"Filmska" jurnjava uz policijsku pratnju sa srećnim krajem

"Filmska" jurnjava uz policijsku pratnju sa srećnim krajem

Jedan meštanin Odžaka kaže da mu je život kao roman, a nekoliko stranica te buduće knjige koja je za sada samo u mislima, Stevan Silađi je opisao juče i oduševio brojne "Fejsbukaše" koji su ovaj uzbudljiv događaj pročitali na njegovom profilu.

U nedelju ujutru oko sedam sati, on je objavio post u kom je detaljno opisao šta mu se dogodilo prethodne noći.

Sad stigoh kući, sedim i razmišljam, kakva je to vožnja noćas bila... Noćas u 1.20 sati, taman se razgaćio i krenuo da legnem posle napornog radnog dana, zvoni telefon, moj prvi komšija Tihi zove, ćerka mu, Marina je dobila trudove, porađa se, treba je voziti, skačem, oblačim se, i krećemo sa Ružom, komšijinom ženom. Krećem ka Somboru, kaže meni Ruža: "Ne, za Novi Sad, za tamo je dobila uput". Okrećem se i pun gas... – započinje uzbudljivu priču Stevan Silađi.


Priznaje da "od starta" krši sve zakonske norme o bezbednosti u saobraćaju i prolazi na crveno već na izlasku iz Odžaka, te da se ni kroz usputna sela ne pridržava ograničenja.

Prelazimo Petrovački most i Marina viče: "Pukao mi vodenjak!", a Ruža će kratko: "Vozi" i ja, naravno, još više po gasu, iz onih mojih 150 konja na zadnjim točkovima i Mercedesovom 2.2 dizel motoru izvlačim dušu sa gasom do patosa, sva sreća, pa suv put. Pred Rumenačkim krivinama, Marina viče."Porađam se!" – požrtvovani komšija nastavlja sa opisom dogodovština i pita se "I jao meni, šta ću sad?" 

Mora brzo da razmišlja...

Prvo što mi pada na pamet, nema stajanja, treba mi patrola ispred mene, ubiću nekoga kako vozim i okrećem 192. Psujem sve po spisku što mi se javlja automat umesto da odma dobijem nekoga, ulazim u Rumenačke krivine i čujem kako mi beba plače u kolima i pomišljam, "JBT porodila se, samo jedno plače, a nosi blizance, gde je drugo?" U tom dobijam i centralu PU Novi Sad, brzinski se predstavljam, ukratko objašnjavam situaciju, diktiram model auta, registarske tablice i tražim da šalju patrolu pred mene i obaveste Betanijusnalazi se Stevan i tu situacija postaje još uzbudljivija:

– Sve vreme sam na vezi sa PU Novi Sad, Ruža uveliko visi naglavačke preko prednjeg ka zadnjem sedištu. Ulazim u grad i, hvala bogu, stvoriše se ni od kud, obilaze me, patrola, sirena, rotacija ispred mene, nisam ih ni primetio u retrovizoru, scena kao iz Američkih filmova, ablendujem im, hvatam sredinu duple trake, kao i oni i za njima. Zakonske norme više ne postoje, idemo pod rotacijom i gas do Betanije kroz Novi Sad.

Stižu do novosadskog porodilišta, policajci uleću, ostavljaju mu mesta da stane bliže ulazu, medicinsko osoblje već čeka...

Dok medicinsko osoblje obavlja šta već treba, valjda su sekli pupčanu vrpcu, nisam gledao iz pristojnosti, naravno sve na zadnjem sedištu moga auta, ko u onoj pesmi, završiše, iznose Marinu na kolicima i unose je unutra. Drugog dečaka je rodila carskim u Betaniji, nije mu se žurilo kao prvomSilađijeva priča polako ulazi u mirniji tok. 

Uskoro mu zvoni telefon, poziv Policijske uprave Novi Sad...

Gospodin kojem ne znam ime, sa kojim sam komunicirao sve vreme dok nije uletela patrola pokušava da dobije informaciju o situaciji, ja pokušavam da momcima ispod prsluka pročitam prezimena, vidim značke, ali ne i prezimena... jedan od njih ukapira šta se dešava i samo mi kratko kaže Mijalčić i Gobeljić, i ja gospodinu sa centrale odgovaram: "Sve je u redu, bezbedno su nas sproveli Mijalčić i Gobeljić" –  priseća se Stevan i dodaje:

Kad se malo smirila situacija, ja ih upitam, prekršio sam sve zakonske norme, prolazio na crveno, pregazio uveliko ograničenje brzine, šta ako me je snimila neka kamera? A sigurno jeste, jer ih je Novi Sad pun, momci su se samo nasmejali i odgovorili mi: "Za tebe smo mi kamera". Tako da momci iz PU Novi Sad, Mijalčić i Gobeljić, BRAVO, svaka čast na dobro obavljenom zadatku, hvala na bezbednom sprovođenju kroz grad i hvala na ličnoj podršci. Ko zna, život je pun iznenađenja, voleo bih, ako ništa drugo bar popiti piće sa vama u gradu, a ko zna, možda ovo i pročita neko ko vas zna, pa se to i dogodi, nije isključeno.

Po povratku kući sa baka Ružom, kod deda Tihija ih je već čekala kafica i prva čast, "što je u našem narodu i običaj", a Stevan je dobio epitet "diplomirane babice".


U međuvremenu se ova priča pročula, Stevanova želja da uspostavi kontakt s policajcima se ostvarila tako da će, pored ponosa što je itekako pomogao da na svet dođu dve bebe, biti u prilici i da se zahvali novosadskim policajcima koji su mu "asistirali" da se ceo događaj završi na najbolji mogući način.

Oceni vest:
151
6

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Vinko

    pre 85 dana i 1 sat

    Svaka cast svima!?!! A pogotovo mladoj majci puno srece i bebicama da Bog zdravlja i srece u daljem zivotu! Svaka cast i momcima u plavom!!!????????????????

    Oceni komentar:
    0
    3