajn. Zato su tu druge radne obaveze.  Možemo da radimo na projektima, pišemo naučne radove, sređujemo nastavne materijale i to radimo. U principu, možemo da radimo manje više sve osim aktivnosti direktno vezanih za održavanje nastave.

Naravno nije zabranjeno biti u kontaktu, popričati sa studentima, sesti sa njima na kafu negde i razgovarati na razne teme.

Kakva je atmosfera među profesorima, da li su složni, postoje li pritisci od dekana?

– Kod nas je situacija dosta specifična, pošto mi na fakultetu imamo 13 departmana i 48 katedri. Praktično svaki departman kod nas je jedan fakultet i mi smo po veličini u rangu tehničkog univerziteta. Informacije koje dolaze do mene jesu da fakultet nije baš jedinstven u svojim stavovima iako je preko dve trećine nastavnika i saradnika javno i nedvosmisleno podržalo studente. To je naš organizacioni problem jer nastavno-naučno veće čine samo šefovi katedri, a neki od njih nisu godinama sazivali sastanke katedri tako da, iako podržavaju studente, određeni broj nastavnika nije u mogućnosti da direktno učestvuju u donošenju odluka na fakultetu. Drugim rečima, neki od šefova katedri su uzurpirali to mesto i ponašaju se kao da su vlasnici a ne delegati svojih katedri.

Do nedavno sam bio prilično razočaran u studentsku populaciju i tom nekom njihovom apolitičnošću i slabim odzivom na izlazak na izbore. Mislio sam da njih ništa ne interesuje. I sada kada se ovo desilo, kao da su došla neka deca sa neke druge planete.

Kod mene na departmanu E2 (računarstvo i automatika) situacija je transparentna i svi smo direktno uključeni u odlučivanje. Mi smo od početka podržali studente i njihove zahteve, zato što je to poziv na uvođenje reda u državi. Kada kažem da je naš departman jedinstven u podršci, to znači da svi podržavaju studente, samo što nismo sasvim saglasni po pitanju toga na koji način ih treba podržati. Neko je za to da se mirno podržavaju studenti, učestvuje u protestnim šetnjama, da se studenti pomažu materijalno, da ih obilazimo na fakultetu i odnesemo potrepštine, dok postoje i mišljenja da je potrebna radikalnija akcija, jer ovakav način podrške nije dovoljan.

Na drugim departmanima ne znam tačno kakva je situacija. Prema informacijama koje imam sa nastavno-naučnog veća, a zbog organizacione strukture fakulteta i delegatskog sistema koji sam prethodno objasnio, činjenica je da sve katedre na fakultetu nisu složne i jedinstvene u donošenju odluka.  

Ako bi sad trebalo doneti neku odluku za ili protiv neke mere u vezi sa studentima, s obzirom na to da kod nas ima 48 katedri na fakultetu, pitanje je kako bi se završilo glasanje.

Što se tiče pritiska od strane dekana, pošto nisam član nastavno-naučnog veća niti bilo kog drugog organa na FTN ne znam da li postoji i u kojoj meri pošto nemam informacija o tome. Sa druge strane, čini mi se da je on pod ogromnim pritiskom.

Sto hiljada ljudi je bilo na protestu u Beogradu, nije ostalo smeće iza njih. To je nešto što ova vlast ne podnosi, a to je demonstracija kulture i lepog ponašanja.

Da li postoji kontakt sa studentima u blokadi i kako on izgleda?

– Komunikacija sa studentima postoji. Preko mejling liste “FTN se budi” nas informišu šta se desilo na plenumu, šalju informacijeod značaja za protest i ako je potrebno zovu nas da dođemo na sastanak.

Postoji i Instagram stranica “FTN se budi” na kojoj se objavljuju informacije. Ako nešto treba od potrepština, hrana, piće, higijena, odemo i kupimo i odnesemo im.

Isto tako su i studenti obavešteni o našim aktivnostima na departmanu.

Kako Vam se čine postupci studenata u blokadi i njihovi odgovori na sve učestalije provokacije?

– Zaista sam impresioniran ovim što studenti rade. Do nedavno sam bio prilično razočaran u studentsku populaciju i tom nekom njihovom apolitičnošću i slabim odzivom na izlazak na izbore. Mislio sam da njih ništa ne interesuje. I sada kada se ovo desilo, kao da su došla neka deca sa neke druge planete.

Moguće je da oni ne prate toliko te režimske medije. Imaju svoje načine komunikacije i pribavljanja informacija i ako smo svi mi hipnotisani, oni su imuni na to.

Ne znam kako su uspeli da odrastu tako veliki, a da imaju zdravu pamet u Srbiji. Prosto neverovatno je i to kako se ponašaju, ne znam da li može uopšte bolje od ovoga. Ne nasedaju na provokacije, izuzetno su homogeni, dobro su organizovani i jako brzo komuniciraju. Koriste savremene tehnologije na jedan besprekoran način. Za svaku je pohvalu koliko imaju strpljenja i živaca i kako to sve podnose. Sto hiljada ljudi je bilo na protestu u Beogradu, nije ostalo smeće iza njih.

To je nešto što ova vlast ne podnosi, a to je demonstracija kulture i lepog ponašanja. Ovde gde je sve ogrezlo u neku bahatost, primitivizam, neznanje, laž, lopovluk i pohlepu, čudo je kada je neko pristojan i lepo se ponaša. Kada si bahat i besprizoran i kada dođe neko ko je kulturan, ne znaš šta s njim da radiš.

Ne znam kako su uspeli da odrastu tako veliki, a da imaju zdravu pamet u Srbiji. Prosto neverovatno je i to kako se ponašaju, ne znam da li može uopšte bolje od ovoga.

Da li  protesti gube na snazi ako uskoro ne dođe do šire društvene podrške studentima?

– Svaki taj protest koji predugo traje naravno da gubi na intenzitetu. Ko ima više resursa taj na kraju odnosi prevagu. Ovo stanje je ni tamo ni vamo, to je nešto u čemu je režim šampion. Oni su sve proteste protiv sebe istrpeli i to se posle samo od sebe ugasilo.

Meni se čini da je Sveti Jovan u ponedeljak ključni datum, da li će škole krenuti da rade ili neće. Tada će se puno znati i sada je na tim nastavnicima i profesorima pritisak.

Što se tiče nas, mi univerzitetski nastavnici nismo u štrajku. Jako je teško organizovati štrajk među zaposlenima na visokoškolskim ustanovama i institutima i o tome smo diskutovali u našim internim grupama. Ne znam kako ćemo mi sad dalje da delujemo. Ima ideja o građanskoj neposlušnosti, ali i o obustavi rada. Najbolje bi bilo da se proglasi generalni štrajk.

Zašto je vlastima problem da ispune studentske zahteve?

– Kada se pogledaju studentski zahtevi, samo su zahtevi za smenu  Vučevića i Đurića politički. Ali to je zbog moralne odgovornosti, jer prvi je bio gradonačelnik kada je počela rekonstrukcija Železničke stanice, a drugi je bio prvi čovek Novog Sada kada se nadstrešnica srušila.

Ovo nije stvar politike već da disfunkcionalnu državu postavimo na noge. Neispunjenje studentskih zahteva ide u prilog samo onima koji su se ogrešili o zakon, dok poštene osobe nemaju čega da se boje. Želimo da živimo u uređenom sistemu. Zašto ljudi odlaze odavde, pa zato što im je sistem postao nemoguć za život. Plaćamo zdravstveno osiguranje, a kada treba nešto idemo po privatnim bolnicama, pa liste čekanja, a da ne govorimo o zapošljavanju. Puno stvari ne funkcioniše i treba uvesti red.

Kako vidite izlaz iz trenutne društvene situacije?

– Postoje dva rešenja. Jedno je da se protesti ugase sami od sebe, jednostavno neće biti dovoljno podrške u narodu. Šta će onda biti, mogu samo da mislim, a ne želim.

A opet mi to ne izgleda tako verovatno s obzirom na to da su sada počeli neki protesti i blokade na jugu Srbije, iako u tim manjim mestima nema fakulteta i univerziteta. Mnogi studenti dolaze iz tih malih sredina. Televizije sa nacionalnom frekvencijom šire neke informacije ali kada dete dođe kući kaže porodici šta se zapravo dešava to je sasvim druga priča.

Drugo rešenje jeste da se ispune zahtevi studenata. Ali ako se zahtevi ispune onda će početi da se kruni piramida vlasti i to je onda urušavanje njihovog sistema. Ne možeš imati u državi i demokratiju i kleptokratiju. Jedno mora biti ugušeno. Nažalost u ovom trenutku je demokratija ugušena.

Idealno razrešenje situacije bi bilo da profunkcionišu institucije, da organi i institucije počnu raditi svoje poslove i onda će doći do određene filtracije u društvu i stvoriće se u jednom trenutku uslovi za prave demokratske izbore bez ikakvog revanšizma i vijanja motkama po ulicama. To nam nije potrebno. Imali smo raspad države, imali smo ratove i bombardovanje, videli smo sve i to nam ne treba. Ali da će neko da izgubi neki deo svog bogatstva, pa hoće, da će neko morati da krivično da odgovara za nešto, moraće.

To je po mom mišljenju idealan scenario, da se ispoštuju zahtevi i nema nikakvih izbora ni referenduma. Da li je moguće to da se desi ne znam. Nažalost, imam 56 godina i živim u vanrednom stanju 30 godina.